SVI SLAVIMO ROĐENDAN, A NE ZNAMO OVAJ OBIČAJ: Zašto duvamo svećice i zamišljamo želje?
Zanimljive činjenice o proslavi rođendana, Foto: Shutterstock

otkrivamo

SVI SLAVIMO ROĐENDAN, A NE ZNAMO OVAJ OBIČAJ: Zašto duvamo svećice i zamišljamo želje?

Ove svečanosti su bile poznate kao Кinderfest tj. dečja svetkovina i u početku su organizovane isključivo za prvi detetov rođendan

Objavljeno: 15.03.2019. 16:42h

Stari Grci su slične svečanosti organizovali da bi odavali počast Boginji Artemidi, zaštitnici Meseca i lova. Pravili bi okruglu tortu nalik na pun mesec i palili svećice da dočaraju njegov tj. Artemidin sjaj. 

Za Rimljane je gotovo izvesno da su slavili rođendane i tom prilikom pravili torte, pa čak i za “običan” narod, a ne samo za odabrane.


Tokom srednjeg veka rođendani su, uglavnom, zanemarivani zbog bežanja od paganstva i straha od jeresi. Interes će se javiti, u blažoj verziji, u 12. veku, doduše na drugačiji način. Naime, u želji da sačuvaju svoju decu, roditelji im sve češće daju imena svetitelja. Proslave koje su za tim usledile su bile vezane za dan kada se svetitelj proslavljao, a ne za sam datum rođenja potomka.
Proslava rođendana na način najbliži današnjem vezuje se za 15. vek u Nemačkoj.

Ove svečanosti su bile poznate kao Кinderfest (dečja svetkovina) i u početku su organizovane isključivo za prvi detetov rođendan. Tom prilikom, okupljali su se najbliži da proslave uz jednostavne, jednoslojne torte i bez duvanja svećica. U to doba, Nemci su verovali da zli duhovi mogu da zaposednu dušu slavljenika. Da bi to sprečili, gosti bi se hvatali za ruke i oko deteta formirali krug, nalik na kolo. Igrali bi i pevali i tako zajednički štitili slavljenika, u sredini slavljeničkog kruga.


U 18. veku u istoj zemlji, polako se razvija običaj duvanja svećica kao i proslavljenja ostalih rođendana, a ne samo prvog. Svećice su se odnosile na broj godina, ali čak nije bila retkost da se doda i koja više, da bi se na simboličan način obezbedilo slavljenje i budućih rođendana. Donošenje poklona je i dalje bila retkost, a ukoliko bi se i dogodilo da ga neko donese, to se tumačilo kao dobar znak i produbljivalo verovanje da će godina koja dolazi slavljeniku biti uspešna.


Tradicija se vremenom širi na ostatak sveta, uz lokalna obeležja, pa tako stiže i u naše krajeve. Danas je u Srbiji gotovo nezamislivo da se ne obeleži dečji rođendan. Gde god upriličili slavlje, određeni rođendanski običaji nisu napušteni: torta ili kolači, pokloni i svećice. Slavljenik je obavezan da zamisli želju i da ođednom oduva sve svećice. Tako će, želja koju je zamislio stići direktno do Boga i on će samo tako čuti slavljenikovu želju, tj. molitvu. Isto tako, ukoliko želite pojačati mogućnost za ostvarenje, svoju rođendansku želju ne smete otkriti nikome.

 

Bonus video

(Espreso.rs/Opanak)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media