RUSKI DOBROVOLJCI GINULI ZA SRBIJU, PA OSTALI OVDE DA UMRU: Oni su svoje živote dali za našu zemlju (VIDEO)
Spomenik jednog od poginulih ruskih dobrovoljaca u Višegradu, Foto: youtube.com/ mkicevac

NEOBIČNA PRIČA

RUSKI DOBROVOLJCI GINULI ZA SRBIJU, PA OSTALI OVDE DA UMRU: Oni su svoje živote dali za našu zemlju (VIDEO)

Tačan broj ruskih dobrovoljaca koji su ratovali na strani Srba ni danas nije poznat, ali se govori da ih je bilo oko sedamsto! 

Objavljeno: 10.04.2019. 15:42h
  • 68

Igor Osipov (55) preminuo je 3. aprila, a veliki deo života je proveo na ratištima u Pridnjestrovlju, BiH i Donbasu.

Od decembra 1992. godine bio je pripadnik 1. kozačkog odreda Vojske RS. Čin kozačkog pukovnika nosi od 1990. U poslednjih godinu dana imao je dosta teških operacija, ali nakon brojnih dobijenih ratnih, izgubio je životnu bitku.

Ostao bez šake 

Dan posle smrti Osipova, umro je i Sergej Suharev (52), koji je ratujući na Kosmetu i u Bosni ostao bez oka i šake. Put u Srbiju ovog heroja doveo je kao turistu pred sam rat (1989). Kako je jednom prilikom rekao, odmah je video da u Srbiji žive ljudi bliski i po mentalitetu i po srcu sa Rusima.

Kada je u Jugoslaviji počeo rat, Sergej je živeo na Krfu, a odluku da bude uz srpski narod doneo je u najtežem periodu.

- Kada je video da su u Sarajevu ubili srpskog svata samo zato što je bio Srbin, odlučio je da dođe i brani srpski narod - priča jedan od Sergejevih prijatelja.

Suharev se najpre priključio jednom humanitarnom konvoju u Hercegovini, a potom i regularnoj Armiji Republike Srpske.

- Gotovo čitav rat proveo je u jedinici Gojka Nenadova Medžika, koji je pre rata bio član 63 padobranske brigade. Iako je izgubio i gornju polovinu prstiju na levoj šaci, Sergej je ostao da brani srpski narod u BiH do kraja rata. Bio je i teže ranjen, ali čim bi se oporavio vraćao bi se na liniju fronta. U ratu je upoznao i ženu koja mu je kasnije postala supruga i rodila decu - dodaje naš sagovornik.

Obnovio crkvu 

Nakon rata Sergej je nešto više od šest godina živeo u Aleksincu, gde je počeo sa dobrotvornim radom i obnovom jedne crkve.

- Reč je maloj i staroj crkvici posvećenoj Svetoj Trojici, koja je obnovljena posle Drugog srpskog ustanka. A kada mu je namesnik ispričao da su se u toj crkvi pričešćivali ruski dobrovoljci 1876. godine, kada su došli da pomognu Srbima da steknu nezavisnost i da je tu ubrzo za njih bila izgrađena i bolnica, dileme više nije bilo. Zajedno sa namesnikom popravljao je crkvu - priča Sergejev prijatelj.

Suharev je sahranjen prekjuče na groblju u Boleču, a poslednjih godina sa porodicom je živeo u Kaluđerici.

Tačan broj ruskih dobrovoljaca koji su ratovali na strani Srba ni danas nije poznat, govori se da ih je bilo između 500 i 700. Nema ni tačnog broja poginulih, a u Višegradu, na spomeniku ruskim dobrovoljcima koji su ratovali na prostorima preko Drine, od 1992. do 1995. godine uklesano je 37 imena. Rusi koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske dobili su i svoj dan 12. april - Dan ruskih dobrovoljaca.

 

Bonus video

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media