DEDA ME JE KRVNIČKI GURNUO I OD MENE NAPRAVIO INVALIDA! Kristina živi život PUN MUKA, sanja kad će PONOVO PROHODATI

"Moja ćerka je dosta patila. Pet godina traju njene muke. Ostala je sama sa mnom sa dve godine, kada je majka ostavila. Radio sam najgore poslove da ona ima sve u životu, molim vas ljudi, pomozite u nevolji", ovim rečima Željko Obradovć, očajni otac, moli sve ljude dobrog srca da mu pomognu da njegova ćerka ponovo stane na noge.

Za Kristinu Obradović iz Loznice, tada četrnaestogodišnju devojčicu, 2014. godina bila je puna nesrećnih okolnosti i tako je krenula njena borba koja i dalje traje.

Ekipa Espresa razgovarala je sa Kristinom i njenim ocem Željkom, koji su nam ispričali kako je došlo do ozbiljne povrede i preloma šestog vratnog pršljena, što je ovu devojku prikovalo za kolica. Kristina ne može da stoji ni da hoda.

Njen otac Željko je za naš portal ispričao da je stravična nesreća okrenula njihov život naopačke, ali da Kristina nije odustala, kao ni on.

- Kristina i ja smo ostali sami kada je ona imala dve godine. Njena majka je otišla, napustila je i više se nikad nije vratila. Prvih mesec dana nakon njenog odlaska, Kristina je posećivala, ali se ona iživljavala nad njom. Tužio sam je i na sudu dobio puno starateljstvo nad ćerkom. Prilikom pada polomila je šesti vratni pršljen i ostala nepokretna. Imala je mnogo operacija. Dok je ležala u bolnici dobila je dekubitalne rane. Nisu je dobro previjali, pa je došlo i do sepse. Kristina je tad imala samo 14 godina, i sve ovo se odrazilo na nju. I sad ima spazame i grčeve. Ali, moja ćerka je borac - objašnjava Željko.

On naglašava da Kristinu majka nije obišla ni pozvala, čak ni posle nesreće, ali da je ona navikla na život bez nje.

- Javio sam svojoj bivšoj supruzi istog dana kada se nesreća dogodila. Nije više nikad pozvala ni da pita kako je. Mi nismo bili u lošim odnosima, nešto joj je samo došlo da ode i otišla je. Preudala se i dobila ćerku. Takva je ona osoba. Ne mogu da verujem da ne dođe, ne nazove telefonom, ništa. Kristina ne pita za nju. Naučila je sa mnom. Bila je mala kad je ostala bez majke.

Željko objašnjava da je Kristini konstantno potrebna pomoć drugog lica, da se prenese u invalidska kolica, koja koristi uz asistenciju, te da pošto je on stalno sa njom, ne može da radi, što ih je dovelo u tešku finansijsku situaciju, zbog čega nije u stanju da obezbedi potreban novac za operaciju, koja bi Kristini pomogla da prohoda.

- Dolazi moja majka i komšinica da je okupaju, da joj pomognu da ode u toalet. Ona je sad odrasla devojka, sramota je od mene, a i mene je. Ovo je život pun muka, moja Kristina to nije zaslužila - prča nesrećni Željko, koji ima samo jednu želju - da njegova ćerka opet bude ona stara.

- Ni uslovi u kući nisu neki. Kada sam radio kupovao sam stvari za kuću, nameštaj, a sada to više ne mogu. Ne mogu da radim, potreban sam njoj. Posvećen sam Kristini i samo želim da ozdravi. Ovo što joj se dogodilo me je uništilo. Smršao sam dvadeset kilograma. Mnogo se sekiram. Ona sa sobom stalno ima i kateter, ne može da mokri bez toga. Teško mi je kad vidim kako se muči. Odgajio sam je, ona mi je sve.

Kristina je devojka koja je kao veoma mlada iskusila svu surovost života. Ipak, kako kaže, skupila je hrabrost i rešila da joj volja bude vodič, te obećala sebi da nazad nema.

Kristina nije pala. Desilo se nešto mnogo gore od toga. Kako nam je objasnila, o tome se ne piše, niti članovi porodice žele da pričaju o tome, jer je jako tragično za sve. Od tog kobnog dana bila je u teškoj depresiji. Imala je mnoštvo operacija i jedva je ostala živa. U njenom životu se dosta toga promenilo i odrasla je preko noći.

Imala je velike želje. Da završi školu i postane pravnik. Ipak, tog dana je sve palo u vodu. Kako kaže, imala je mnogo prijatelja pre nesreće ali vremenom su otišli i izdali je. Većinu vremena provela je u bolnici, i imala dosta vremena za razmišljanje. Shvatila je da je najvažnije zdravlje, a sada imam samo jednu želju, a to je da prohoda.

S knedlom u grlu, Kristina je ispričala kako je ostala nepokretna sa 14 godina.

- Mene je krvnički gurnuo moj deda. Otac od mog oca. Bila sam sa društvom, on je došao, rekao da zajedno sa mojom rođakom krenem kući. Malo smo se raspravljali, i on me je udario u nogu. Tom udarcu je moja rođaka bila svedok. Došla sam kući iznervirana jer me je udario i jer je vikao na mene. Kada sam došla kući, uzela sam knjigu, lampu, obula se i otišla na terasu na spratu, u jedan ćošak da se opustim. Pričam vam detaljno, da bi kasnije shvatili. Došao je on, krvnički me je vukao do polovine terase za ruku, i ostavio modricu od jačine stiska. Gurnuo me je sa sprata, sa visine od pet metara. Ostao je malo duže na toj terasi, ja sam bila na zemlji, a on je sišao kada je video da se komšije skupljaju - počinje svoju tragičnu priču Kristina.

