OVAJ ČOVEK JE BIO NAJVEĆI SRPSKI SIN! Uzvraćao je našim neprijateljima MOLITVOM, a na današnji dan je PREMINUO

Malo je onih koji se ne dive stihovima velikana srpske lirike Alekse Šantića, ali jedna njegova pesma, simboličnog naziva - Molitva, i bukvalno može da vam promeni život iz korena. Samo ako je ispravno i iskreno poslušate i shvatite.

Tog 2. februara 1924. u svojoj 55. godini, bolestan od tuberkuloze, preminuo je Aleksa Šantić, veliki srpski pesnik i akademik, rodom iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog stvaralaštva.

Prvu pesmu objavio je 1886. godine, a prvu zbirku 1891. godine. Punu stvaralačku zrelost Šantić je dostigao u razdoblju između 1905. i 1910. godine, kada je napisao i najlepše pesme.

U jednom od najtežih razdoblja u svom životu, 1913. godine, kada su ga austrougarske vlasti zbog patriotizma i širenja ideja o nacionalnom oslobođenju, proterale iz iz Mostara, Šantić je napisao ovu molitvu za koju malo ljudi zna.

Prošlo je više od veka, a ove reči i danas podsećaju šta je u životu važno. One leče patnju i ulivaju nadu, piše Istorijski zabavnik.

"Veliki Bože Istine i Pravde, Koji me diže iz gnusnoga kala, U krvi oganj, u ruci mač dade, I reče: 'Prkosi vihorima zala!'

Bože, koji si u prostor beskrajni Dao mi svijet, koji ne zna niko, U dušu moju unio luč sjajni I na bolove me i stradanja svik’o…

Daj mi u srcu kap Tvoje milosti I stišaj buru podivljale ćudi: Da mogu praštat gonjenja i zlosti, I cio svijet prigrlit’ na grudi…"

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Istorijski zabavnik)