KRPELJI NAPADAJU, LEKARI UPOZORAVAJU: Uklanjane vrši samo stručna osoba, mogu izazvati ozbiljne probleme!
Krpelji prenose razne bolesti, Foto: Printscreen Youtube

oprez!

KRPELJI NAPADAJU, LEKARI UPOZORAVAJU: Uklanjane vrši samo stručna osoba, mogu izazvati ozbiljne probleme!

Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest koja se razvija po stadijumima

Objavljeno: 18:32h

Svi koji ovih dana borave u prirodi trebalo bi da budu na oprezu zbog krpelja, čiji ubodi mogu proći bezbolno, ali mogu izazvati i ozbiljne probleme, a lajmska bolest je svakako najteža posledica uboda ovog insekta.

"Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest koja se razvija po stadijumima. Ne moraju postojati svi stadijumi bolesti, kao ni svi simptomi u okviru jednog stadijuma. Prvi stadijum se manifestuje lokalizovanom promenom na koži, koja nastaje na mestu uboda krpelja, prosečno od 710 dana", pojasnila je za "Nezavisne" Tatjana Roganović, specijalista infektologije i supspecijalista kliničke farmakologije u UKC RS, te dodala da se prvo javlja crvena macula, a nakon toga jasno ograničeno crvenilo koje se širi u veliku prstenastu promenu sa najmanje pet centimetara prečnika.

Navela je da obično nema lokalnih simptoma, kao što su bol, svrab ili parestezije, a krpelj je aktivan, kako kaže, početkom vegetacije, tako da se mogu uočiti već u rano proleće, a vrhunac aktivnosti dostižu tokom maja i juna, a mogu se sresti čak i u zimskim mesecima ukoliko je jesen toplija i bez obilnih padavina.

"Bolovi u mišićima i zglobovima su obično migratorni i traju satima ili danima na određenim mestima, često uz umor. Neurološke manifestacije drugog stadijuma uključuju meningoradikuloneuritis, serozni meningitis, upale, najčešće facijalnog nerva i druge simptome", ističe Roganovićeva.

Naglasila je da se kardiološke manifestacije javljaju kod četiri do osam odsto bolesnika, a najčešći poremećaj su različiti stepeni atrioventrikularnog bloka prećeni subjektivnim tegobama, poput vrtoglavice, otežanog disanja i bolova u grudima.

"U trećem stadijumu bolesti epizode artritisa postaju duže i traju mesecima. Zahvaćen je jedan ili nekoliko zglobova, najčešće kolena, koja su više otečena nego bolna, a retko se javlja crvenilo. U teškim slučajevima hronični lajmski artiritis može dovesti do erozije hrskavce i kosti i trajne nestabilnosti zgloba", dodala je Roganovićeva.

Kazala je da se lajmska bolest leči odgovarajućim antibioticima, oralno ili intravenski, a dužina primene zavisi od karakteristika obolele osobe, stadijuma bolesti i težine kliničke slike.

Kako kaže, antibiotska terapija u prvom stadijumu bolesti bitno skraćuje navedene promene i u značajnoj meri sprečava kasne manifestacije lajmske bolesti.

"Kontrola krpelja koji prenose uzročnike bolesti je osnovna mera prevencije. Potrebno je redovno održavati javne zelene površine na kojima boravi veći broj ljudi tokom meseci povećane aktivnosti krpelja. Uklanjanjem divljih deponija komunalnog i drugih vrsta otpada te sistematskom deratizacijom zelenih površina ciljano se smanjuje populacija rezervoara Borrelia burgdorferi, tj. glodara", kaže Roganovićeva.

Istakla je da se u situacijama, povećane gustine krpelja, preporučuje sistematska dezinsekcija krpelja.

Izvor krpelja za čoveka, pojašnjava Roganovićeva, mogu biti i kućni ljubimci koji se kreću na otvorenom te je potrebno zaštititi kućne ljubimce odgovarajućim repelentima.

"U svim situacijama kada se boravi u prirodi preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i nogavica svetlije boje. Takođe, preporučuje se korištenje hemijskih repelenata prilikom ulaska u područje prirodnih žarišta lajmske bolesti", navodi ona.

Savetuje da, u slučaju pronalaska krpelja na telu, odmah treba uraditi adekvatno uklanjanje, koje treba da izvrši stručna osoba i to je važno uraditi u roku prvih 12-24 sata.

Upozorila je da se prilikom uklanjanja krpelja ne smeju koristiti eterična ili uljana sredstva za natapanje insekata (acetone, rafinisana ulja, lakovi) te se krpelj pincetom nežno, ali čvrsto uhvati blizu glave, što je moguće bliže koži i lagano se povlači uz liniju kože.

"Bitno je to uraditi bez naglih trzaja i lučnim pokretom pincetu povući od kože. Opšte je poznato da svi krpelji nisu zaraženi te nema stručnog opravdanja za preventivno ordiniranje antibiotika", istakla je Roganovićeva.

Nakon uboda krpelja i adekvatnog vađenja od strane stručne osobe, pacijent treba da mesto uboda posmatra narednih mesec dana i da se u slučaju pojave lokalnog crvenila koje se širi i/ili nekih drugih simptoma rane infekcije odmah javi lekaru.

Naglasila je i da je važno rano prepoznavanje bolesti zbog adekvatnog i pravovremenog lečenja i sprečavanja recidiva i progresije bolesti koja bi mogla dovesti do manjeg ili većeg stepena funkcionalnih oštećenja i invaliditeta.

"U većem riziku za obolevanje od lajmske bolesti su osobe koje su profesionalno vezane za prirodu šumari, lovočuvari, poljoprivredni radnici, ali i sve osobe koje iz bilo kojeg razloga borave u prirodi", ističe Roganovićeva te dodaje da stepen rizika infekcije zavisi od brojnosti zaraženih krpelja u određenom staništu, dužine boravka krpelja na telu čoveka i razvojnog stadijuma krpelja.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Nezavisne.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.