- Za to vreme je negde sklonio knjigu, lampu i moju obuću da bi kasnije dao svoju izmišljenu izjavu. Moj otac tada nije bio tu, bio je na sahrani nekog rođaka. Ležala sam na zemlji, gubila sam vazduh, počela je kiša, pomerili su mi telo, ubrzo je došla hitna pomoć. Odvezli su me u bolnicu, isekli stvari sa mene, da me ne bi pomerali i uspavali. Bila sam tri dana u veštačkoj komi, da se ne bih pomerala, a i tada su mi operisali vrat. Imala sam prelom šestog vratnog pršljena. Bila sam mesec dana u šok sobi, i slušala sam priče o nekom skoku. Deda koji me je gurnuo je izjavio da sam skočila, da tu nije bilo osvetljenja niti bilo kakve knjige - priča naša sagovornica.

Kako je stalno bila u po bolnicama, o incidentu nikada nije govorila.

- Ćutala sam. Nikom nisam rekla šta se desilo jer nisam htela da kvarim stvari, da se potresam još više, a i mislila sam da povreda nije toliko strašna i da ću ubrzo prohodati. Nisam mnogo znala o težini povrede jer sam bila dete, ipak sam imala samo 14 godina. Jedno leto sam rođaki ispričala i rekla joj da nikom ne govori. U leto, 2018. godine sam otišla na pregled kod neurologa i pitala ga direktno da li ću ikada prohodati, a on mi je rekao da ništa više neće biti kao pre. Možda nisam razumela kako treba, ali to je bio kao šamar koji me je urazumio i naterao da konačno ispričam istinu - objašnjava ova hrabra devojka i dodaje:

- Prijavila sam ga istog dana. Išla sam da dajem razne izjave kod inspektora, kao i kod javnog tužioca. Skoro je stigao izveštaj veštaka, ali ne znam šta se dalje dešava i kada će biti suđenje. Ogovarali su me da sam skočila, zbog njegove izjave, vređali me, bilo mi je jako teško u početku, ali sam se navikla i shvatila da ne treba da se nerviram zbog laži, niti ikom da se pravdam. Shvatila sam da jedna laž okrene ceo život naopako. Ali shvatila sam i da ne treba verovati previše, kao i da se ne treba pravdati nikom i nervirati se. Svet nije onakav kakav deca misle da jeste, mnogo je surov i crn. Shvatila sam to vremenom..

Ona objašnjava da je snagu pronašla u svojim ciljevima i željama, ali i da nema nameru da se preda.

- Od straha, noćima nisam smela da zaspim i dobila sam insomniju. Snagu sam našla u svojim ciljevima. Ne želim da ostanem na ovom. Želim da hodam, da radim, jednog dana da se ostvarim i kao majka. To me je guralo napred. Sa ocem sam živela i živim, možda je zato ta želja za majčinstvom toliko izražena, ne znam. Ali želja, vera i volja za normalnim i mirnim životom me je gurala napred, a i dalje me gura.

S obziorm da je ono što je doživela ostavilo jake posledice na nju, Kristina naglašava da žrtve nikada ne treba da ćute. Takođe, ona ovm putem želi da pošalje poruku svim ljudima koji vode sličnu borbu kao ona.

- Nikada, pogotovo kada su životno ugrožene. Želim da nauče iz mojih grešaka. Sve ove reči posvećujem nepokretnim osobama, kao i ljudima oko njih, da ih ne odbacuju, jer smo svi isti. Imala sam loša iskustva i želim da ih podržim, da ne odustaju nikad - završava ova hrabra devojka.

Kristina ima šansu. Kristina zaslužuje šansu.

Ugradnjom neurostimulatora, ona može da ostvari svoj san da ponovo stane na sopstvene noge. Operativni zahvat iziskuje značajna novčana sredstva, ali je Kristini neophodan kako bi joj se smanjili bolovi i grčevi, vratili osećaji u nogama i kako bi uz pomoć vežbi ponovo prohodala.

Kada se sakupe novčana sredstav Kristina će moći da bude operisana u klinici "Atlas" u Beogradu. Potrebno je četiri miliona i 21 hiljada dinara.

Željko navodi da je pokušao na sve način da od države dobije pomoć, ali da su njegove molbe i zahtevi odbijeni, jer, kako nam je rekao, država ne može da plati operaciju u privatnoj klinici.

Iz tog razloga i teške finansijske situcije, Kristina je prijavljena u Humanitarnoj fondaciji "Budi human".

Ovim putem, Espreso.co.rs poziva sve one koje je tragična priča ove mlade devojke dotakla, da joj pomognu. Kristina je jaka devojka koja nije dozvolila da je nesreća potpuno uništi. Nije odustala, a ta hrabrost i želja za normalnim životom, uprkos svim lošim stvarima koje su je pogodile, vredna je divljenja!

Pomozimo Kristini da ostvari svoj san, da ponovo oseti kako je to stati na svoje noge, biti onaj stari... Upišite 588 i pošaljite SMS na 3030. Kristini možete pomoći i uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Za Kristinu!

BONUS VIDEO: JUTKA IZAŠAO IZ SUDNICE: Supruga ga drži za ruku, a evo kako se on ponaša!