U OVIM DELOVIMA SRBIJE ZABRANJENO JE JESTI OBOJENA JAJA: Ranije su na ovaj dan ŽENE OBLAČILE CRNINU

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist razapet na krstu na Golgoti. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Osim toga, Veliki petak je dan i kada se farbaju uskršnja jaja, a najveća pažnja se posvećuje prvom crveno obojenom jajetu koje se naziva čuvarkuća, čuvar, peraška ili strašnik. Ono se čuva često pored ikone krsne slave do narednog Vaskrsa. To prvo jaje, i baš u crvenoj boji, zapravo je simbol krvi i života.

Ostalim bojenim jajima na praznik se kuckaju ukućani. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

- Jaje predstavlja i simbol ljubavi, a kao znak poštovanja u tradicionalnoj narodnoj kulturi bio je običaj da mladi bračni parovi nose kumu i svešteniku na dar bojena jaja, kao i kolače - kaže etnolog Vesna Marjanović.

Takođe, verovalo se da će se preko jajeta uticati na plodnost zemljišta, pa su ona postavljana u prvu brazdu prilikom oranja, u žito i lan prilikom sejanja, zatim su ga razbijali volu o rog, a smatrano je i zaštitnikom od gromova i uroka.

- Na Veliki petak u mnogim krajevima Srbije u znak žalosti žene su u prošlosti oblačile crninu. Veruje se u narodu da na taj dan treba obilaziti grobove pokojnih srodnika - objašnjava Marjanović, i dodaje da su na Veliki petak crkvena zvona svezana, a klepetalom se najavljuje služba u crkvi.

Crveno jaje za zdravlje

Jedan od uskršnjih običaja nalaže da pre svanuća na Vaskrs (u nedelju) domaćice mese uskršnji kolač, u koji stavljaju po tri crvena jaja.

- Bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, a posebno deca, rano umiju vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje. Verovalo se da je to dobro radi zdravlja - objašnjava Marjanović, i dodaje da se nakon toga odlazilo u crkvu po naforu.

Nekada je obredu pričešća prethodio obred "narodnog pričešća u prirodi", kod leske ili glogovog drveta, radi zdravlja i napretka.

Bojenje "staro" na stotine godina

Prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja kod Srba datiraju još iz tridesetih godina 16. veka. Jaja su se od davnina bojila crvenom bojom, a korišćene su i žuta, zelena, mrka... Nekada, i čađ je služila za bojenje.

- Šaranje jaja se smatra svetim činom, posebno što se to činilo pčelinjim voskom koji je u narodu tretiran svetim i čistim, a ukrašavale su ih žene koje umeju lepo da vezu - priča Marjanović.

Svaki deo Srbije ima svoje običaje

Na Kosovu i Metohiji od davnina postoji tradicija lepog ukrašavanja jaja, i smatra se da je narod u ovim krajevima zadržao i najstarije šare. Ornamenti na jajima su bili geometrijski, zoomorfni... Često se na jajima pojavljivalo i "drvo života".

Srbi u Bujanovcu i okolini neguju neobičan običaj trećeg dana Uskrsa i nazivaju ga Drelja Ogorelja. U karnevalskoj atmosferi pravi se svadbeno veselje kao vid sećanja na dovitljive pretke, koji su na prvu bračnu noć turskom begu umesto neveste poslali muškarca Drelju Ogorelju preobučenog u žensku odeću.

Beg je, kako su pisali hroničari ovog kraja, navodno oprostio Srbima što su ga prevarili, ali nikad više nije posezao za srpskim snajama. Na imitaciji svadbe i mladoženju i mladu glume muškarci.

U nekim selima Srema prvo svi ukućani probaju pihtije i bojeno jaje, kao i kolač "jajčenik" (Laćarak, Grabovci).

U severnoj Bačkoj (Stapar, Žarkovac) prvo se jajetom omrsi starešina kuće, pa tek onda ostali članovi porodice.

Uz jaje obavezno jedu i kolač zvani "batinica".

U Mošorinu prva jaja koja se jedu za doručak o Uskrsu se ne ljušte, već se polove nožem, da bi se lako sekla živina.

Ovde ne jedu bojena jaja za Usrks

Meštani Banatske Subotice imaju običaj da se omrse jajetom i jagnjećom kavurmom.

Međutim, u mnogim selima Banata stari nisu dali da se jedu bojena jaja na Uskrs, da stoka ne bi dobila "supurkat" (da im ne bi izrasle guke po telu i vimenu).

Tako, u Crvenoj crkvi ni gazda ni ovčar ne samo da nisu jeli bojena jaja, već ih čak ni u ruku nisu uzimali čitavo vreme Uskrsa. Neki pak govore o tome da gazda ne uzima bojeno jaje u ruku da žito ne bi obolelo od glavnice.

Bojena jaja se, recimo, nisu davala o Uskrsu svinjarima u Šimanovcima i Sremskoj Rači, da im muške svinje ne bi bile "kilave".

Slični običaji postojali su i u istočnom delu Srbije (Homolje, Lužnica, Nišava), gde takođe seljaci strogo paze da o Uskrsu ne jedu jaja, da im stoka ne bi dobila "jajčenice" po glavi.

Na dan Uskrsa u crkvi se održava jutarnja liturgija, nakon koje počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe. Domaćin tada pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita "Oče naš". Nakon zajednički pročitane molitve, seda se za trpezu na kojoj su i jaja. Vaskrsu prethodi sedam nedelja posta.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)