PUKOVNIK LALOVIĆ DEMANTOVAO OPTUŽBE: Ovo je njegov odgovor!
Gojko Lalović, Foto: Privatna arhiva

drama vojnog lica

PUKOVNIK LALOVIĆ DEMANTOVAO OPTUŽBE: Ovo je njegov odgovor!

Pukovnik Lalović se jasno izjasnio o situaciji sa spornim stanom

Objavljeno: 19.05.2019. 09:32h
  • 12

Pukovnik Gojko Lalović, koji tvrdi da ga je Ministarstvo odbrane nezakonito penzionisalo, a zatim više puta putem izvršitelja pokušalo da iseli iz stana, bori se za svoj krov nad glavom.

On je nedavno poslao zahtev za prijem kod samog predsednika, a u međuvremenu se oglasilo i Ministarstvo odbrane, koji tvrde da Lalović nije uplatio 58 posto vrednosti stana, ali se ipak uselio, što se smatra bespravnim useljenjem.

Pukovnik Lalović sada je poslao izjašnjenje oko cele situacije:

- Povodom navoda ministarstva o korišćenju dva stana, kao i navoda da sam penzionisan u skladu sa zakonom, uz priložena dokumenta navodim sledeće:

Pomenuti stan u Pohorskoj ulici nema veze sa Ministarstvom odbrane jer pripada licu kome je rešenjem broj 9-166-8/90 od 26.12.1991. godine zvanično dodeljen u otkup, a meni je status podstanara potvrđen od stambenog organa Ministarstva odbrane rešenjem UP 2 br 154/02 od 30.4.2002. godine, gde između ostalog piše, citiram: “u predmetnom stanu stanuje kao podstanar”.

Dodela tog stana kao službenog bila je fiktivna jer su oni koji su dodelili stan znali da stan nije u vlasništvu ministarstva i da u vreme dodele nije postojalo privremenih rešenja i privremenih ugovora o korišćenju, zato sam i podneo žalbu jer kako mi može biti dodeljen službeni stan u kom je 2002. godine utvrđeno potvrdom nadležnog organa da sam podstanar, koji sam kao podstanar nastavio da koristim (a ne bespravno kako tvrde), što su nadležni i utvrdili. Potvrdu koja utvrđuje status podstanara dostavljam na uvid javnosti.

Rešenje o dodeli stana u ulici Vespučijevoj doneto je 14.10.2005. godine. Kako sam se uselio u februaru 2008. godine, rešenje je bilo na snazi, te sam se uselio u stan koji mi je legalno dodeljen. Kako navode da su rešenje o dodeli poništili tek u novembru 2008, to znači da sam se u februaru iste godine uselio u legalno dodeljeni stan.

1 / 5 Foto: Gojko Lalović

Rešenje o dodeli stana u ulici Vespučijevoj u Beogradu prošlo je ožalbeni i otužbeni rok i postalo pravnosnažno i dostavljeno mi je uz potvrdu stambenog organa da je postupak dodele stana kod tog organa okončan. Važeći propisi nalažu da tri meseca nakon dodele stana, stan mora biti useljen uz regulisanje obaveza učešća ličnim sredstvima. U konkretnom slučaju umesto tri meseca (januar 2006), useljivost je usledila tek u februaru 2008. godine, zbog čega su u međuvremenu svi uslovi učešća izmenjeni u moju korist. Međutim, na dan useljenja MO ne priznaje tada važeće uslove već se vraća na retroaktivni datum dodele, iako stan tada nije bio ni završen. Potvrdu nadležnih organa da stan nije bio useljiv u predviđenom zakonskom roku dostavljam na uvid javnosti.

Prilikom ugovaranja učešća nije bilo slobode ugovaranja, sadržaj ugovora proizvoljan - ničim propisan, ugovor je serviran i potpisan od druge strane, a ugovaranju nije prisustvovalo legitimno lice – potpisnik ugovora sa strane Ministarstva odbrane, već lice koje je ponavljalo ucenu “uzmi ili ostavi”. Umesto da se razmotre uslovi ugovaranja na dan ugovoranja koje sam pisanim putem dostavio ugovornoj strani, saopšteno je da taj zahtev nije razmatran, već samo prosleđen kao sastavni deo stambenog dosijea. Nisu mi uračunata sredstva uplaćena u vojno-stambeni fond, niti vrednost predatog stana u garnizonu Doboj, za koje MO nije htelo ni da čuje. To su moja sredstva, moje ulaganje i moraju biti kao takva priznata u rešavanju stambenog pitanja, jer je nemoguće raspolagati mojim uplaćenim sredstvima, sredstvima pribavljenim od predatog stana, a onda računati vrednost jedinog dodeljenog stana po tržišnoj vrednosti.

