JEDINA KORIDA VAN ŠPANIJE ODRŽANA JE 1971. U BEOGRADU?! Matadorima se u Srbiji desilo nešto što nije nigde!
Korida je veoma popularan sport u nekim zemljama, Foto: Profimedia

NEOBIČNO

JEDINA KORIDA VAN ŠPANIJE ODRŽANA JE 1971. U BEOGRADU?! Matadorima se u Srbiji desilo nešto što nije nigde!

Glavna zvezda bio je čuveni Domingin

Objavljeno: 23.12.2019. 15:58h
  • 7

Na društvenim mrežama pojavila se tvrdnja, koja je podigla mnoge obrve, da je jedina korida ikad održana van Španije bila u Beogradu

Navodno, na ovom događaju, 1971. godine na stadionu Tašmajdan okupilo se 5.000 ljudi. Postavljač ove informacije tvrdi da su tada ubijena dva bika, ali da je najinteresantnije bilo što je kompletna publika u Beogradu navijala za bika, što matadori nikad nisu doživeli.

Tragom ove tvrdnje, proverili smo o čemu je ovde reč i pronašli tekst koji je objavio tabloid Blic (prenosimo ga):

"Po podne 2. oktobra 1971. godine, na stadionu „Tašmajdan“ u Beogradu, održana je prava španska korida, prvi i jedini put u nekoj evropskoj državi van Iberijskog poluostrva. Glavna zvezda bio je Luis Migel Domingin, jedan od najboljih španskih matadora 20. veka, čije je majstorije opisao Ernest Hemingvej u knjizi „Opasno leto“.

Iako više nije bio u punoj snazi, Domingin je u dramatičnoj borbi na Tašu, s povređenom rukom, ubio dva bika, za šta je nagrađen parom ušiju, a jednog od njih je kasnije, zajedno sa domaćinima, pojeo u Skadarliji!

Korida na Tašmajdanu, koju je organizovalo trgovinsko preduzeće „Zadrugar“ iz Beograda, podigla je prašinu u javnosti još pre nego što je i počela. Organizatori su se našli na udaru žestokih kritika Društva za zaštitu životinja koje je htelo da spreči „klanicu bikova“, pa je Dimitrije Kovačević, tadašnji upravnik SC-a „Tašmajdan“, izjavio da će od svih onih koji se bune protiv koride tražiti da mu donesu uverenja da su vegetarijanci!? Dodatnu teškoću predstavljala je izgradnja improvizovane arene na koju je utrošeno više novca od planiranog, a kada je to završeno, predstava je odložena na mesec dana zbog kiše.

– Uoči 2. oktobra, po Beogradu su bili izlepljeni promotivni plakati, dok su nad gradom leteli avioni iz kojih su bacani leci. Pored autentičnosti španske koride, naglasak je bio na Dominginovom imenu, čija je slava zasenila oba toreadora s kojima je nastupio na Tašu: matadora Roberta Pilesa i rehoneadora–toreadora koji se bori na konju – Alfreda Kondea. U 44. godini, Domingin je bio živa legenda. Prijatelj Hemingveja i Pikasa, ljubavnik Ave Gardner... to je našim ljudima, uz radoznalost, bio dovoljan razlog za kupovinu karte. Prema proceni medija, u publici je tog dana bilo oko 5.000 ljudi – kaže istoričar Dejan Pavlović.

Kao što je običaj u Španiji, i korida na Tašu počela je svečanom paradom svih učesnika, uz muziku španskog orkestra s tribina. Na mestu gde se nekada nalazila diskoteka „Cepelin“, bio je ograđen prostor za bikove iz čuvenog odgajališta u Galiciji. Koridu je otvorio Domingin, i to prilično dramatično, pošto je, posle petnaestak minuta borbe s prvim bikom, povređen. Ipak, čim mu je lekar previo levu šaku, na oduševljenje publike, nastavio je borbu i efektno ubio životinju.

– Čini se da su domaćoj publici najviše smetali pikadori, dobro zaštićeni konjanici s dugim kopljima kojima su probijali vrat bika kako bi spustio glavu i omogućio matadoru da ga „obrađuje“. Već od drugog bika, svaki njihov potez je izviždan, a slično je prošao i rehoneador Alfredo Konde. S druge strane, dopao im se nastup drugog matadora, Roberta Pilesa (18), koji je najavljen kao Dominginov naslednik. Piles se borio na kolenima, što je vrlo opasno za matadora, jer u tom položaju ne može brzo da reaguje – objašnjava Pavlović.

Bik na tanjiru

Prema njegovim rečima, najkritičniji momenat tašmajdanske koride odigrao se dok je Domingin „obrađivao“ svog drugog bika. Veteran se, naime, u jednom trenutku okliznuo, pa ga je bik dohvatio rogovima, ali, na sreću, i pored nekoliko pokušaja, nije uspeo da ga probode. Domingin se ni ovaj put nije povukao, i okončao je borbu preciznim udarcem mačem.

– U monografiji „Tašmajdanske priče“ piše da su Domingina to veče izveli u Skadarliju i da je na meniju bio jedan od bikova ispečen na ražnju. Činjenica je da su mu domaćini, pre povratka u Španiju, za uspomenu poklonili gusle – kaže Pavlović.

Milioner u 29.

Luis Migel Domingin, uz Manoleta i El Kordobesa, spada među najbolje španske matadore 20. veka. Prvog bika ubio je u 14. godini, a do 29, kada je postao milioner, likvidirao ih je oko 2.300. Godine 1955. povukao se da bi se četiri godine kasnije vratio koridi, serijom borbi u kojima se nadmetao sa svojim zetom Antoniom Ordonjesom (sin Ninja dela Palme, koji je Hemingveju poslužio za lik Pedra Romera u romanu „Sunce se ponovo rađa“).

Njihovo suparništvo opisano je u posthumnom delu Ernesta Hemingveja „Opasno leto“, nastalom na osnovu serije članaka koje je američki nobelovac napisao za časopis „Lajf“. Zanemarujući novinarsku objektivnost, Hemingvej je otvoreno stao na stranu Ordonjesa, koga je smatrao boljim matadorom od Domingina. Kasnije je uvideo da je pogrešio, ali je šteta već bila napravljena. Domingin se ponovo povukao 1961, a onda opet vratio u arenu 1971. godinu. Borio se do 1973, kada je definitivno napustio borbe s bikovima."

Inače, borba sa bikovima je veoma česta u ljudskoj istoriji, a jedan od njenih oblika je i Španska korida, koju su Beograđani mogli da vide te 1971. godine. 

Ipak, tvrdnje da je to "jedini put da se španska korida održala u nekoj državi van Španije" su neistinite, pošto se ona redovno, osim u Španiji, održava i u Meksiku, Kolumbiji, Ekvadoru, Peruu, Venecueli, južnoj Francuskoj i Portugalu...

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media