jezivo
BROJ OBOLELIH OD LEUKEMIJE U SRBIJI PORASTAO 80%, UMIRE 2,5% VIŠE SRBA! Pogubni podaci NATO bombardovanja iz 1999.
Iako je prema pravilima međunarodnog prava strogo zabranjena upotreba hemijskog oružja u vojne svrhe, NATO je besumično kršio ta pravila punih sedamdeset i osam dana
Srbija je tokom poslednjih decenija po broju smrtnosti od kancerogenih bolesti vodeća u Evropi. Uzrok takvog deprimirajućeg stanja u našem društvu jeste i činjenica da je NATO tokom svoje vojne intervencije koristio bombe sa osiromašenim uranijumom na teritoriji naše zemlje.
Koliko je ova vojna intervencija, cinično nazvana ,,Milosrdni anđeo“, nosila sa sobom humanitarnu katastrofu po zdravlje ljudi, govore i parametri koji ukazuju da je stopa malignih oboljenja u razvijenijim zapadnim zemljama opala u proseku za 0,6 odsto, a stopa smrtnosti do 1,6 odsto, dok se u Srbiji stopa oboljenja uvećala za dva odsto, dok je stopa mortaliteta oko 2,5 odsto.
NATO je tokom tromesečnog bombardovanja gađao civilne ciljeve i stambene objekte, društvena preduzeća i mostove, dakle, svi gradovi i manje opštine su bile ,,legitimna meta“ i sad nakon dvadeset godina od stravičnih događaja, još uvek ne znamo u kojim je sve to okruzima, konkretnim mestima, NATO ispuštao hemijsko oružje.
Smatra se da su vazdušni prostor i zemljište najzatrovaniji u južnim delovima Srbije, kao i na čitavim predelima Kosova i Metohije. Jedan od ključnih primera ove problematike jeste Pčinjski okrug, gde su snage vojne alijanse bacile petnaest tona bombi osiromašenog uranijuma, čiji je period raspadanja i do 4,5 milijardi godina.
Udarci i eksplozije bojeve municije su bili toliko jaki da je stvorena prašina mikronskih dimenzija koja se potom proširila čitavom Srbijom i Balkanom.
Prema poslednjim izveštajima instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", do 2012. godine broj obolelih pacijenata od limfoma i leukemije na prostoru centralne Srbije i Vojvodine je porastao za osamdeset odsto.
Uporedo s ovom brojkom, drastično je smanjen broj izlečenih osoba od malignih bolesti. Te 2001. godine od sto obolelih osoba uspelo je da se izleči njih 46. Primera radi, od iste bolesti broj izlečenih na zapadu je oko 70%, međutim, u Srbiji je do 2012. taj broj spao na svega 41, što je dokaz da je izlečenje sve slabije.
U izveštaju italijanske parlamentarne komisije navodi se "uzročna veza između tumora italijanski vojnika i osiromašenog uranijuma". Izveštaj ističe da su od malignih bolesti oboljevali pre svega italijanski mirovnjaci stacionirani na Kosovu i Bosni i Hercegovini (koja je takođe bila pod NATO udarima 1995.), kao i u Iraku i Avganistanu.
Predsedavajući komisije Đan Pjero Skanu izjavio je da sudske presude doslovno potvrđuju uzročno-posledične veze između osiromašenog uranijuma i patoloških bolesti koje se javljaju među italijanskim vojnicima.
Tako italijanske novinske agencije, poput Anse, navode da je uranijum koji je prisutan u brodovima, avionima i helikopterima odgovoran za prekomerno zračenje "izlagača", a pominje se broj od 1.101 umrlog pripadnika mornarice od "azbestnih patologija".
Kako je izveštavala Ansa, lekar Enija Letijerie na jednom od brojnih ročišta tvrdio je da je u njegovoj poslednjoj misiji na Kosovu, gde je bio direktor ambulante KFOR, voda bila jako kancerogena.
NE PROPUSTITE
Ovakve nesagledive posledice na sve učesnike ratnih zbivanja 1999. godine izvlače se iz specifične upotrebe i dejstava ovakvih radioaktivnih bombi.
Projektili od izuzetno tvrde legure koja sadrži osiromašeni uranijum imaju oblik strelice dugačke najčešće trideset santimetara. Prilikom udara u oklop tenka ili bilo koji drugi vojni cilj, projektil razvija visoku temperaturu do 1.200 stepeni, što mu pomaže da kroz prepreku prođe bez otpora, a prilikom prolaska uranijum sagoreva do kraja. Odmah po sagorevanju počinje naglo hlađenje i stvaranje radioaktivne prašine, takozvanog aerosola, koji se potom udisanjem unosi u ljudski organizam u vidu mikročestica.
