ZABORAVITE NA ŠETNJU PO ŠALTERIMA I FT1P! Ovo će vam OLAKŠATI ŽIVOT
Čekanje na šalteru, Foto: Dado Djilas

NAJAVLJUJEMO

ZABORAVITE NA ŠETNJU PO ŠALTERIMA I FT1P! Ovo će vam OLAKŠATI ŽIVOT

Koliko i kada će nam Centralni registar stanovništva olakšati život

Objavljeno: 05.11.2019. 09:49h
  • 2

Kada 1. septembra 2020. godine bude uspostavljen Centralni registar stanovništva, u svakom trenutku znaćemo koliko je beba rođeno u Srbiji, koliko ljudi je umrlo, kakva je etnička struktura, obrazovanost, ekonomska aktivnost ili socijalni status stanovnika, kako Blic prenosi.

On će, obećavaju nadležni, olakšati svakodnevni život običnom građaninu i u Beogradu i u Babušnici. Omogućiće jednostavniju proceduru za odlazak u penziju, ali i upis u škole i na fakultete, pišu "Večernje novosti".

Pravu sliku o broju stanovnika u našoj zemlji danas saznajemo tek na svakih 10 godina, kada se uradi popis stanovništva. U međuvremenu se samo na osnovu procene može govoriti koliko ljudi živi u Srbiji, koliko je onih koji su odlučili da se venčaju ili razvedu, onih koji su se preselili u drugi grad ili se iselili iz naše zemlje.

Šta za građane Srbije znači uspostavljanje Centralnog registra stanovništva? Da li će im i koliko olakšati svakodnevni život?

Nema više šetanja od šaltera do šaltera

- Vrlo brzo će im biti jasne sve pogodnosti - kaže za "Novosti" Marina Dražić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave za matične knjige i registre, i dodaje:

- Ideja je da građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera kako bi prikupili različitu dokumentaciju da bi završili neki posao. Sve elektronske baze koje imamo u državi biće povezane, a sistem ćemo proširivati po uspostavljanju novih baza.

Trenutno Zakon o centralnom registru povezuje 13 evidencija. Postupak će teći tako da kada građanin podnese zahtev, službenik koji ima pristup sistemu preuzme podatke i obavesti ga da je postupak završen. Tako će im posao biti prilično olakšan.

- Na primer, očekujem i da će i notari imati pristup Centralnom registru, kao što sada imaju uvid u matične knjige, i da će moći da pristupe podacima nepohodnim za overu određenog ugovora - kaže Dražić i dodaje:

- To mogu da budu podaci, recimo, o bračnom stanju neophodni za overu kupoprodajnog ugovora.

To su, objašnjava ona, takozvana statusna pitanja. Istorija podataka o, na primer, promeni prebivališta, neće postojati u registru, ona će moći da se vidi u instituciji nadležnoj za taj registar.

Zakonski rok za uspostavljanje Centralnog registra je 1. septembar 2020. godine. Prva faza je uspostavljanje, zatim migriranje podataka iz osnovne evidencije u centralni registar, potom faza testiranja da su oni dobro prebačeni i tačni i da sistem funkcioniše.

Ko sme da uđe u sistem

Sagovornica pomenutog lista navodi da će samo ovlašćene osobe imati pravo da koriste registar. To znači da će institucija odrediti ljude koji će moći da "uđu" u sistem. On će pamtiti ko je ulazio, koje je podatke koristio, u kom trenutku, a sve je to neophodno zbog kontrole i što veće zaštite podataka.

- Očekujem da će sve državne institucije koristiti registar - kaže Dražić i nastavlja:

- Novina je da će građani imati mogućnost da uz unošenje matičnog broja sami provere podatke o sebi, a za nepotpune ili netačne moći će da se obrati nadležnim institucijama da to dopune ili isprave. Pod uslovom da nije upravni postupak u toku. To se odnosi, recimo, na nepostojanje podataka o prebivalištu.

Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu, kaže, za "Novosti", da je za razvoj savremene elektronske uprave potrebno da se razviju i uspostave četiri osnovna registra. Jedan od njih je i registar o stanovništvu, odnosno jedno mesto gde će se naći podaci o svim građanima Republike.

- Zakonom o registru je utvrđeno da ćemo sve podatke staviti na jedno mesto. To su podaci koji se nalaze u matičnim knjigama, o prebivalištu, boravištu, državljanstvu, zatim, podaci iz Centralnog registra o socijalnom osiguranju, o poreskim obveznicima, njihovom imovinskom statusu, o strancima koji borave u našoj zemlji, podaci iz adresnog registra... Sve njih moramo da stavimo na jedno mesto - kaže Jovanović.

On ističe da ako se jednom promeni prezime ili adresa stanovanja, građani neće morati da idu na pet šaltera da to izmene i u dokumentima, nego će biti dovoljno da samo jednom registruju promenu, a to će se odraziti na sve ostale podatke.

- Na taj način štedi se vreme i povećava tačnost podataka - tvrdi Jovanović.

Registar u Beogradu od 1957. godine

U nekim razvijenim evropskim zemljama registar stanovništva vodi se već pola veka. Na našim prostorima prvi je napravljen u Sloveniji 1953. godine, a u Beogradu postoji od 1957. godine.

U vreme poslednjeg popisa stanovništva na evropskom kontinentu 2010. i 2011. godine, u 21 evropskoj zemlji, uključujući i našu, popis je urađen na tradicionalan način.

U pet zemalja popis je sprovođen samo na osnovu registra, a trinaest zemalja opredelilo se za kombinaciju popisa i registra stanovništva.

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media