LJUDI BEZ KROVA NAD GLAVOM UJEDINJENI U PROTESTU! Srbija broji preko 20.000 beskućnika, razlozi za to su UŽAS!
Okupljanje ispred Skupštine grada Beograda jer traže svoja prava, Foto: Espreso.rs

sa lica mesta

LJUDI BEZ KROVA NAD GLAVOM UJEDINJENI U PROTESTU! Srbija broji preko 20.000 beskućnika, razlozi za to su UŽAS!

Ispred Skupštine grada Beograda se odvijao ovaj događaj

Objavljeno: 10.12.2019. 18:01h
Jovana Jovanović
Jovana Jovanović
Novinarka rubrike Vesti
  • 916

Ispred Skupštine grada Beograda održan je zakazani protest povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, a organizovala ga je Združena akcija "Krova nad glavom". 

Oni se ujedinili u ideji o protestu zbog svih onih ljudi čija su ljudska prava najstrašnije ugrožena. 

Sva aktuelna dešavanja sa ovog događaja, pratili ste u našem lajv blogu. 

19:40- Protest završen

Učesnici su jasno naglasili da će se boriti protiv novog Zakona o izvršenju koji tek treba da stupi na snagu. 

19:15- Uputili su se ka Vladi Srbije.

foto: Espreso.rs

19:12 - Solidarisali se sa radnicima pošte. 

Dok se mi borimo za dom, radnici pošte se bore za koru hleba. Rade za 30 hiljada i imaju mnogo direktora. Štrajkuju zbog siromaštva. Njihova borba, dakle, borba radnika je kao naša borba za dom."

19:10 - Oglasila se i spisateljica Olga Dimitrijević.

Borimo se i borićemo se dok ne otvorimo horizonte ove nesrećne države. Nadamo se da će solidarnost i kolektivna snaga promeniti svest".

19:05 - Ranko iz Aleksinca je ispričao svoje iskustvo.

Oko 17 i 30, 6.12. sam čuo vrisak. Izašao sam iz štale i video izvršitelje. Rekli su da će da mi uzmu traktor i prikolicu. Kazali su da moraju da popišu svu stoku i da oteraju, pretili su mi da će zvati popliciju. Kazao sam sinu - upali telefon i snimaj. Jedan izvršitelj je uzeo biber sprej i zapretio da će ga poprskati, ukoliko bude snimao. Dete je počelo da vrišti, prisetio se on".

18:49 - Žana Lalović

Danas je dom Lalovića odbranjen osmi put. To mi daje snagu da vam kažem, dobro veče dragi ljudi, i prijatelji".

 

Ona je navela da se njen otac pobunio protiv jednog ministra, i da od tada traje njihova agonija, a da je njen otac prisilno penzionisan. 

Dodala je da su na udaru penzioneri, samohrane majke... i da je jutros u njihov dom dolazila vojna i civilna policija, kao i izvršiteljka.

1 / 2 Foto: Espreso.rs

Ako moj otac izgubi zivot u ovoj borbi ko će da odgovara," zapitala se ona.

18:35 -  Mohamed Osman je rekao da je strašno kada gledate ruševine ispred sebe.

Kada razmišljate gde ćete da spavate, i jedete jedino svetlo su ljudi iz "Krova nad glavom" koji dođu da Vam pomognu, hvala im".

18:27- Na protest je došao i Zoran Lutovac. 

foto: Espreso.rs

18.21- U našoj zemlji ima oko 20.000 beskućnika kazali su iz "Krova nad glavom".

Oni su naveli da su uzroci izbacivanja na ulicu različiti, poput dugova oko kredita, i da ljudi ne mogu da se izvuku. Dodaju da su se borili protiv banaka i tajkuna da ljudi ne ostanu na ulici.

foto: espreso.rs

18:13- Glasna muzika je pratila okupljene, koji su uprkos kiši i lošem vremenu rešili da ovaj protest izguraju do kraja

18.00 -Skup je počeo i okupljeni su polako pristizali. 

foto: Espreso.rs

Podsetimo na slučajeve koji su nasilno izbačen iz svojih domova:

15. oktobra ove godine gradske vlasti su brutalno srušile jedini dom porodice Osman na Dorćolu, nakon što su ga izbrisale iz katastra. Tokom rušelja, naterali su hitnu pomoć da na nosilima izbaci bolesnu staricu, koja je nedugo nakon toga preminula.

6. oktobra preminuo je Aleksandar Demše: pozlilo mu je kada je dobio rešenje o rušenju svoje kuće na Zemunu.

foto: Espreso.rs

9. septembra, u Novom Sadu policija je upala u stan Slobodanke Ninić i polomila joj ruku. Dom porodice Ninić otet je zbog dve zakasnele rate kredita.

22. novembra, Predrag Kocić je doživeo moždani udar kada je izvršitelj došao da izbaci njegovu porodicu iz njihovog jedinog doma – u pratnji policije i privatnih batinaša za kojima postoje poternice. Na sreću, solidarni građani i aktivisti su sprečili iseljenje. Kocići su nedužne žrtve organizovanog kriminala

O ovim slučajevima smo pisali, te stoga detaljnije čitajte u linku ispod:

 

Takođe, iz "Krova nad nad glavom navode", da su ove tragedije vrh ledenog brega kad je reč o otimanju domova zarad izvršiteljskog ili investitorskog profita. Ljudi kojima preti prisilno iseljenje trpe nezamisliv teror i posledice po zdravlje. Bezbroj porodica širom Srbije žive u strahu da će biti izbačene na ulicu zbog zloupotreba izvršiteljskih privilegija ili zbog novih „investicionih“ projekata.

Od 1. januara na snagu stupa novi Zakon o izvršenju, zakon koji ne samo što ne štiti pravo na dom, nego predviđa drakonske kazne za građane koji solidarno brane porodice od nasilnih iseljenja, a žrtvama prevare nalaže da same plaćaju naduvane troškove sopstvenog izbacivanja na ulicu!

foto: Espreso.rs

Osim toga, spomenuli su i zahteve koje traže od nadležnih da ispune:

- Pravda za porodicu Osman

- Moratorijum na sva prisilna iseljenja i rušenja

- Obeštećenje za porodice nastradalih i za pretrpljene fizičke i psihičke traume usled prisilnih iseljenja

foto: Dragan Kadić

- Adekvatan smeštaj za sve žrtve prisilnih iseljenja

- Hitno povlačenje novog Zakona o izvršenju i zakonsku zaštitu jedinog doma

- Hitno pokretanje društveno odgovorne stambene politike i socijalnog stanovanja. 

Podsetimo, Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra širom sveta. Ovaj dan se obeležava od 1950. godine, kada ga je zvanično proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Ovaj datum je simbolično odabran za međunarodni dan ljudskih prava kako bi podsetio na datum kada je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine.

foto: Espreso.rs

Deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, koji je po prvi put proklamovao zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi sveta.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status. U Povelji ih je ukupno 49, a neka od njih su pravo na ljudsko dostojanstvo, život, slobodu, osnivanje porodice, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost. Zatim su su i zabrane mučenja, ropstva, teranja dece na rad.

foto: Profimedia, Ilustracija

Kršenje ljudskih prava je zlostavljanje ljudi u vidu povrede bilo kog fundamentalnog ljudskog prava. Ovaj termin se koristi kada se krše nacionalno ili međunarodno pravo. Određeni broj ljudi smatra da su kršenja ljudskih prava češća u diktatorskim i teokratskim režimima nego u demokratijama zbog toga što sloboda štampe i govora omogućile da se otkrije kršenje ljudskih prava od strane države ili pojedinaca. Ali i pored toga, ljudska prava se krše i u demokratskim režimima.

1 / 4 Foto: Espreso.rs

Početak borbe za ljudska prava bio je motivisan stravičnim prikazima oduzimanja prava u Drugom svetskom ratu. Za zvaničan početak borbe uzima se usvajanje Univerzalne deklaracije o pravima čoveka 1948. godine. Deklaracija nije bila pravno obavezujuća, ali je snažno apelovala na članice da priznaju ljudska, građanska, ekonomska i socijalna prava svojih građana.

Posle Univerzalne deklaracije, mnoge države su želele da stvore druge sporazume kojima bi se vršio veći pritisak na države da prihvate norme ljudskih prava. Zbog nesaglasnosti da li ti sporazumi treba da sadrže i ekonomska i socijalna prava, pripremljena su dva pakta: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, kao i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1976 godine. Zajedno sa Univerzalnom delkaracijom o pravima čoveka, ova dva dokumenta čine Međunarodnu povelju prava.

Danas se mnoge organizacije bave borbom za zaštitu ljudskih prava. Neke od njih su Human Rights Watch, Freedom House, UN Watch, Amnesty International, ali i mnoge druge.

  

Bonus video

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media