UMRO JE VELIKI ČOVEK I JOŠ VEĆI HUMANISTA: Potresna ispovest Hrvata kome je doktor Lazić spasao život

"Nazvao me jedan veliki prijatelj, uz samo jednu kratku rečenicu: 'Umro nam je doktor Laza!' Čitav dan mi je ta rečenica odzvanjala u ušima, ne mogu ni da shvatim, ni prihvatim! Moj prijatelj, brat, ljudina, doktor i opet naš Lazo". Ovim rečima se od doktora Miodraga Lazića, niškog hirurga koji je preminuo od posledica koronavirusa, oprostio se nekadašnji funkcioner HDZ-a BiH, bivši predsednik FBiH i predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH i ratni komandant Hrvatskog veća odbrane Niko Lozančić.

- Umro je jedan veliki čovek i još veći humanista! Otišao je u vreme koje kao da je sam birao! Skromno i tiho, bez pompe, a mnogima je pomagao i pomogao! U teškim vremenima bio si doktor i čovek... U teškim vremenima napustio si ovaj pokvareni svet! Počivaj u miru, brate Lazo, i neka ti je laka zemlja - napisao je Lozančić na svom Fejsbuk profilu.

Ovaj bivši komandant HVO-a za "Glas Srpske" govori o poznanstvu sa doktorom Lazom i o tome kako mu je u vreme najvećeg ratnog vihora 1993. godine spasio život u ratnoj bolnici "Žica" u tadašnjem Srpskom Sarajevu.

- Ranjen sam u sukobu HVO-a i Armije BiH u Kaknju i dovezen u bolnicu "Žica" u teškom stanju. Otkud ja kao oficir HVO-a u srpskoj bolnici je malo duža priča, ali ono što je mnogo bitnije od svega toga je lik i delo doktora Laze. Samo onaj ko ima sreće u životu sretne jednu takvu ljudsku gromadu, a ja sam imao tu sreću. To što mi je bukvalno spasao život je posebna stvar, ali i da to nije uradio, ja bih bio hendikepiran i siromašan da nisam upoznao takvog čoveka - kaže Lozančić.

On se priseća jedne neverovatne situacije koja se dogodila svega nekoliko dana posle operacije koju je preživeo samo zahvaljujući doktoru Lazi.

- Nekih sedam dana posle operacije ležao sam u bolnici, razmišljao o svojoj porodici i o tome da li ću je ikada više videti. Dok sam tako ležao, naišao je doktor Laza i upitao me: "Šta je, šta si se zamislio?" Nisam mu rekao da razmišljam o tome hoću li na kraju izaći živ iz bolnice, jer bez obzira što je sve bilo korektno, ne samo s njegove strane, nego od svih u bolnici, razmišljao sam o tome ko zna na šta se sutra može okrenuti i kako mogu završiti. Zato sam mu rekao da razmišljam hoću li ikad više sesti u kafanu i popiti viski i koka-kolu - priseća se Lozančić.

Kako sam to rekao, nastavlja on, doktor Lazo se okrenuo i otišao.

- Posle nekoliko minuta ušao je u sobu sa tacnom na kojoj su bile flaša viskija, dve čaše i dve flaše "koka-kole", a preko ruke je imao belu krpu kao konobar. Nasuo je viski u čaše i meni pružio jednu. Da budem iskren, mislio sam da me provocira, pa sam ga onako bojažljivo upitao "ide li viski sa lekovima" i pogled sam skrenuo prema dve boce infuzije koje su mi visile iznad glave. A on se nasmejao i rekao: "Ajde bolan, ja sam ti to prepisao. Smeš da popiješ jedan, neće ti škoditi". Stresao je viski, a onda i ja za njim. Tad mi je dodao flašu i rekao: "Sakrij ovde negde, popiće ovi banditi, nek imamo nas dvojica po jednu kad navratim". Ostao sam mesec dana u bolnici i za to vreme smo popili taj viski, a ja danas pričam s vama samo zahvaljujući njemu - kaže Lozančić, dodajući na kraju da je nebrojano puta u društvu pričao o tome i da svi njegovi poznanici znaju kakva je ljudina bio njegov prijatelj i brat doktor Lazo.

Posle mesec dana u "Žici", Lozančić je prebačen u Hrvatsku, a kasnije je uspostavio kontakt sa doktorom Lazom, koji je posle rata nekoliko puta bio kod njega u Kaknju.

- Poslednji put smo se videli pre nekoliko godina, ali smo se redovno čuli telefonom, a poslednji put oko pravoslavnog Božića - kaže Lozančić, dodajući da ništa od ovoga što se objavljuje o njegovoj ljudskoj veličini nije preuveličano, jer nema dovoljno reči kojima se može opisati kakva ljudina je bio doktor Laza".

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Glas Srpske)