Ako je vaše zanimanje na ovoj listi, menjajte ga: PROŠLE GODINE STRADALO 49 RADNIKA U SRBIJI
Foto: Filip Plavčić

oprez

Ako je vaše zanimanje na ovoj listi, menjajte ga: PROŠLE GODINE STRADALO 49 RADNIKA U SRBIJI

Nijedan poslodavac nije odgovarao

Objavljeno: 22.01.2020. 15:24h

Usled teških povreda na radu prošle godine život je izgubilo 49 radnika u Srbiji, manje nego 2018. godine, a posebno zabrinjava to što je porastao broj nastradalih u građevini, kao i to što u velikom broju ima onih koji su u godinama kada se smatraju radno najsposobnijim i najiskusnijim, kažu u Inspektoratu za rad.

Analiza tog inspektorata pokazala je da su najčesčhi uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, odstupanje od propisanog procesa rada, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova...

Takođe, razlog je, između ostalog, i nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radnom mestu...

Direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović kaže za Tanjug da su se teške povrede sa smrtnim ishodom prošle godine najviše dešavale u građevini (39 odsto), industriji (18 odsto) i poljoprivredi (18 odsto).

U građevinarstvu se prošle godine dogodilo 19 povreda sa smrtnim ishodom, u industriji devet, poljoprivredi, rudarstvu i šumarstvu takođe devet, komunalnoj delatnosti i reciklaži nastradalo je četvoro radnika, takođe toliko i u trgovini na veliko i malo.

Troje radnika koji su nastradali radilo je u oblasti saobraćaja i skladištenja, a u finansijskoj delatnosti jedan radnik.

Đurović podseća da je u 2018. nastradalo 53 radnika, što je najviše od 2004. godine.

On ističe da je prošle godine povećan broj inspekcijskih nadzora i da ih je bilo 984.

Bilo je 819 teških povreda na radu, 93 lakših, a dogodile su se 33 smrtne povrede na radu, kao i 16 teških povreda na radu sa smrtnim ishodom na kraju.

foto: Profimedia

Inspektori su podneli 17 krivičnih prijava i 44 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Analiza Inspektorata pokazala je da su najugroženija zanimanja građevinski radnici različitih profila - radnici niskih kvalifikacija, armirači, tesari, zidari, elektromonteri, bravari-zavarivači, automehaničari...

Inspektori su utvrdili da je većina nastradalih radnika imala ugovor o radu na neodređeno vreme.

Takođe se ispostavilo da je većina njih nastradala početkom radne nedelje-ponedeljkom, ali i krajem nedelje, petkom i subotom, i to najčešće u prvoj smeni.

Među nastradalim radnicima najviše ih je bilo starosti od 61 do 65 godina, a raste i broj onih koji se smatraju radno najsposobnijim i najiskusnijim - starosti od 41 do 55 godina.

"Očekujem da novi zakon o bezbednosti na radu da rezultate, odnosno da će novine u njemu uticati na to da povreda, naročito sa smrtnim ishodom, bude manje", ističe Djurović.

Djurović kaže da od 2003. godine do danas nijedan poslodavac nije odgovarao zatvorskom kaznom zbog toga što je na njegovom gradilištu ili nekom drugom radnom mestu nastradao radnik.

Zaključuje da bi se odnos onih koji su za te propuste najodgovorniji sigurno promenio kad bi, bar u nekom slučaju, bila izrečena zatvorska kazna, koja inače može biti od dve do 12 godina.

Bonus video:

(Espreso.rs/Agencije)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media