DA NISMO UVELI MERE BILO BI 10 PUTA VIŠE MRTVIH! Čuveni infektolog Pelemiš objasnio šta nas čeka

Strašno bi bilo da nam je jedan pacijent preminuo od kovida 19, a kamoli 39, koliko smo dosad izgubili. Ali da nismo preduzeli sve mere koje su na snazi, imali bismo za ovih 29 dana epidemije 390 žrtava. Ulazimo u petu nedelju epidemije, masovnije se rade testovi i realno je da očekujemo povećanje broja obolelih, a nažalost i umrlih.

Iznoseći ovo ubeđenje, profesor dr Mijomir Pelemiš, jedan od najiskusnijih infektologa, član Kriznog štaba Vlade Srbije, koji je u dva navrata, ukupno deceniju i po, bio direktor Infektivne klinike u Beogradu, kaže da ne veruje mnogo u statističke proračune i da je sada teško predvideti dalji tok epidemije.

Šta bi u ovoj fazi epidemije bilo najvažnije?

- Sigurno, da se radi što više testova i da se otkrije što više zaraženih i obolelih, čak i oni koji nemaju simptome, i da se oni sa asimptomatskom infekcijom izoluju. Jedino tako bi se sprečili kontakti i širenje infekcije.

Da li sve to može da se uradi na prvoj barijeri, za šta su proglašeni domovi zdravlja?

- Veoma je važno da se ljudi koji imaju bilo kakve respiratorne tegobe odmah javljaju u domove zdravlja i da se tamo proceni da li ima razloga za ispitivanje na kovid 19, da bi se predupredile kliničke slike bolesti koje zahtevaju hitno bolničko lečenje.

Mnogi koji odu u domove zdravlja kažu da im je urađena samo analiza krvi. Da li je to dovoljno?

- U domovima zdravlja svakom pacijentu bi uz anamnezu, odnosno podatke o zdravstvenom stanju, trebalo da urade pregled, rendgen pluća, krvnu sliku i C-reaktivni protein, koji reaguje rastom u slučaju upalnog procesa. Na osnovu toga se odlučuje da li je potreban test na virus korona.

Šta se zatim preduzima, u zavisnosti od opšteg stanja pacijenta?

- Ukoliko nema kliničke znake bolesti, ni upalu pluća, nego samo sumnju na infekciju, uzima se bris za test i pacijent ide kući. Svako ko ima upalu mora hitno da se uputi na bolničko lečenje, i ako se tamo konstatuju poremećaji disanja, takav pacijent će ići na intenzivnu negu, u jednom broju slučajeva i na respirator.

Imate li uvid u to da li u našim bolnicama postoji sve što je neophodno za lečenje kovida 19?

- Kod nas se primenjuju sve vrste terapije kao i u svetu, ali do danas nigde ne postoji nijedan lek specifičan za lečenje ove virusne infekcije. Sve je to eksperimentalna terapija i primenjuje je ceo svet.

Da li će zdravstveni sistem moći da se izbori i ako bude velikog povećanja obolelih?

- Nije uopšte pitanje možemo li, jednostavno - moramo. Nijedna država nikad nije davala ovoliku podršku zdravstvenom sistemu kao ova sad.

Još zapravo ne znamo ni koliko bolest traje.

- O novom virusu korona manje znamo nego što ne znamo. Jedino pravilo je da pravila nema, da infekcija i kod mladih ljudi, u punom zdravlju, za nekoliko sati može da poprimi fatalan tok.

Koliko je epidemiološka slika sa manje od 6.000 testiranih u Srbiji uopšte realna?

- Na osnovu ovog broja testiranih, ne možemo imati realnu predstavu o obimu epidemije. Mogu da se prave samo proračuni, a ja statistiku ne volim. Moramo imati mnogo više testiranih da bismo donosili zaključke i pravili prognoze.

Postoji li opasnost da zemlje koje preduzimaju karantinske mere možda greše i da će u pandemiji bolje proći, recimo, Švedska i Holandija, koje su se opredelile za strategiju tzv. imuniteta krda?

- I Englezi su prvo bili za opciju da puste da virus prokruži stanovništvom, ali su se predomislili. Nije isključeno da su oni koji rade drugačije u pravu, i to će svakako biti tema za veliku diskusiju posle pandemije. Sigurno je, ipak, da mnogo toga zavisi od kulture i mentaliteta naroda. Naime, imate zemlje gde se ljudi dosta pridržavaju svih saveta, a kod nas, kao i u Italiji, mnogi se ne pridržavaju ni izričitih mera.

Da li ste i vi za to da svako ko je pozitivan na koronu ide u ustanove za izolaciju?

- To je bolje rešenje, jer ne možemo biti sigurni da će se poštovati samoizolacija. Tako se sprečava i širenje infekcije koronom, koja je zaraznija od gripa. Jedan oboleli od gripa zarazi dvoje, a pacijent sa kovidom 19 do troje ljudi.

Ima li u ovoj epidemiji ičega što vas podseća na variolu veru iz 1972. godine?

- Da, prazne ulice posle policijskog časa, i svakako paralela koju svakodnevno povlačim jeste da su ljudi tada mnogo više poštovali preporuke lekara. Ali tad nije bilo "stručnjaka" sa društvenih mreža. Sad o ovoj infekciji govore i pozvani i nepozvani.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti)