BAKA VERONIKU BI DA PROGLASE GRAĐANSKI MRTVOM! Pitali smo GCS ko vodi računa o njenim stvarima i STANU
Baka Veronika, Foto: Filip Plavčić

SAMA I BESPOMOĆNA

BAKA VERONIKU BI DA PROGLASE GRAĐANSKI MRTVOM! Pitali smo GCS ko vodi računa o njenim stvarima i STANU

O penzionerima poput nje malo se govori, a činjenica je da se između redova čita gde njihova imovina ide, pošto naslednike nemaju

Objavljeno: 08.12.2019. 15:03h
Suzana Trajković
Suzana Trajković
Urednik rubrike Vesti
  • 16

Potpuno su bespomoćni. Imaju više od 80 godina. Sahranili su najmilije. O njima nema ko da brine.

Dakle, sami su i – potpuno nemoćni.

Ovakvih penzionera u Srbiji ima, ali se o njima retko kad govori.

Jedna starica naterala nas je da se zamislimo i zapitamo ko i kako rukovodi imovinom osoba koje zbog starosti ne mogu da neguju sami sebe, ali i šta se sa tom imovinom dešava posle njihove smrti, ukoliko oni nemaju naslednike.

Veronka Trbović, starica o kojoj smo nekoliko puta pisali, bila je supruga Branka Trbovića, čoveka koji je kuvao za Tita. Imali su zajednički stan, na Dedinju. Imali su ćerku, ceo jedan život. Sahranila je baka Veronka i njega i dete. Nenadano, sudbina ju je ostavila potpuno samu. Bila je u stanu koji je stekla sa suprugom, a koji su u onim srećnijim danima prepisali svojoj naslednici, nadajući se da će ih, kako je logično, nadživeti. Ali nije. Veronika je u tom stanu patila, sama, godinama posle njihove smrti. Niko nije brinuo o njoj, a našli su je samu i u lošem stanju, na podu stana. Odvedena je u Hitnu pomoć, prebačena u bolnicu gde je bila mesecima. Kako nije mogla da se stara o sebi, prebačena je posredstvom Centra za socijalni rad - odeljenje Savski venac, u Doma za stare na Altini. Tamo lepo brinu o njoj, jer sama ne može. Centar za socijalni rad, koji je njen privremeni staratelj, tamo ju je smestio, a obilaze je povremeno.

Ipak, kako je baka tvrdila, neko od „njih“ hoće da joj uzme stan. Od kada je u Domu, godinu i po dana, nisu je pustili u stan. Rekli su joj da tamo može ući samo u pratnji nekoga od Centra za socijalni rad. A ona neće. Među svoje zidove, u svoj dom, među svoje uspomene, htela je da uđe sama. Jer, pokrenut je postupak za oduzimanje njene radne sposobosti, što bi joj automatski nametnulo trajnog staratelja.

Postavlja se pitanje, a koje se samo može zaključiti već s prvim redovima ove priče. Šta će biti sa stanom ove starice kada nje više ne bude bilo, kad tamo ne može da kroči ni živa?

Koja su tačno ovlašćenja privremenih staratelja, a šta znači trajni?

Veronkin stan inače je i obijan, a ranije smo o tome takođe pisali. Zapisnik o tome da su dva puta pljačkaši upadali u stan, a i to da su odneli neke predmete, načinio je i sam Centar za socijalni rad. Ipak, ko tačno zna šta je u tom stanu bilo pre nego što je navodno ubijen, i koja je vrednost svih tih stvari?

Ko sve ima uvid u to kolika je emotivna vrednost prema uspomenama koje je njen suprug sakupljao radeći iz Tita? Ko tačno zna kolika je vrednost jednog od četiri revolvera koja su bila u tom stanu, a koja su sa Titovim potpisom lično? A to je samo deo svega što je nasledila... Ko je popisao vrednost umetničkih dela, pehara, kao dela koja vrede mnogo?

I šta je sad sa tim?

Načinjen je neki zapisnik, a stan je pljačkan – dva puta. Nije im bilo dovoljno, nisu iz prve odneli sve, pa su ponovo upali. Tako kaže uviđaj o pljački. A šta je sve nestalo, koliko je vredno, zna samo Veronka, koja u stan ne može ni da ode, koja ni ne zna šta sve iz njega nedostaje... Ne zna možda čak ni onaj koji je stvari odneo. Ili možda i zna?

Tragom ove priče, i svih zvaničnih i nezvaničnih informacija koje smo dobili u ovom slučaju, obratili smo se Centru za socijalni rad, kao jedinoj instituciji u kojoj je trenutno zaposlen privremeni staratelj ove žene, ali i koji će biti njen trajni staratelj ukoliko joj se oduzme radna sposobnost, Obratili smo se onima koji u sefu neke od svojih prostorija drže ključ od jedinog doma koji baka ima, onog doma u koji ne može da uđe, i mesta na kom se nalaze sve njene uspomene, kako neprocenjive za nju, tako i od velike materijalne vrednosti.

Pital smo ih da li inače privremeni staratelj prisustvuje popisima stanara, a pitanja koja smo imali za njih nizala su se jedno za drugim. 
Da li privremeni staratelj odgovara za stvari koje se nalaze u stanu, mislim na
njihovu vrednost?
Da li za to odgovara trajni staratelj? Taj stan je, kako ste vi saopštili, pljačkan dva puta. Da li se navodi koje slike su ukradene, jer to nisu dela male vrednosti? Isto pitanje postavlja se i za druge stvari. 
Kad popisujete stvari u stanu jedne takve štićenice, da li otvarate plakare? Da li se popisuje baš sve što je u stanu? Šta ako nešto od toga nestane?
Nedavno je baka Veronka, kako smo nezvanično saznali, ipak ušla u svoj stan? To se ipak desilo samo uz prisustvo Centra za socijalni rad, iako je htela tamo sama? Zbog čega? Ukoliko joj se oduzme poslovna sporobnost, ko će rukovoditi njenomimovinom i svim stvarima koje poseduje u stanu? - upitali smo GCSR. 

Ovo je odgovor koji smo dobili: 

- Prema Porodičnom zakonu popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva. Način rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.  Prema Pravilniku o načinu rada, sastavu i finansiranju stalne komisije organa starateljstva za popis i procenu  vrednosti imovine štićenika, popis obuhvata celokupnu imovinu koja je u poseduštićenika kao i imovinu koja se nalazi kod drugog lica sa naznačenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu, kao i imovinu koju drži štićenik, a za koju se tvrdi da nije njegova svojina. U popisu imovine zabeležiće se potraživanja i dugovi štićenika. Pokretne stvari popisuju se po vrsti, rodu, broju, meri, težini ili pojedinačno.


- Ukoliko dođe do štete na imovini ili nestanka/otuđenja pokretne imovine štićenika nakon popisa imovine, sve se prijavljuje nadležnim organima koji utvrđuju visinu štete kao i odgovrnost za načinjenu štetu.
Staratelj je dužan da savesno upravlja imovinom štićenika. Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

- Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.
Pravo na raspolaganje imovinom lica koje je sud lišio poslovne sposobnosti (potpuno ili delimično) ima staratelj, ali on ne može samostalno donositi odluke o raspolaganju imovinom, odnosno organ starateljstva (ceo tim stručnih radnika) mora dati saglasnost da je određena namera staratelja u vezi sa raspolaganjem imovinom zaista u interesu štićenika.


- I ovoga puta naglašavamo da je po zakonu, javnost isključena iz rada na konkretnim slučajevima i GCSR je u obavezi da čuva poverljivost ličnih podataka i informacija o
korisnicima. Iz ovih razloga, ne možemo Vam izneti detalje i učestvovati u
rasvetljavanju konkretnog slučaja koji ste naveli u dopisu - zaključuje se u odgovoru. 

Na početku ove priče, postavili smo pitanje o tome šta podrazumeva privremeni staratelj, i na koji način on rukovodi imovinom svog štićenika (u ovom slučaju stare, same i nemoćne starice), kao i šta su obaveze trajnog staratelja, koji bi procenom njene mentalne sposobnosti zaključio da je potrebno da joj se oduzme trajna sposobnost. 

Ko je staratelj, kome se dodeljuje, i zbog čega? 

Kada kažemo da je neko pod starateljstvom, to znači da se smatra da ta osoba nije sposobna da odluke o svom životu donosi sama, već to umesto nje mora da radi neko drugi — staratelj.

Razlog nesposobnosti za odlučivanje može biti to što je osoba maloletna, ali pod starateljstvo mora biti stavljena i punoletna osoba ako zbog bolesti ili ometenosti u razvoju nije u stanju da normalno rasuđuje, a time ni da štiti svoja prava i interese, pa je odlukom suda delimično ili potpuno lišena poslovne sposobnosti.

Prema opisima koje je na pojedinim sajtovima objavio Gradski centar za socijalni rad, a prema obavezama koje ima jedan staratelj,  staranje o štićeniku obuhvata:

- staranje o ličnosti štićenika (staratelj pre svega treba da se trudi da što pre osposobi štićenika za samostalan život);

- zastupanje pred sudom i u svim drugim pravnim poslovima (štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete, pa ga staratelj zastupa isto kao što roditelj zastupa dete);

- pribavljanje sredstava za izdržavanje (iz štićenikovih prihoda i od njegove imovine, od osoba koje su dužne da izdržavaju štićenika i od socijalne pomoći);

- upravljanje i raspolaganje imovinom koju štićenik nije stekao radom, kao što su nasledstva i pokloni (staratelj samostalno odlučuje o njenom čuvanju, korišćenju i održavanju, a za prodaju, iznajmljivanje, razmenu ili uništenje te imovine neophodna mu je saglasnost centra); ako je štićenik sposoban da radi, pa je na taj način stekao neku imovinu, on njom sam raspolaže.

Baka Veronku smo prvim susretom i snimili, a gledanje video izjave ove starice može se zaključiti da li je reč o osobi sa normalnim rasuđivanjima. 

Ko upravlja imovinom osobe koja je lišena poslovne sposobnosti?

U Srbiji više od 10.000 ljudi lišeno je poslovne sposobnosti. U pitanju su osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, kojima je sudski oduzeta poslovna sposobnost: pravo na brak, rađanje dece, glasanje, rad, upravljanje sopstvenom imovinom, udruživanje bilo kakve vrste...

Ti ljudi faktički postaju građanski mrtvi.

U momentu kada ih sud liši poslovne sposobnosti, određuje im se staratelj. To može biti bliži ili dalji srodnik, radnik centra za socijalni rad, ali i neko iz psihijatrijske ustanove ako su u nju smešteni. Staratelj brine i o imovini tih lica i nasleđuje je posle njihove smrti.

Inače, nigde ne postoje zvanični podaci o tome koliko je imovine ovikvih ljudi nasledila država, kada su njeni organi bili staratelji.

Nema ni podataka da li su otkrivene manipulacije, ali se samo u pojedinim redovima ”šuška”.

Šta vi mislite o ovome?

Pišite nam u komentarima...

Bonus video: 

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media