Maligne bolesti se mogu pojaviti i 15 i 20 godina nakon izlaganje žrtve zračenju. Prema podacima iz 2014. u Srbiji se karcinom pojavljuje 2,5 puta više od svetskog proseka, a na području KiM, koje je bilo izloženo najvećoj količini zračenja, iste godine je bilo za 50 odsto više obolelih nego prethodne 2013. godine.
Domeniko Leđero, jedan od osnivača Vojne opservatorije, odeljenja italijanske odbrane, prošle godine u amfiteatru Niškog univerziteta priložio je dokumenta o upotrebi osiromašenog uranijuma u NATO vojnoj intervenciji. Leđero je tvrdio i da je vojna alijansa skrivala opasnost od efekata ovog bojnog otrova, te da su američki vojnici imali specijalnu zaštitu, za razliku od italijanskih vojnika.
Tad je ovaj vojni pilot u izjavi za beogradske medije rekao: "NATO je još 1994. godine znao da osiromašeni uranijum izaziva rak, ali je i pored toga svesno njime gađao Srbiju".
Prošle godine, Koordinaciono telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja u svom izveštaju je navelo da su "avioni posipali prah po opštini Gornji Milanovac".
- Osiromašeni uranijum je samo vrh ledenog brega. Tokom bombardovanja su oslobođeni piraleni iz trafo-stanica, koji su možda najsnažniji kancerogen, benzemi, kao i razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija – tvrdio je Darko Laketić, predsednik skupštine spomenutog koordinacionog tela.
Međutim, najstrašnije je bilo bombardovanje Pančeva, koje je za 78 dana, čak 24 puta gađano. Na meti su bile fabrike s opasnim materijama: Rafinerija, Petrohemija i Azotara iz koje je u kanal otpadnih voda u Dunav ispušteno 250 tona tečnog amonijaka. Nakon ovix zbivanja, UNEP (organizacija za ekologiju Ujedinjenix nacija) proglasila je Pančevo nebezbednim gradom za život.
NATO kampanja nije zaobišla ni Crnu Goru. Samo nekoliko dana uoči potpisivanja Kumanovskog sporazuma, avion bombarder A-10 američkog vazduhoplovstva, u dva navrata s 300 projektila osiromašenog uranijuma gađao je poluostrvo Luštica.
Budući da je ovo poluostrvo na ulazu u Bokokotorski zaliv, radioaktivna kontaminiranost ovog prostora je jedan od ozbiljnijih problema s kojim vladajuće rukovodstvo Crne Gore izbegava da se suoči. Na rtu Azra na ulazu u Bokokotorski zaliv evidentirano je 89,7 kilograma osiromašenog uranijuma. Iako je dekontaminacija Luštice izvršena svega nekoliko meseci nakon bombardovanja, stručnjaci smatraju da opasnost po zdravlje ljudi nije u potpunosti otklonjena, budući da je kasnije u toj oblasti izmerena 350 puta veća radioaktivnost od dozvoljene.
Iako je prema pravilima međunarodnog prava strogo zabranjena upotreba hemijskog oružja u vojne svrhe, NATO je besumično kršio ta pravila punih 78 dana.
Nakon 20 godina od završetka svih ratova, Haški tribunal koji se predstavljao kao Međunarodni sud pravde na prostorima bivše Jugoslavije, nije krivično gonio niti jednog jedinog NATO pilota, oficira ili službenika koji je učestvovao u bombardovanju. Uprkos tome što su te vojne snage vršile ratne zločine na prostorima tadašnje SRJ, odnosno prostora koji je obuhvatao jurisdikciju Haga, nijedan pripadnik vojne alijanse nije snosio krivičnu odgovornost.
Ironično, jedini NATO službenik koji se suočio s pravdom, doduše protivzakonito i izvan sudske nadležnosti, jeste izvesni Vilijam Benet, bivši službenik CIA, koji se smatrao odgovornim za "grešku" zbog koje je bombardovana kineska ambasada u Beogradu 7. maja 1999. godine.
Vilijam Benet je ubijen 22. marta 2009. godine u blizini svoje kuće u Virdžiniji. Sumnjalo se da je likvidiran da bi se zataškala istina o ovom napadu.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
ŠABANOVO TELO DOVEZLI NA NOVO GROBLJE: Dopratili ih Bata Mirković i sin Mihajlo (KURIR TV)
(Espreso.co.rs / In4s / Miloš Dojčinović)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
