IZ LEKTIRE SU IZBACILI JAZAVCA PETRA KOČIĆA, A UBACILI CECIN GROM! Totalno izmenjeno gradivo koje đaci uče!
MI odavno ne pišemo svoje udžbenike, Foto: Stock Shutterstock

užas!

IZ LEKTIRE SU IZBACILI JAZAVCA PETRA KOČIĆA, A UBACILI CECIN GROM! Totalno izmenjeno gradivo koje đaci uče!

Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela smanjen je sa 41 na 31. Profesori književnosti upozoravaju da u nastavnom planu i programu nema jasnih preporuka...

Objavljeno: 15.12.2019. 16:30h
  • 198

MI odavno ne pišemo svoje udžbenike. Piše ih Veliki Brat. On ne obrazuje samo nas, već obrazuje ceo svet. U školi je bolje reći - nemam pojma, to je odgovor za peticu. Ako nešto znaš, e to je već problem. U udžbenicima se i ranije lagalo, muka je što se to i nastavilo.
 

Ovo govori akademik Matija Bećković povodom sadržaja udžbenika iz kojih uče mnoge generacije naše dece, a u kojima je "danak u krvi prilika za napredovanje", "genocid u Jasenovcu - događaj za nekoliko redaka"... u kojima je iz lektire izbačen Petar Kočić i njegov "Jazavac pred sudom", a ubačena Svetlana Ražnatović i pesma "Lepi grome moj..

Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela smanjen je sa 41 na 31. Profesori književnosti upozoravaju da u nastavnom planu i programu nema jasnih preporuka o tome koliko je značajno da se kod mladih razvija uvažavanje nacionalnih vrednosti i negovanje srpske kulturno-istorijske baštine. U lektiri, kažu oni, nedostaju i tekstovi koji bi razvijali saosećanje, drugarstvo, kao i ljubav prema Srbiji i zavičaju, pišu Novosti.

foto: Marina Lopičić

U programu za 6. razred od tri rodoljubive pesme preostala je samo jedna - nastavnici treba da biraju između pesme "Gračanica" Desanke Maksimović i "Sveti Sava" Vojislava Ilića. Smanjen je broj narodnih bajki i dela sa motivima iz porodičnog života...

Naime, sporni slučajevi ukazuju da odavno zvoni zvono za uzbunu, preporučuju da se izdavanje školskih učila poveri državnom Zavodu, kao i da se za takozvane nacionalne predmete - istoriju, geografiju i srpski jezik i književnost - izdavaju jedinstveni udžbenici.

- Kada dođemo do jednog dobrog udžbenika znaćemo da smo izašli iz tame - kaže Bećković.

Po mišljenju Slavenka Terzića, istoričara i dopisnog člana SANU, sve se radi sa ciljem "duševnog prerađivanja":

- Podsetiću na okupacionu prosvetnu politiku Benjamina Kalaja u BiH 1882-1903. Govorilo se o "duševnom prerađivanju Bosne". Sada za to postoje moderniji izrazi, ali cilj je isti. Treba da zaboravimo ko smo bili i čemu smo težili. Da se stidimo svojih nacionalnih heroja, da preuzmemo na sebe zločine koji su drugi nad nama vršili, da zaboravimo naše zemlje i naše duhovne i kulturne centre, da mislimo samo u krugu Beogradskog pašaluka, pa i to stidljivo i sa strahom. To je ubijanje duhovnog i kulturnog bića jednog naroda i priprema za njegovo neko novo preobraćenje.

Terzić ističe da je pisanje i objavljivanje udžbenika izuzetno ozbiljan posao za svako društvo, da je tako bilo oduvek, a tako je i sada u društvima koje imaju jasno definisane nacionalne i društvene prioritete. Udžbenici, kaže on, daju na prikladan pedagoški način proverena naučna znanja o prošlosti zemlje i naroda, njenoj kulturi, prostiranju, ličnostima - simbolima koji su oličavali težnje naroda. Važan je, dodaje, ceo sistem objavljivanja: izbor autora, stručne ocene, uloga Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, i na kraju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

foto: Beta


- U tom lancu nešto duboko škripi - ocenjuje Terzić, i upozorava da je Zavod za udžbenike, čije smo štiva decenijama koristili - marginalizovan.

Da su u izdavačkom poslu greške i propusti neizbežni, čak i kad se svim fazama pripremanja rukopisa za štampu pristupi maksimalno stručno i odgovorno, smatra prof. dr Darko Tanasković.

- Pisanje udžbenika, pogotovo za osnovnu i srednju školu, nije nimalo lak posao. U skladu sa nastavnim planom i programom jednostavno, razumljivo i pedagoški efikasno saopštavati podatke i znanja o složenim temama i pojavama iziskuje višestruku osposobljenost i kompetenciju, a i naročitu veštinu - naglašava Tanasković za "Novosti". - U načelu, tim poslom bi trebalo da se bave najbolji stručnjaci, pri čemu se pokazalo da su često veoma uspešni koautorski tandemi sastavljeni od jednog univerzitetskog nastavnika ili naučnog istraživača i jednog osnovnoškolskog ili srednjoškolskog nastavnika iz prosvetne prakse.

