POSLE 20 GODINA: Oglasio se SRPSKI PLAĆENIK koga su sumnjičili za UBISTVO BRITANSKE VODITELJKE zbog napada na RTS!
Novinarka Džil Dando, Foto: Printscreen Youtube

progovrio

POSLE 20 GODINA: Oglasio se SRPSKI PLAĆENIK koga su sumnjičili za UBISTVO BRITANSKE VODITELJKE zbog napada na RTS!

Britanski list nije objavio njegovo ime, već je on pristao na intervju samo pod pseudonimom "Milan Mitrović"

Objavljeno: 25.03.2019. 13:13h
  • 4

Pre 20 godina je ubijena poznata britanska novinarka Džil Dando. Slučaj nikad nije zaključen, a jedna od teorija je bila da je ona ubijena po nalogu Željka Ražnatovića Arkana. Sada je prvi put, jedan Srbin koga je britanska policija sumnjičila da je njen ubica, dao intervju za "Dejli mejl".

Britanski list nije objavio njegovo ime, već je on pristao na intervju samo pod pseudonimom "Milan Mitrović".

"Mitrović" sada ima oko 60 godina i rođen je u Engleskoj. On je priznao da ume da koristi vatreno oružje i, što je još važnije, potvrdio je da su ga ispitivali detektivi Skotland jarda koji su ga osumnjičili da je plaćeni ubica koji je ubio voditeljku BBC-ja Džil Dando 26. aprila 1999. godine.

Većinu svog odraslog života proveo je u organizovanom kriminalu, četiri puta je bio u zatvoru i počinio prvu pljačku kada je imao 17 godina.

Kako navodi "Dejli mejl", on je jedini Srbin koji je još živ, a čije ime se nalazilo u istrazi ubistva ove novinarke. kao takav, on je personifikacija jedne od najistrajnijih teorija zavere u vezi sa ubistvom - te da je smrt Džil Dando bila čin odmazde zbog britanskog učešća u NATO bombardovanju Jugoslavije.

Ukazivanje na moguću "srpsku vezu" umešalo je i MI5 i MI6 u "Operaciju Oksboro" - policijsko kodno ime za istragu ubistva Dando.

Među blizu 1.400 imena mogućih osumnjičenih koja su prikupljena iz različitih izvora, oko dvadesetak je bilo jugoslovenskog porekla. Ove procene su izvršili Specijalni odsek i Službe bezbednosti u ime odeljenja za ubistvo Skotland jarda.

Detektivi su čak intervjuisali i čoveka koji je tvrdio da je deo organizacije "Crna ruka", iste koja je navodno stajala iza zavere za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Zbog čega bi srpski nacionalisti želeli smrt Džil Dando?

Za odgovor na ovo pitanje moramo da se vratimo na dan 6. aprila 1999. Dando je tada govorila na BBC1 o situaciji na Kosovu i molila za pomoć izbeglicama sa Kosova.

Rano ujutro 24. aprila, NATO projektil je pogodio zgradu Radio televizije Srbije. Šefovi NATO rekli su da je stanica ciljana zato što je korišćena za emitovanje zapaljive propagande. U napadu je poginulo 17 radnika RTS-a.

Dva dana kasnije Dando je upucana na pragu svoje kuće u Fulamu u Londonu. Da li su dva događaja bila povezana?

Nekoliko sati nakon ubistva, mediji su počeli da govore o "srpskoj vezi". Takve spekulacije samo su se povećale kada se pokazalo da je narednog dana uredniku vesti BBC-ja, Toniju Holu, upućena telefonska pretnja smrću od strane čoveka s onim što je zvučalo kao istočnoevropski naglasak.

- Vaš premijer Toni Bler je ubio 17 nevinih ljudi. On je masakrirao i mi ćemo masakrirati. Prva (žrtva) je pala juče (Džil Dando). Sledeća će biti gospodin HOl - rekao je glas preko telefona, zbog čega je Hol dobio policijsku zaštitu.

"Dejli mejl" je 28. aprila 1999. godine na naslovnoj strani upitao: "Da li je Džil ubio srpski plaćenik?"

Kasnije te nedelje je objavljeno i da je dve nedelje pre smrti Džil navodno dobila pretnju od jednog "srpskog izvora" u kojoj je rečeno da više nikada neće moliti za pomoć Kosovu.

"Srpska veza" je postala osnova odbrane Berija Džordža, lokalnog seksualnog prestupnika kojem se sudilo 2001. zbog njenog ubistva. Džordž je bio jedina osoba optužena u ovom slučaju.

Arkan tražio odmazdu?

foto: Printscreen

Advokat Majkl Mensfild je rekao sudu tada da je Nacionalna obaveštajna služba za kriminal imala dosije koji sugeriše da je ubistvo bila odmazda za napad na RTS. On je rekao da je nakon tog vazdušnog napada, zloglasni srpski gospodar rata Željko Ražnatović Arkan zatražio glavu generalnog direktora BBC-ja, ali kako je on bio dobro zaštićen nakon te pretnje, meta je navodno psotala nezaštićena voditeljka.

Beri Džordž je bio osuđen za njeno ubistvo, ali se žalio i u avgustu 2008. oslobođen je optužbi. Tada njegova odbrana nije spominjala teoriju o osveti.

