DOŠAO JE KOD DRAŽE I PREDLOŽIO DA UBIJU TITA! U ovoj kafani su se usred rata sastali čiča i maršal!
Kafana u kojoj su se našli čiča i maršal 1941. godine, Foto: Tanjug/Tanja Valić

sećanje

DOŠAO JE KOD DRAŽE I PREDLOŽIO DA UBIJU TITA! U ovoj kafani su se usred rata sastali čiča i maršal!

Građena od kamena, obrasla zelenilom, zakatančena, jedini je svedok sastanka, jer onih koji znaju šta se tačno desilo više nema među živima

Objavljeno: 22.09.2019. 16:41h
  • 1

Kafana u selu Brajići nadomak Ravne gore u kojoj su 1941. godine Josip Broz Tito i Dragoljub Mihailović Draža održali sastanak kako bi se dogovorili oko zajedničke borbe dva pokreta protiv Nemaca, danas je zatvorena, a sam objekat je u jako lošem stanju.

foto: Tanjug/Tanja Valić

Građena od kamena, obrasla zelenilom, zakatančena, jedini je svedok sastanka, jer onih koji znaju šta se tačno desilo više nema među živima.

U posebnoj omanjoj prostoriji, u kojoj se sastanak održao iza zatvorenih vrata, danas se nalazi samo stari okrugli drveni sto, onaj za kojim su sedeli Tito i Draža.

Stolice su poslate na restauraciju, ali su se u međuvremenu izgubile, ispričao je sadašnji vlasnik objekta Svetozar Bajić znavodeći da bi voleo da ih pronađe i sam ih sredi.

Kaže da od oca koji je zajedno sa suprugom posluživao njih dvojicu u posebnoj prostorjiji, nije čuo šta su govorili Tito i Draža.

- Najverovatnije se nisu ništa ni dogovoril - misli Bajić.

foto: Tanjug/Tanja Valić

Pre sastanka, kako je čuo od oca, kaže kod Draže u kuću prekoputa kafane, gde je bio njegov štab došao jedan od Mihailovićević pristalica sa predlogom da likvidira Tita.

I Brajići Radomir Petrović, rođen 1937. godine u kući gde je bio Dražin štab, kaže da je tu priču čuo od svog oca.

- Moj pokojni otac je razgovarao sa Dražinim bliskim saradnicima o tom sastanku. Draža je dao časnu reč da Titu i njegovoj pratnji neće faliti dlaka sa glave - priča Petrović i dodaje da je u odredu bio i jedan dečak siroče, niskog rasta kojeg su zvali Japanac, a koji je dosao Draži sa predlogom da likvidira Tita.

- Čiča dozvoli mi, ja sam se zakleo kralju i otadžbini i tebi, a moj život i ne vredi - ja ne znam ni oca, ni majku, daj da ja to likvidiram i da završimo - prenosi priču koju je čuo od oca Petrović i dodaje da je Draža odgovorio:

- Ako to učiniš bićeš streljan pred Vojskom za čast i otadžinu "našta je Japanac uzvratio: „Čiča ti njemu glavu pokloni, on će tebi tvoju uzeti".

foto: Tanjug/Tanja Valić

Po svedočenju u koje meštani Brajića ne sumnjaju Japanac je posle toga otišao i izgubio se u noći.

Petrović je ispričao za Tanjug i da pamti događaje iz 1941. godine kao i sve vojske koje su tada prolazile tuda - „četnici, ljotićevci, nedićevci, pa i komunisti i Nemci kao peti".

Navodi da su Nemci dva puta u selu, koje je nekada imalo nekoliko hiljada stanovnika, a danas samo 16, tražili i pokušavali da uhvate Dražu Mihailovića, kao i da se prve kaznene nemčke ekspedicije ne seća, ali da se druge seća se vrlo dobro.

- Bio je novembar mesec, pod snegom, kada je ovde 200 ljudi čistilo sneg ispred njihove kaznene ekspedicije, kolone bornih kola... Jurili su da uhvate Dražu, koji je bio na Ravnoj gori. Ovde su se zalogoravali, kafana je tada radila. Nisu uspeli, logorovali su sedam dana, sve su izbacili iz kuća, krevete, a postavili su slamu na kojoj su spavali - seća se Petrović.

Dodaje i da pamti i dolazak komunista i težak život ljudi koji nisu bili njihovi sledbenici.

- Moj otac je tri puta vođen na streljanje, a bio je ratnik i učesnik 1912. godine, zarobljen je u Prvom svetskom ratu, koji je tek 1919. godine došao kući - kazao je Petrović.

foto: Tanjug/Tanja Valić

- Istoriju pišu pobednici - kaže on komentarišući tekst na tabli postavljenoj 1977. godine pored ulaznih vrata nekadašnje kafane.

- U ovoj zgradi održan je, u noći između 26. i 27. oktobra 1941. godine sastanak Vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita i komandanta četničkih odreda Draže Mihailovića na kojem je Tito u nastojanju da se objedine sve snage u borbi protiv okupatora poslednji put pozvao Dražu u zajedničku borbu. Umesto prihvatanja ovog poziva, Mihailović je nekoliko dana posle sastanka izdao naređenje četničkim odredima za napad na Vrhovni štab i partizanske odrede u Zapadnoj Srbiji počinjući time otvorenu izdaju i služenje okupatoru.

Kafana „Bajić“ je u vlasnistvu te porodice, koliko se seća Svetozar Bajić, još od njegovog dede, koji je ostao u zarobljeništvu u Mađarskoj za vreme Prvog svetskog rata i nije se vratio.

- Ja sam je nasledio od mog oca, tražili su mi da prodam, ali nisam hteo i neću. Kažu da će da se sruši, ja neću da prodajem, ako će da se sruši, neka - moja je, imam unuke i hoću da je i oni naslede -  kaže Bajić.

Zatvorena od 2010. godine. Nemam mogućnosti sam da sredim i zato sam pitao predsednika Aleksandra Vučića da mi pomogne, i kaže da zadovoljan dogovorom sa predsednikom koji je sklopio u Pranjanima na obeležavanju 75 godina od Operacije Halijard da se kafana sredi i ostane u vlasništvu njegove porodice.

 

Bajić kaže da se neće buniti da je daju nekome drugome da u njoj radi.

- Neka bude otvorena, neka je daju nekome da radi, da se vidi gde je bio Draža, a blizu je i Ravna gora, na šest kilometara, jer da nije bilo Draže ovo bi bila druga Bosna, klanica - kaže Bajić navodeći da ne tvrdi da i četnici nisu pravili zlodela.

Bonus video:

(Espreso.rs/Agencije)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media