ZOVEM SE MILAN, ALI UČITELJICA ME ZOVE MILANČE: Zbog ovog pismenog zadatka PLAČE CELA SRBIJA!

Dečak po imenu Milan čitkim, urednim rukopisom ispisao je reči misleći da piše tek jedan običan pismeni zadatak. Ali, način na koji je svoju dečiju nevinost i osećanja pretočio u reči dirnulo je celu Srbiju.

Milan je pisao o svojoj učiteljici i o tome kako ga od milja zove Milanče.

- Zovem se Milan, ali me nastavnica zove Milanče. Nije to zato što sam Rom, ona bi me tako zvala i da sam Srbin. Svima daje neka lepa imena... - napisao je on.

Tema rada bila je šta je to saosećanje, a on kako kaže to nije znao sve dok mu njegova učiteljica nije objasnila.

- Sve to znam samo mi reč nije bila jasna, jer ja umem da volim sve oko sebe. Volim drugaricu u klupi, komšiju u ulici, a najviše volim svog deku. Tužan sam kada je bolestan i kada ne može da ustaje, onda ja brinem o njemu, jer mi imamo samo jedno drugo. Kada je hladno kao ovih dana ja ustajem ranije da pripremim ogrev, da ne bi njemu bilo hladno dok se ne vratim iz škole. Brinem i da li je jeo pa mu i svoj obrok ponesem, nikada ga ne pojedem do kraja - iskren je Milanče.

A da ovaj dečak zaista zna šta je saosećanje govori samo kraj njegovog pismenog rada. Naime, on nikada nije upoznao svog oca, a majka i baka su mu kako se može iščitati iz njegovog rada preminule.

- Nastavnica mi uvek govori da ću biti dobar čovek, jer brinem drugim. Baš zato ja svoju nastavnicu jako volim i ne želim da je razočaram. Ona me je naučila da pišem i čitam. Ona je najvetlija tačka, ponekad mi se čini da ne mogu bez nje. Zato sam zamolio mog druga iz klupe da piše, njegov rukopis je bolji, jer želim da nastavnica razume svaku reč koju sam o deki i njoj napisao. Oni su me naučili da budem dobar i vredan. To znači saosećajan - zaključio je dečak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)