TRI DANA SAM PLAKALA, PA OTIŠLA DA RADIM U HLADNJAČU: Zbog kredita u švajcarcima, radila je više poslova da PREŽIVI

Udruženje za zaštitu korisnika bankarskih usluga pre nekoliko dana je održalo niz protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu sa ciljem da se što pre usvoje njihove žalbe i zahtevi u vezi sa otplatom kredita u švajcarskim francima.

Okupljeni građani su se pismenim putem obratili i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, Dragomiru Milojeviću sa molbom da se što pre pronađe efikasno rešenje za njihov problem koji traje već godina i zbog kojeg protestuju danaima. Ekipa Espresa je bila na licu mesta, a kako je sve to izgledalo pročitajte OVDE.

Davorka Bogdanović iz Čačka došla je ispred Vrhovnog kasacionog suda zajedno sa svojim suprugom kako bi se solidarisala sa ostalim građanima koji imaju kredit u švajcarskim francima kao njih dvoje, a potom nam je objasnila kakav pakao proživljava zbog duga u švajcarcima.

Ja sam kredit uzela 2007. godine u jednoj grčkoj banci jer mi je trebalo za renoviranje kuće koja još uvek nije završena jer suprug i ja nismo u finansijskoj mogućnosti. Borimo se, trudimo se da redovno otplaćujemo rate, iako smo oboje penzioneri i to već dugo godina," počinje priču Davorka Bogdanović za Espreso.co.rs.

Zadužena godinama

Kako kaže, pre nekoliko godina je imala svoj privatan biznis tačnije preduzeće za proizvodnju konfekcije, ali kada je zapala u dugove morala je da zatvori svoju firmu i da pronađe neki profitabilniji posao pomoću kojeg će otplaćivati rate kredita.

Imali smo privatno preduzeće dakle konfekciju, ali nažalost sve je to moralo da se zatvori i sada se borimo kako znamo i umemo da vratimo kredit, a isto tako želimo i da renoviramo kuću. Međutim, sami vidite i znate kako je sve počelo sa ovim kreditima u švajcarskim francima i kako je sve vremenom krenulo naopako sa tom pričom", priseća se Davorka.

Naša sagovornica kaže da joj je veoma teško da svakog meseca prikupi novac za ratu, a isto tako da je bila primorana da radi i neke dodatne honorarne poslove kako bi uspela da prikupi novac za ratu, a pre svega za porodicu budući da su ona i njen suprug u to vreme školovali ćerke. Isto tako, objašnjava koliko joj je teško palo što je morala da radi teže fizičke poslove uprkos tome što je završila školu i ima preko dvadeset godina radnog staža.

Nama je ćerka bila na fakultetu, a druga je stigla za fakultet tako da je bilo jako teško. Čini mi se, da ne postoji posao koji suprug i ja nismo radili. Ja sam sa srednjom školom i privatnim preduzećem koje smo imali morala i dodatno da radim, a radila sam u jednoj hladnjači. Taj dan kada sam rešila da idem u hladnjaču da radim, ja sam tri dana plakala. Nisam mogla da shvatim da pored škole i sa preko dvadeset godina radnog staža, ja to moram da radim, a bila sam jedno poznato lice u Čačku tako da sam doživela i da nemam socijalno osiguranje, a tada u tom periodu sam nažalost slomila ruku", iskrena je Davorka.

Radila dodatno da preživi

Budući da joj je bilo veoma teško, uspela je da preprodi taj mučan i turbulentan period života i nakon toga je nastavila da se bori zajedno sa svojim suprugom te se više nije stidela nijednog posla i za nju više nisu postojale prepreke, ali stres, strepnja i zabrinutost za kredit svakako da su postojali.

Pored hladnjače, suprug i ja smo radili i neke dodatne poslove kao što je košenje trave, grabljenje, a radili smo i na njivama. Usput smo i šnajderi, pa šijemo kući i dan i noć. Inače, na jedno oko sam slepa, a na drugom mi je dioptrija plus osam, a šijem po ceo dan i uz to bankari zovu svaki dan. Radiš za njih i još te opominju da moraš da platiš ratu kredita što je katastrofalno", objašnjava gospođa Bogdanović.

Dodaje da je njihova porodica pod kreditom već nekoliko godina, a kako kaže u obavezi je da kao nosilac kredita dug isplati do 2028 godine. Ipak, nada se da će država pronaći adekvatno rešenje i da će pomoći građanima da otplate dug u švajcarskim francima.

Uzeli smo kredit od 25 000 CHF-a, kredit nam je do 2028 godine, tako da po njihovom dugujemo još petnaest hiljada. Ali ovo nema kraja, znači oni svaki dan dižu i do 2028 godine ko zna šta će sve biti do tada", zaključuje Davorka Bogdanović.

Podsećamo, pre deset godina, građani su masovno uzimali kredite indeksirane u švajcarskim francima jer su kamate bile mnogo povoljnije u odnosu na one u evrima, a to indeksiranje znači da bi u oba slučaja građani dobijali dinare, ali je vrednost kredita obračunavana u jednoj ili drugoj valuti.

Prema kursu Narodne banke Srbije, 28. marta 2007. franak je vredeo 50 dinara, a tačno 12 godina kasnije - 105 dinara. Takođe, u regionu se razlikuju rešenja koja su primenjena u Hrvatskoj i Crnoj Gori, isto tako doneti su zakoni kojim se krediti prebacuju u evro, a sudovi su poništili odredbe ugovora koje su građane obavezivale da vrednost rate fiksiraju za devize.

Bonus video

(Espreso.co.rs)