Kao zaposlenom profesionalnom licu, kojem je u toku službe odbijan od svake plate deo sredstava za rešavanje stambenog pitanja, stambeni organ Ministarstva odbrane mi to nije priznao, iako je od nadležnog organa potvrđeno da je namena sredstava za pribavljanje stana u ličnu svojinu-učešće ličnim sredstvima. O uplaćenim sredstvima posedujem potvrdu, koja nikada nije priznata, a koju takođe dostavljam na uvid javnosti. Kao raseljenom oficiru iz Republike BIH, predao sam stan u garnizonu Doboj, za koji se država Srbija obavezala da će pribaviti odgovarajući stan na svojoj teritoriji, međutim taj podatak je potpuno zanemarila, iako je izdala sopstveni zaključak koji potvrđuje moje navode, koji takođe prilažem na uvid javnosti.

Netačno je da se ne može vezivati nezakonito lišavanje prava na rad i ometanje rešavanja stambenog pitanja ako postoji podatak da je na dan nezakonitog lišavanja pukovnik Gojko Lalović upozorio nadležne da će navedena nezakonitost imati posledice i po statusno i po stambeno pitanje, što su nadležni sudovi i potvrdili.

Što se NEZAKONITOG prestanka profesionalne vojne službe tiče,nijedan naredbodavni akt nije donelo stvarno nadležno lice, već je to radio ili načelnik uprave za kadrove ili ministar odbrane lično ili je doneto rešenje o razrešenju, a da po prethodnom nadležni sud nije odlučio.

Nisam vodio više upravnih sporova – već 6 upravnih sporova, gde su u 3 navrata naredbe o prestanku službe PONIŠTAVANE, uz konstataciju da su iste donete uz povredu zakona na štetu pukovnika, koji je po tom osnovu trebao biti VRAĆEN u profesionalnu vojnu službu, ali da su ponavljani i akt i datum 15.11.2005. što je suprotno i Ustavu i zakonu. Nadalje, u još 3 slučaja nadležni sudovi su poništili i rešenja o razrešenju sa datumom razrešenja 15.11.2005. godine uz konstataciju da su ista doneta uz povredu zakona, a da potrebe službe nisu zahtevale datum 15.11.2005. kao dan prestanka službe, po osnovu čega je pukovnik trebao biti vraćen u profesionalnu vojnu službu, što se nikada nije desilo uprkos svim donetim presudama.

Ovde se postavlja pitanje na tvrdnju MO da je služba prestala 21.9.2011. godine - na koju se to službu navedeni datum odnosi i koja je to služba ako sam ja lišen prava na službu od 2005. godine, a da pri tome i pored navedenih odluka suda nikada u službu nisam vraćen – tek nakon čega bi se moglo konstatovati da je služba prestala.

Na kraju, suprotno članu 145 Ustava presuda U 8778/11 od 28.3.2012. nije uopšte realizovana. A ona je poništila rešenje i datum razrešenja 15.11.2005,što demantuje navode MO da su potrebe službe zahtevale prestanak službe tog datuma.

Niti u Vojsci i MO R.Srbije postoji oficir kojem prestaje služba – a da nije u službi, niti da se razrešava od dužnosti, a da nije na dužnosti, osim u slučaju pukovnika Lalovića, što je pravno neprihvatljivo, a zakonski neodrživo. Umesto da se MO bavi rešavanjem statusnog i stambenog pitanja i da se i samo pridržava Ustava, odredbi zakona i odluka sudova, na sve moguće načine želi da diskriminiše, omalovaži I degradira pukovnika Gojka Lalovića. Ako “brinuti” o nekome znači nezakonito ga lišiti prava na rad i izbacivati ga na ulicu uz pretnju upotrebe sile, onda je teško zamisliti kako tek izgleda nebriga.

 

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media