KAKO IZGLEDA ŽIVOT SRBA U ALBANIJI? Nemamo pravo na naša prezimena, na IVICI SMO ISTREBLJENJA!
Foto: ). EPA/GENT ONUZI

tuga

KAKO IZGLEDA ŽIVOT SRBA U ALBANIJI? Nemamo pravo na naša prezimena, na IVICI SMO ISTREBLJENJA!

Položaj Srba u Albaniji nije se promenio, iako je, pre dve godine, donet Zakon o manjinama, a predstavnici srpskih udruženja u toj zemlji ukazuju da je za značajniju promenu uslov - rešenje kosovskog pitanja.

Objavljeno:

Kad je reč o samom zakonu, kojim su Srbi dobili manjinski status i pravo da se izjasne kao Srbi, nakon decenija asimilacije, oni kažu da taj akt formalno reguliše njihov status, a u realnosti se srpski identitet i dalje u kontinuitetu briše i vodi ka nestajanju.

Nedostaju, kažu, podzakonski akti, koji bi ga zakon konkretizovali.

Predsednik novoformiranog udruženja Srba u Tirani “Skadarlija” Salko Brajović-Fereza, inače do pre 15 godina komandir Kriminalističke policije u Albaniji, sada u penziji, za Tanjug kaže da je i sam doživeo svojevrstan progon albanskih vlasti zbog srpskog porekla.

U dva navrata, naime, bio je optuživan za zloupotrebu službenog položaja i oba puta oslobađan zbog nedostatka dokaza, jer su to, kaže, bili montirani slučajevi na etničkoj osnovi. Brajović kaže da je položaj srpske i crnogorske manjine veoma loš.

- Postoje problemi koji nisu godinama rešeni - problemi vezani za raspodelu imanja i zemljišta nakon devedesetih, sa učenjem srpskog jezika i drugi, posebno sa srpskim prezimenima. Zakonom u Albaniji nije dozvoljeno da vratimo svoja izvorna srpska prezimena kako bismo mogli da se identifikujemo kao ono što jesmo - objašnjava Brajović.

On naglašava da nisu uočene nikakve promene sa usvajanjem novog Zakona o manjinama, te da je situacija za Srbe ista, a čak iz dana u dana sve teža.

- Srbi u Albaniji nestaju i to je istina. To se vidi i oseti i nama je potrebna podrška srpskih vlasti - naglašava on.

Brajović smatra da bi Srbima u Albaniji Srbija trebalo da omogući da imaju i srpski pasoš, kao što je Bugarska pre izvesnog vremena omogućila svojim sunarodnicima, koji su tek tada priznati kao manjina u Albaniji.

Takođe, dodaje da bi Srbija trebalo da obezbedi knjige i udžbenike na srpskom, i podeli ih srpskim porodicama, kako bi deca, najpre u svom domu, učila maternji jezik.

Brajović ukazuje da u Albaniji posluje više stotina firmi iz Srbije, koje bi, prema njegovim rečima, trebalo da zapošljavaju pripadnike srpske manjine, što bi njima značajno olakšalo život, budući da spadaju u najsiromašniji deo stanovništva.

- Nama ne treba novčana pomoć, već posao, kroz radna mesta u srpskim firmama. A, država Srbija mogla bi da motiviše poslodavce da zapošljavaju Srbe, kroz poreske olakšice prilikom izvoza u Srbiju - predlaže Brajović.

On ističe da je srpska manjina u Albaniji svojevrstan talac situacije na Kosovu.

- Mi jesmo taoci. Gledaju nas popreko, kao da smo mi krivi zbog situacije i odnosa između Beograda i Prištine. Mi smo građani Albanije, ovde smo živeli vekovima, bili smo integrisani do devedesetih i ophodili smo se pošteno prema vlastima i albanskom narodu - kaže Brajović.

Brajović ukazuje da u Albaniji posluje više stotina firmi iz Srbije, koje bi, prema njegovim rečima, trebalo da zapošljavaju pripadnike srpske manjine, što bi njima značajno olakšalo život, budući da spadaju u najsiromašniji deo stanovništva.

- Nama ne treba novčana pomoć, već posao, kroz radna mesta u srpskim firmama. A, država Srbija mogla bi da motiviše poslodavce da zapošljavaju Srbe, kroz poreske olakšice prilikom izvoza u Srbiju - predlaže Brajović.

On ističe da je srpska manjina u Albaniji svojevrstan talac situacije na Kosovu.

- Mi jesmo taoci. Gledaju nas popreko, kao da smo mi krivi zbog situacije i odnosa između Beograda i Prištine. Mi smo građani Albanije, ovde smo živeli vekovima, bili smo integrisani do devedesetih i ophodili smo se pošteno prema vlastima i albanskom narodu - kaže Brajović.

- Bili smo integrisani, imali status u društvu, cenili su nas tada, ali sve se promenilo 90-tih kada je počeo pritisak na manjine, i sada smo na ivici istrebljenja - ističe on.

Danas kaže da gotovo nema Srba u albanskim institucijama, za razliku od drugih manjina, iza kojih su jasno stali država i crkva, kao, na primer, Grčka. U Skadru i okolini je, prema njegovim rečima, živelo najviše Srba, koji su se vremenom, zbog raznih političkih dešavanja iseljavali i otišli u Crnu Goru, Srbiju i na zapad.

Brajović je rekao da uskoro predstoji novi popis stanovništva u Albaniji, a njegov stav je da bi srpska manjina trebalo da ga bojkotuje, jer postoji strepnja da im se neće upisati nacionalna pripadnost.

- Govori se stalno o Srbima u Rumuniji, Mađarskoj i brojnim drugim zemljama. Nas niko ne pominje, a mi se polako gasimo - zaključuje Brajović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.