Međutim, samo šest meseci kasnije, u februaru 2009. policija je dobila dojavu da je navodno jedan Srbin u septembru 2001. godine u kafiću Portobelo u Beogradu priznao da je ubio Džil Dando. On je navodno dobio i stajaće ovacije zbog te izjave. U pitanju je "Milan Mitrović".

Mitrović je sin srpskih rojalista, koji su pobegli iz zemlje u Englesku kada su komunisti preuzeli kontrolu nad Jugoslavijom. On je rođen u Britaniji, ali tečno zna i srpski.

Njegove kriminalne aktivnosti u Britaniji su počele rano i bavio se švercom oružja, naročito u vreme izbijanja rata u SFRJ. On se u ratu u Bosni borio na strani Srba, a tada je iskoristio i poslovne šanse nastale opštim haosom.

- Balkan je u to vreme bio kao Divlji zapad. Srpska krajina je tada bilo jedno od najopasnijih mesta na planeti. Ali to je bilo dobro vreme za bogaćenje i nekim ljudima je to bio dobar rat - rekao je on za "Dejli mejl".

Priznao je da je jednom prilikom upoznao Arkana, nakratko u jednom baru u Beogradu.

- On je čuo za mene. Niko se nije kretao u tom delu sveta u to vrijeme bez njegovog znanja, a ja sam bio prilično upadljiv, Englez koji se pojavio na Balkanu devedesetih godina. Njegov posao je bio da zna sve što se dešava i ko je u njegovoj zemlji. Susret je bio ležeran, ali znao sam da me proverava. Pričali smo o fudbalu i politici. Znao sam da je bio nekad pljačkaš banke. Ali jugoslovenska mafija ima interese svuda u Evropi - rekao je on.

Uprkos brojnim dokumentovanim Arkanovim zločinima, "Dejli mejl" piše da je "Mitrović" insistirao da je Ražnatović bio "častan čovek".

- On je nacionalni heroj prikazan kao babaroga. U to vreme je bilo u modi biti protiv Srba. Ratovi su tih dana osvajani uz propagandu. Srbi su bili zlikovci, čak i u filmovima o Džejmsu Bondu - rekao je "Mitrović".

"Nisam ubio novinarku"

"Mitrović" je rekao da ga Arkan nije unajmio da ubije Džil Dando.

- Nakon tog sastanka, više nikad ga nisam video - rekao je on.

Prema njegovim rečima, prvi put je saznao da je bio zvanično imenovan u slučaju ubistva novinarke, kada su dva policajca početkom 2009. godine došla na prag njegove porodične kuće u Engleskoj. Rekli su mu da pozove jednog inspektora u Skotland jardu i on je to učinio. Dva dana kasnije detektivi su ga intervjuisali.

- Pitali su me da li posedujem pištolj. Rekao sam: "Da, posedujem mnogo oružja". Pitali su me gde se nalazi to oružje, a ja sam im rekao u Bosni. Pitali su me da li umem da pucam, rekao sam "da". Pitali su me gde sam koristio oružje, rekao sam u Bosni. Rekao sam im da znaju sve o meni i da ne okolišjau. Bio sam ljut i zbunjen. Nikad nisam bio anđeo, bio sam umešan u mnoge stvari u životu, ali nikad u ubistvo nevine žene. Nije lepo kada vas optuže za tako užasan zločin. To je bilo loše po mene i moju porodicu. Moj sin je tada imao samo godinu dana - rekao je on.

On je priznao da je bio u baru Portobelo u Beogradu, ali je rekao da mu niko nije aplaudirao kada je ušao tamo.

Alibi

Detektivi su želeli da znaju gde je on bio 26. aprila 1999.

- Rekao sam im da mi daju tri minuta i da ću im pokazati. Uzeo sam svoj stari britanski pasoš. Pokazao sam im ulazne i izlazne pečate za Makedoniju. Bio sam u Makedoniji kada je Džil Dando ubijena, ne u Londonu - rekao je on i pokazao i novinarima "Dejli mejla" dokaz da je bio u Makedoniji u periodu od 19. marta do 13. juna 1999. godine.

To je izgleda i bio dovoljan dokaz za Skotland jard da je on nevin.

"Mitrović" je rekao da se nakon toga više nije čuo sa detektivima. "Dejli mejl" navodi da je policija u istrazi "srpskih veza" ispitala i bivšeg urednika spoljnopolitičke rubrike BBC-ja Džona Simspona koji je bio u aprilu 1999. bio u Beogradu odakle je izveštavao o bombardovanju. On se sreo sa Arkanom baš na dan kada je Džil Dando ubijena. Kako je rekao, Arkan mu je rekao da nikad nije čuo za Džil Dando i da ga nije zanimalo njeno ubistvo.

Simpson je takođe primetioda ako Arkan ili srpski režim žele da ubiju istaknutog novinara BBC-ja, zašto onda ne bi ubili njega, koji je već bio tamo. To je mnogo lakše.

Dr Adrijan Vest, jedan od najistaknutijih britanskih kriminalističkih psihologa, takođe je doveo u pitanje teoriju o "srpskoj vezi". U analizi dokaza koje je izneo policiji u maju 1999. godine, pitao je zašto, ako je ubistvo Džil bilo politički motivisana odmazda, nije bilo verodostojne javne tvrdnje o odgovornosti ili objašnjenju ubistva od strane onih koji stoje iza atentata.

Za mesc dana će biti tačno dve decenije od smrti Džil Dando, a ona i dalje ostaje nerešen slučaj.

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media