Dr Tanasković dodaje:

- S obzirom na to da se u pisanju udžbenika moraju slediti neka formalna pravila u načinu izlaganja i raspoređivanja građe, kao i organizovanju pratećeg didaktičkog aparata, pojedini stručnjaci se specijalizuju za taj posao, pa onda, uslovno rečeno, počnu da "štancuju" udžbenike, bez potrebnog stvaralačkog unošenja, što vodi u nepreporučljivu rutinu. Zbog svega toga je u nastajanju udžbenika izuzetno značajna uloga i odgovornost recenzenta.

Tanasković smatra da bi Zavod za udžbenike morao biti središnja državna izdavačka ustanova zadužena za osnovnoškolsku i udžbeničku literaturu. Upozorava da je komercijalizacija ove društveno-prioritetne obrazovne i kulturne delatnosti oslabila poziciju Zavoda, što nikako nije dobro.

- Danas više udžbenika izdaju nezavisni, privatni izdavači, od kojih su neki ozbiljni i odgovorni, ali ne i svi, dok su svima, razumljivo, u prvom planu zarada i profit. Možda sam konzervativan, ali držim da bi valjalo imati jedinstvene udžbenike iz nacionalnih predmeta, uz poštovanje, u skladu sa zakonom, svih zagarantovanih obrazovnih prava nacionalnih manjina. Kad bi bilo tako, teško da bi u nekom udžbeniku nasilno otimanje i islamizovanje hrišćanske dece u osmansko doba moglo biti prikazano i kao šansa za njihovu društvenu promociju - kaže Tanasković.

Da je neshvatljiva ravnodušnost naše javnosti prema gorućem pitanju školskih udžbenika, smatra i istoričar Miloš Ković.

- Neverovatna je odluka da o udžbenicima iz kojih će učiti naša deca odlučuje tržište. To je posebno opasno i uznemirujuće kada je reč o identitetskim naukama, među kojima je i istorija. "Tržište udžbenika" donelo nam je dve pogubne bolesti: korupciju u prodaji udžbenika i moralni relativizam u tumačenju istorijskih događaja - upozorava on.
KOVIĆ pita i zašto je dozvoljeno potpuno potiskivanje i postepeno propadanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i zašto nam nije dovoljan samo jedan udžbenik istorije za svaki razred, znalački i kvalitetno napisan, u izdanju Zavoda?

Dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za srpski jezik SANU, kaže nam da najveći broj dece u Srbiji uči iz udžbenika čiji su izdavači privatne, najčešće strane izdavačke kuće, koje su praktično preuzele naše obrazovanje, te iz toga proizlazi i da iz tih udžbenika dolazi najviše loših stvari.

- Poslednjih godina često sam dobijao primedbe i žalbe, a kada je u pitanju srpski jezik primedbe su uvek bile opravdane i odnosile su se ili na pogrešno tumačenje nekih jezičkih datosti ili na način kako su predstavljene ili objašnjene, a u nekim slučajevima i na to kako se srpski jezik u celini predstavlja - objašnjava Tanasić za naš list.

Predlaže da se uradi ozbiljna analiza udžbenika nacionalnih disciplina, ali i svih drugih, pa da se onda organizuje temeljna rasprava u koju bi se uključili i najbolji nastavnici osnovnih i srednjih škola.

- Kažem najbolji, a ne nečiji. Pitam se zašto država nešto slično nije učinila kada već godinama slušamo o ovome, a reforme obrazovanja se provode i provode - ističe on.
Zalaže se da sve udžbenike izdaje državni zavod:
- Živimo u vreme raznih izvrtanja istina, a to onda posebno važi za udžbenike nacionalnih predmeta. Obrazovanje nije smelo biti prepušteno privatnom izdavaču koji ima legitimno pravo da najviše brine o zaradi. Na državi je da ne rasprodaje obrazovanje.

NOVA DELA U LEKTIRI

Odlomak iz drame Vide Ognjenović "Kanjoš Macedonović", drama za decu Dušana Kovačevića "Svemirski zmaj", kao i putopis Jelene Dimitrijević "Sedam mora i tri okeana", neke su od novina u lektiri koju će učenici sedmog razreda obrađivati u narednoj školskoj godini. Od septembra naredne godine po novom programu učiće đaci trećeg i sedmog razreda. T

o je generacija koja je krenula po reformisanom programu u prvi, odnosno peti razred školske 2018/19. godine. Najviše novina ima u programu srpskog jezika, posebno u lektiri, odnosno izboru naslova koje će đaci obrađivati.
 

Bonus video:

(Espreso.rs / Novosti)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media