KAKO JE NIŠKI PRINC OSVOJIO PRESTONICU: Gruju posebno vole klinci, proverite koje je njegovo TAJNO ORUŽJE!

Grujin život je svakodnevno ispunjen ljubavlju i dečijom grajom:

,,Grad Niš. Avgust verovatno. Neka periferija. Ma ja se toga i ne sećam najbolje. Bio sam mala, crna, mekana pufnica. Mama je brinula o meni. Imao sam još braće i sestara, mesto skriveno gde nas je hranila i čuvala.

A onda prvi koraci, istraživanje okoline. Radoznalost i sreća, kada me pomiluju i donesu neku poslasticu, neki dvonošci, mali i veliki. Potrčim za njima, ali kada prestane igra, oni se okrenu, požure i odu. Ja bih se onda vratio svojoj ,,kući''.

Leto je prošlo, mama je sve manje dolazila i sve manje sam osećao njen topli dah i nežan pogled. Moja braća i sestre su otišli nekim svojim putem. Ostao sam sam, ali siguran da će moje klempave uši, nemiran dugačak rep i umiljat pogled neko zavoleti.

Lutajući gradom, ušao sam u dvorište braće Dimitrija i Dušana. Oni imaju velikog dobermana. Bilo me je strah i da ga pogledam, ali sam svojim šarmom i nenametljivošću uspeo da ga osvojim. Kao i braću.

Njihova drugarica Milica me je prvi put odvela kod veterinara. Prva vakcina, pa još jedna. A onda iznenađenje - 22.12. došla je jedna Danica iz Beograda. Nisam znao da je to moja nova dvonožna drugarica.

Prvo moje putovanje. Osećao sam se kao princ. Svi mi ugađaju, čuje se čavrljanje i muzika, a ja ležim na mekanom ćebetu na zadnjem sedištu neke čudne mašine u krilu moje nove drugarice.

Stižemo u Beograd, u moj novi dom. Vrata mi otvaraju dva mala zvrka, Mila i Damjan, koji su jedva dočekali da me vide. Od sreće trčimo po stanu, ljubim ih a oni me grle.

Mila već uzima papir i crta me. Stariji članovi su me posmatrali nepoverljivo, ali nakon pola sata, moje oči i izraz ljubavi u vidu lizanja i mahanja repom ruše sve prepreke.

Uskoro postajem neko ko i pored par nestašluka uveseljava njihovu svakodnevicu. Društvo iz Tašmajdanskog parka: Kozmo, Meda, Arej, Izi, Vanja, Dilan, zatim Ada, Avala, Kalemegdan i drugi izleti ulepšavaju moj pseći život.

Imam osam meseci i više od 20kg , a biću još veći. Moji ukućani se baš i ne raduju mojoj budućoj veličini, ali kada ih pitaju koja sam rasa, sa ponosom kažu unikatna! Ah da, umalo da zaboravim! Zovem se Gruja!''

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše nove rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.co.rs

Bonus video:

(Espreso.co.rs)