MALA POBEDA SRPSKE TRANS ZAJEDNICE: Transrodnost više nije na listi MENTALNIH BOLESTI, ali problema još ima
Ilustracija, Foto: Dragan Udovičić

POMAK NAPRED

MALA POBEDA SRPSKE TRANS ZAJEDNICE: Transrodnost više nije na listi MENTALNIH BOLESTI, ali problema još ima

Ipak, transrodne osobe u Srbiji još uvek prolaze kroz teror! 

Objavljeno: 09.06.2019. 16:01h
Pero Jovović
Pero Jovović
Novinar rubrike Vesti
  • 329

Kancelarija stalnog koordinatora UN u Srbiji saopštila je da se u okviru nedeljne Svetske zdravstvene skupštine u Ženevi 20. maja, transrodnost uklanja sa liste mentalnih oboljenja, čime se izvršava depatologizacija.

Umesto toga, ističe se da nova Međunarodna klasifikacija bolesti transrodnost umesto kao oboljenje, vidi kao stanje.

- Na ovaj način, na međunarodnom nivou se vrši prvi korak ka depatologizaciji transrodnosti, a sve države članice, uključujući i Srbiju, počeće od 2022. da izveštavaju o primeni nove klasifikacije, što ostavlja dovoljno vremena za nacionalnu implementaciju ovog dokumenta, kao i za izvršavanje svih neophodnih promena na nacionalnim nivoima - kaže se u saopštenju.

Kako se navodi, patologizacija je duboko ukorenjena u svim sferama društvenog života transrodnih osoba, počev od pravnog statusa, preko pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogućnosti zapošljavanja, ali i svakodnevnog tretmana kako od opšte populacije tako i od najbližih članova porodice.

Transrodne osobe u Srbiji se nalaze u jako teškom položaju, a Sonja Sazor, jedna od vodećih DJ-eva LGBTQ+ scene u Beogradu, za Espreso.rs objašnjava sa čime se transrodne osobe u zemlji, među kojima je i ona, suočavaju na svakodnevnom nivou

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

☀️

A post shared by Sonja Sajzor 🌹 (@sonjasajzor) on

Srbija spada u zemlje sa vrlo lošom zdravstvenom uslugom za trans osobe. Specijalisti koji su ''kvalifikovani'' za rad sa trans osobama se mogu izbrojati na prste, svi su centrirani u Beogradu i pružaju vrlo loše usluge. Svesni malog broja specijalista koji rade sa nama, pshiholozi i psihijatri često zloupotrebljavaju svoju poziciju moći i loše tretiraju pacijente, svesni da nemamo kome drugom da se obratimo. Na psihijatriji se na trans pacijentima vrše kognitivni testovi i kvizovi za decu u osnovnoj školi, koji nemaju nikakve veze sa rodno uslovljenim mentalnim zdravljem i procenom rodnog identiteta, čisto da bi postojao bilo kakav ''zvanični proces mentalne evalucacije'' pre hormonske terapije ili operacije. Drugim rečima, ''igramo se doktora''. Depatologizacija je vrlo bitan korak u opovrgavanju ljudi koji vrše ove zloupotrebe. Nažalost, kao što rekoh, medicinska usluga u Srbiji je jezivo loša, zbog čega sumnjam da će dijagnoza F64 u skorije vreme prestati da bude korišćena i zloupotrebljivana" , navodi ona.

Pored osnovne psihološke podrške koja u Srbiji manjka, drugi najveći problem su dokumenta, zbog čega se transrodne osobe, prema rečima ove transrodne devojke, osećaju kao građani "četrnaestog reda" , ali i uvrede koje konstantno proživljavaju na dnevnom nivou.

