POZVALI SMO FEMINISTKINJE KOJE SU KAČILE LJUBIČASTE KECELJE PATRIJARHU I SRPSKIM NAUČNICIMA: Ovo je pozadina priče
Nađa Duhaček, Foto: Printscreen/facebook, Twitter printscreen

protest

POZVALI SMO FEMINISTKINJE KOJE SU KAČILE LJUBIČASTE KECELJE PATRIJARHU I SRPSKIM NAUČNICIMA: Ovo je pozadina priče

Evo zašto su se odlučile za ovakav vid protesta!

Objavljeno: 07.03.2019. 16:50h
  • 12

Suočene sa kako kažu školskim primerom sistemskog nasilja prema ženama u režiji pravosuđa i ostalih institucija, žene će sutra 8. marta, simbolično, izaći na ulice kako bi održale marš u vidu protesta.

Narodna poslanica Stranke moderne Srbije,Tatjana Macura ispred Inicijative "Mame su zakon" kaže da je položaj žena u Srbiji jako loš. Šta više, lošiji nego ikada. 

Ona je objasnila da se žene i dalje bore za svoja prava, dok se muškarcima odmah pridaju zasluge za uspehe koje postižu.

Povodom kecelja koje su "navučene" na spomenike Nikoli Tesli i Patrijarhu Pavlu, Macura kaže da Inicijativa "Mame su zakon" nisu učestvovale u pomenutoj akciji, ali kako kaže, ne vidi ništa strašno u tome.

- Mi nismo učestvovali u akciji i naša organizacija obično izbegava sve ekstremne vidove protesta. Ipak, ne vidim ništa toliko strašno u tome, to nikoga lično nije moglo da uvredi, kaže Macura za Espreso.rs.

Podsećamo, kako je Espreso.rs juče izveštavao, kecelje su "navukli" Nikola Tesla, patrijarh Pavle, Jovan Cvijić, Dositej Obradović... Sve kecelje su imale ispisane natpise koje su i te kako drugačije od onog što smo o ovim velikanima čitali ili od njih slušali.

Tako su patrijarh Pavle i Dositej Obradović poručili: "Abortus je žensko pravo", Nikola Tesla i Josif Pančić šalju poruku da je "Nauka ženskog roda", a neki od naših slavnih ličnosti "kažu" i da podržavaju ženski štrajk.

Ova akcija, sprovedena u susret Osmomartovskom protestnom maršu, izazvala je, u najmanju ruku, burnu reakciju u narodu - ali na veoma različite načine.

Dok neki podržavaju akciju, koja je za cilj imala da podigne svest građana o problemima i vrednostima za koje se feministički pokret u Srbiji bori, mnogi su ovakav način privlačenja pažnje oštro osudili.

Ipak, najveći broj ljudi je ostao šokiran i uvređen činjenicom da se sramna kecelja našla na spomeniku patrijarha Pavla, a sam čin smatraju skrnavljenjem.

Ksenija Radovanović ispred organizacije "Ne davimo Beograd" kaže za Espreso kako je akcija organizovana da bi se skrenula pažnja javnosti.

- Akcija je organizovana da bi se skrenula pažnja javnosti na nevidljiv i neplaćenih ženski rad, ugrožavanje radnih i reproduktivnih prava žena, zamah u klerikalizaciji društva, odlaganje uvođenja seksualnog obrazovanja u školama, kao i na značajno manje prisustvo spomenika važnim ženama iz naše istorije u javnom prostoru, kaže ona.

Dodaje da je bronzana statua u obliku patrijarha Pavla izabrana jer je on jedan od muškaraca koji u javnosti uživa veliki ugled i čije slanje poruke podrške ženskim pravima bi moglo pokrenuti javnost da zamisli kakvo bi naše društvo danas bilo da je tokom istorije više muškaraca stajalo u odbrani prava svojih sunarodnica.

- Stav SPC spram žena i prava na raspolaganje sopstvenim telom uključujući i pravo na abortus je opštepoznat - on je u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije koji propisuju da pravo na abortus ima svaka građanka RS. Poruka na bronzanoj statui sa likom patrijarha Pavla predstavlja činjenicu propisanu zakonom RS. Mišljenje patrijarha o tome nema veći značaj od mišljenja bilo kog drugog građanina ili građanke, objašnjava ona.

Kaže kako organizacije uključene u obeležavanje 8. marta svakog dana tokom čitave godine rade na direktnoj pomoći ženama u različitim oblastima i okolnostima života.

- Od pomoći ženama žrtvama nasilja od strane muškaraca, ženama žrtvama trgovine ljudima, podrške mladim ženama, podrške borbi za dostojanstven rad i učešće žena u javnom životu i političkoj participaciji, zaštite prava majki i budućih majki na dostojanstven život i borbi u mnogim drugim oblastima koje se tiču prava žena. Akcije u javnom prostoru su tu upravo da podsete da je borba žena svakodnevna, a reakcije javnosti pokazuju da je takva borba i neophodna.

Na pitanje kakav je položaj žea u Srbiji šta bi trebalo da se promeni kako bi žene imale veća prava, Ksenija odgovara konkretno.

- Ja želim da ne strahujem da li će mi biti uskraćeno radno mesto ukoliko sam trudna, da ne strahujem da li će moje dete imati mesto u vrtiću i da li će disati vazduh ili otrov, takođe želim da ne strahujem da li ću imati pravo da donesem odluku o svom telu, partnerstvu i rađanju, da živim život slobodna i bez straha od nasilja samo zato što sam žena. Ja imam potrebu da se poveća prisutnost ovih pitanja u javnosti što znači da imam potrebu da više žena zauzme stvarne i suštinske pozicije u javnoj političkoj sferi. Svaka od nas i svako od nas treba da pogleda oko sebe. Prostora za promene je mnogo, objašnjava.

Za kraj napominje da postavljanje platnenih kecelja na statue znamenitih muškaraca izlivenih u bronzi ne bih nazvala ekstremnim činom.

- Ekstreman je napor koji čak i potpredsednica Vlade RS Zorana Mihajlović koja ujedno zauzima i poziciju predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, ulaže u to da prekrivanje bronze platnom nazove "skrnavljenjem". Od nje se upravo očekuje da govori o porukama koje su na tim keceljama ispisane, a koje skreću pažnju na to koliko je teško biti žena u Srbiji danas, kaže ona.

 

Nađa Duhaček, jedna od aktivistkinja koja je učestvovala u "kačenju kecelje" iz Centra za ženske studije kaže da su očekivali neke reakcije, ali da su htele da ukažu na neravnopravnost u društvu, koja je, kako kaže najbolje prikazana kroz slučaj Marije Lukić iz Brusa.

- Postavili smo kecelju usred dana, prolaznici su sve videli. Kecelja je stajala tamo samo par minuta. Birali smo namerno spomenike koji su u javnom prostoru. Smatram da ovo nije skrnavljenje, nije ni umetnost, to je samo aktivizam koji skreće pažnju na činjenicu da muškarci čine 99 odsto javnog prostora u našem gradu. Porukama na keceljama skrenuli smo pažnju na pitanja koja su važna - kazala je Duhaček za TV Prva.

Jedno od tih je pravo na abortus, a voditelje je zanimalo da li je spomenik patrijarha izabran jer je on govorio da je abortus čedomorstvo, ili je izabran kao simbol crkve.

- Nije lično pitanje, već pitanje institucije koje predstavljaju, u ovom slučaju crkve koja strukturno krši različita ženska prava - odgovorila je ona za TV Prva.

Ona kaže da razume da je to izazvalo neka loša osećanja kod ljudi.

- Bilo nam je važno da pokrijemo različite muškarce iz naše nacionalne istorije i muškarce koji su se bavili različitim važnim profesijama, da simbolički ukazuju na različite institucije, a jedna od njih je crkva - kazala je ona.

Ona tvrdi da kecelja nije uvreda, već lepa stvar, kao i da su ideju videli od koleginica iz Španije.

Ipak, tvrdi da cilj akcije nije uključivao analizu radnih biografija ljudi čije spomenike su koristili u svom "performansu".

 

- Crkva je institucija koja krši moja prava. Crkva ne plaća porez u ovoj zemlji već godinama. U crkvi nemaju pravo da napreduju žene, unutar te hijerarhije. Crkva konstatno šalje poruku da je moj seksualni život pitanje te organizacije. Jedna od ilustracija je izjava da su žene pobile kroz abortus više ljudi nego Hitler i Musolini - zaključuje Nađa.

Bonus video:

(Espreso.rs / J.J.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media