VOLKATI JE RADNJA KOJA SE PONAVLJA NA SITNO! Stručnjak za retoriku objasnila je KOLIKO JE ZAPRAVO JUTKA NEPISMEN

Milutin Jeličić Jutka, koga je nekoliko žena optužilo za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, slao je žrtvama SMS-ove sa "volkam te" i "želkam te".

Mnogi su ga zbog toga ismevali, a dr Lidija Mirkov, asistent na predmetima Stilistika i Retorika na Fakultetu političkih nauka u Beogradu za Nedeljnik je objasnila koliko je on zapravo nepismen, i šta njegovo "volkanje" zapravo znači.

Ljudska komunikacija se menja zbog novih tehnologija, to je svima jasno. Međutim, čak i u ograničenom broju znakova u SMS porukama, jezik ostaje stabilan sistem. On može da se prilagodi novim okolnostima sadržajno, ali struktura i dalje održava svoju svrhu – saopštavanje namere onoga ko govori onima koji slušaju. Slušanje je, takođe, važan deo razumevanja.

Neka istraživanja sajtova za upoznavanje pokazuju da muškarci koji traže seks bez obaveza pišu poruke tako što ponavljaju vokale bar četiri puta.

Objašnjenje za to je da gomilanjem vokala iskazuju da im je veoma stalo da ostvare nameru, ali to nije uređeno iskazivanje kao književno naglašavanje ponavljanjem tri vokala: to je devijacija jezika, iskrivljenje norme – ne samo jezičke, nego i moralne. Pažljivim čitanjem poruka sa ponovljenim slovima uviđamo da je osoba koja ih šalje površna prema osobi kojoj piše, jer afektivno otezanje reči ne dolazi iz dubokih misli ili osećanja. Dubina je precizna i koncizna. Osobi koja piše poruke sa nepregledno nagomilanim vokalima bitno je da iskaže sopstveni osećaj, tj. da pokaže ekspresiju, a ne kakav osećaj izaziva kod drugog, tj. kakva je impresija posle takve poruke. Kulturni stil komuniciranja zahteva oba.

Afektivnost se vidi i u ekstenzivnosti iskaza. Ne samo gomilanje slova, već i nizanje poruka do besvesti pokazuje nedostatak racionalnog promišljanja o činu komunikacije. Neki muškarci pogrešno smatraju da je upornost vrlina koja nadomešćuje sve ostale, tj. da nadjačava mane. Takvi osim upornosti uglavnom nemaju ništa, njihov unutrašnji svet je nepopunjen, što se nedvosmisleno čita iz tog praznog stila. Navalentnošću se, takođe, iskazuje očaj, jer staložena i samodovoljna osoba nema potrebu da se nameće nekome ko ne pokazuje interesovanje, pogotovu u kontekstu koji nije intimna sfera.

Afektivnosti se mogu izraziti i posebnim stilskim figurama, poput hipokoristika "volkam" – u ovom kontekstu nije bilo odgovarajuće reči "volim" jer ta reč znači nešto lepo i jedinstveno, nešto odvojeno za jedinu i posebnu osobu. Oba glagola su nesvršeni – s tim što je "voleti" trajni i ne vidi se kraj radnje, a "volkati" je učestali, iskazuje radnju koja se ponavlja na sitno. Ipak, "volkati" je iskrivljeni oblik osnovnog glagola, što govornika oslobađa odgovornosti – ništa nije obećao osim ponovljivosti onoga što bi usledilo da je osoba kojoj je poslat SMS pristala. Sa razlogom je ta reč izazvala najveću pažnju u javnosti, jer je neobična, nestandardna i upućujuća.

Analiziramo privatnu komunikaciju unutar profesionalnog odnosa. Već to nam pokazuje da je reč o osobi koja ne shvata svoju ulogu u upravljanju društvom. On ne uviđa razliku između sopstva i funkcije, brka izvor moći, meša moć i silu, pa ih koristi na pogrešnom polju. Antički mislioci su smatrali da osoba koja ne zna da se vlada prema drugima ne bi trebalo da govori javno, a kamoli da bude na upravljačkoj funkciji. Govorništvo je i danas svaki nastup u javnosti, što znači – svaki trenutak u životu funkcionera sve dok je u toj ulozi, a govorništvo se može smatrati ispravnim samo ako sadrži etos, tj. moralne vrline govornika. Politika je plemenita delatnost jer njome treba ostvarivati javni interes i svi koji politikom nastoje da ostvare lične interese, bilo materijalne, karijerne ili telesne, kvare društvo i nisu dostojni uloge koja im je sa poverenjem dodeljena.

U ovim porukama nema skoro nijednog znaka interpunkcije. Pametni telefoni nemaju razrađene kodove za automatsko ispravljanje teksta prema srpskom pravopisu, što nije izgovor za greške. Ako neko može osam puta da otkuca jedno slovo, može i jednu zapetu ili tačku tamo gde im je mesto – pod uslovom da zna gde im je mesto. Pitanje je kako je osoba koja ne zna sva slova srpske abecede i osnove pravopisa i gramatike došla na tako odgovornu funkciju. Neko ko pretenduje da se bavi upravljanjem treba da bude bolji od prosečnog građanina i da svojim odnosom prema jeziku pokaže da je odgovoran za sopstveni govor u svakom kontekstu (uključujući i privatni). Jezik je svakodnevno sredstvo u bilo kom međuljudskom odnosu i njime se služe svi ljudi ove zajednice nezavisno od obrazovanja – osoba koja je nemarna i pogrešno koristi jezik nije dostojna nijednog javnog nastupa, a kamoli funkcije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)