SRBI DANAS OPLAKUJU SVOJE BLIŽNJE POSTRADALE U RATOVIMA! Obeležava se dan SVETIH MUČENIKA i ovo morate uraditi

Srpska pravoslavna crkva i vernici u vreme posta i na današnji dan obeležavaju dan Svetih 42 mučenika iz Amoreje.

Ovo behu sve vojvode vizantijskog cara Teofila. Pa kada car Teofilo izgubi bitku protiv Saracena oko grada Amoreje, Saraceni uzeše grad, zarobiše mnoge hrišćane, među kojima i ove vojvode.

Ostale hrišćane ili pobiše ili prodadoše u ropstvo, a vojvode baciše u tamnicu gde tamnovahu sedam godina. Više puta dolažahu muslimanski prvaci, da ih savetuju da prime veru Muhamedovu, no vojvode ne hteše to ni čuti.

Kada Saraceni govorahu vojvodama, da je Muhamed pravi prorok, a ne Hristos, upitaše ih vojvode: ako bi se dva čoveka prepirali o jednu njivu, pa jedan rekao: moja je njiva, a drugi: nije nego moja, pri tom jedan od njih imao mnogo svedoka, da je njegova njiva, a drugi nemao nijednog svedoka osim sebe samog, šta bi vi rekli: čija je njiva? O

dgovoriše Saraceni: zaista, onoga koji ima mnogo svedoka! - Pravo ste presudili, odgovoriše im vojvode. Tako je sa Hristom i Muhamedom. Hristos ima mnoge svedoke, stare proroke, koje i vi priznajete, koji svi od Mojseja pa do Jovana Preteče svedoče o Njemu, a Muhamed sam za sebe svedoči da je prorok, i nema nijednog svedoka.

Postideše se Saraceni, no tad opet pokušaše da brane svoju veru ovako: da je naša vera bolja od hrišćanske vidi se po tome, što Bog nama dade pobedu nad vama, i dade nam najbolje zemlje u svetu, i carstvo mnogo veće od hrišćanskog.

Na to vojvode odgovoriše: ako bi tako bilo, onda bi i idolopoklonstvo egipatsko i vavilonsko i jelinsko i rimsko, kao i ognjepoklonstvo persijsko, bile istinite vere, jer u jedno vreme svaki od ovih naroda pobeđivao je ostale i vladao njima.

Očigledno je da vaša pobeda i sila i bogatstvo ne dokazuju istinitost vaše vere. A mi znamo, da Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad popušta muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova.

Posle sedam godina behu posečeni, 845. godine. Tela im behu bačena u Eufrat reku, no isplivaše na drugu obalu gde ih hrišćani sabraše i česno sahraniše.

Prema narodnim verovanjima ljudi danas odlaze u crkvu i pale sveće za svoje i sve mučenike što postradaše u ratovima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)