Osećam se kao građanka, ne drugog, nego četrdesetsedmog reda. Nedostatak zakona o dokumentima (koji se polako menja na bolje) je uslovio razne probleme kao što su nemogučnost školovanja, zaposlenja i samostalnog skućavanja. Imam 26 godina, nisam upisala fakultet, nezaposlena sam i vrlo sam zabrinuta za svoju budućnost! Zbog ovih problema, često iz očaja i frustracije pričam javno o njima, zbog čega me ljudi često prepoznaju na ulici i često doživljavam neprijatne situacije (komentare, preteće poruke na društvenim mrežama, pa čak ponekad i praćenje do kuće). Pežorativi (trandža, peder itd) su nešto što uglavnom čujem dva, tri puta svaki dan na putu od kuće do grada i obrnuto. Zbog nedostatka primanja, nemam često novca za taksi ili CarGo, zbog čega moram peške da se vraćam kući uveče, tokom čega se često brinem za svoju bezbednost. Stigma prema trans osobama je nešto što definitivno utiče na dosta ljudi sa kojima radim da moj rad ne stvataju ozbiljno, da dozvoljavaju sebi da me loše tretiraju tokom rada ili pak da ne rade sa mnom uopšte. Međutim, največi problem je definitivno nedostatak medicinske brige".

Zakonske uredbe u Srbiji su takođe jedan od velikih problema transrodnih osoba.

Prvog januara je na snagu stupila zakonska uredba koja dozvoljava zakonsku promenu pola nakon 12 meseci hormonske terapije, uz potpis psihijatra i endokrinologa. Naravno, prilikom posete psihijatru i endokrinologu, ti medicinski ''specijalisti'' su često tvrdili da nisu informisani o toj zakonskoj uredbi i da zbog toga ne znaju da izdaju ta da dokumenta (u pitanju je papir na kojem piše da sam na hormonskoj terapiji više od 12 meseci koju psihijatar i endokrinolog samo treba da potpišu). Skoro pola godine kasnije, čujem da su neke trans osobe uspele da dobiju te nalaze. U procesu sam traženja tih nalaza i sama i ne znam šta mogu da očekujem. U par opština, uključujuči i Šabac (odakle sam) su matične službe bile potpuno neinformisane i nisu htele da izdaju nova dokumenta trans ljudima, što su u mogućnosti da rade, jer dosta trans ljudi nema novca da angažuje advokata i tuži matičnu službu u svom gradu. Dobila sam informaciju da su se u Šapcu skoro informisali i da je procedura ipak moguća, i trenutno radim na tome i radujem se tome. Zakonska uredba, koju gore pominjem, i dalje nije zakon. Ona je uredba koja omogućava promenu zakonskog pola. Međutim, ona donosi probleme ljudima koji imaju decu - ukoliko osoba zakonski ''promeni pol'' iz M u Ž, nije u mogućnosti da bude i dalje zakonski prepoznata kao roditelj svom detetu, jer nije dozvoljeno da dete ima dve majke ili dva oca kao roditelja u izvodu iz matične knjige rođenih. Takođe, ukoliko je osoba u braku sa ženom, a onda zakonski ''promeni pol'' iz M u Ž, njihov brak se poništava jer istopolni brakovi nisu legalni u Srbiji. Trans ljudi takođe nakon promene dokumenata često ne mogu da pristupe svojim ocenama ili diplomama iz škole, vlasništvu stana ili kuće i slično, jer ne postoji zakon koji te probleme rešava, i promena često zavisi od dobre volje osobe koja sedi iza šaltera. Zakon o rodu, s druge strane bi rešio i te probleme, zbog čega se LGBT organizacije trenutno zalažu da bude izglasan."

Važno je napomenuti da je Svetska zdravstvena organizacija pored uklanjanja transrodnosti sa liste mentalnih oboljenja takođe donela odluku i o klasifikaciji i reklasifikaciji i drugih određenih stanja pod zdravstvene probleme. 

Među važnijim izmenama i dopunama koje će važiti do januara 2022. godine između ostalog stoji i da će prekomerno igranje igrica biti svrstanu među adikcije kao što su kockanje, alkoholizam, narkomanija, itd. 

Preveliko izlaganje poslu, odnosno "burnout" biće klasifikovano kao zdravstveni problem, a kompulsivno seksualno ponašanje će biti klasifikovano pod zdravstveni problem. 

BONUS VIDEO:

KRAVA VAPILA DA JOJ ČOVEK PRIĐE! Kad je došao do ograde shvatio je KOLIKO JE OZBILJNO! (VIDEO)

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media