SLAVOLJUBU SU NA ČELO UREZALI PETOKRAKU, PA SU GA ZVERSKI MUČILI I UBILI: Priča o srpskom heroju tera suze na oči
Fotografija nastala pred streljanje!, Foto: Printscreen / Wikipedia

odrastao je u siromaštvu

SLAVOLJUBU SU NA ČELO UREZALI PETOKRAKU, PA SU GA ZVERSKI MUČILI I UBILI: Priča o srpskom heroju tera suze na oči

Obzirom da je bio jako mlad i gotovo nejak, nije mogao da bude vojnik, ali je partizanima služio kao kurir i krojač koji je u međuvremenu ušivao odela i pravio bombe

Objavljeno: 29.06.2019. 16:29h
  • 130

Slavoljub Slava Ković, rođen 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću postao je srpski heroj o kome su decenijama nakon drugog svetskog rata pisali svi mediji u Jugoslaviji - dobio je svoj spomenik, bistu, a o njemu su čak pisali i pesme. 

Najranije detinjstvo proveo je u siromaštvu bez oca, koji je preminuo kada je Slavoljub imao samo tri godine, a usled neuhranjenosti i užasno teškog materijalnog stanja u školu je krenuo dve godine nakon svojih vršnjaka

Kada je završio osnovnu školu, u godinama malo pre izbijanja rata, Slavoljub je krenuo da izučava zanat, koji je postao njegova primarna delatnost nakon što se priključio Partizanima i ušao u sastav Mačvanskog partizanskog odreda. 

Obzirom da je bio jako mlad i gotovo nejak, nije mogao da bude vojnik, ali je partizanima služio kao kurir i krojač koji je u međuvremenu ušivao odela i pravio bombe. 

Bio sam 1941. godine komandant mesta u Bogatiću. Mačvani su masovno odlazili u partizane. Formirali smo bogatićsku seosku četu koja je kasnije ušla u sastav Mačvanskog partizanskog odreda. Slava je među prvima došao i rekao mi:“Žiko evo došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim. Pušku nemam, doneo sam ovu moju mašinku, trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim.“ Pogledam, a on doneo šivaću mašinu. I otišao je, više ga nisam video – ispričao je osamdesetih godina za „Ilustrovanu politiku“ prvoborac Živorad Berić.

Fotografija nastala neposredno pred streljanje!
Fotografija nastala neposredno pred streljanje!foto: Printskrin / Wikipedija

Nakon prve neprijateljske ofanzive 1941. godine, Slavu su zarobili Nemci i poslali ga u logor Zabran kod Šapca. Iako su ga strahovitno mučili i ugnjetavali, Slava nikada nije odao ni jedno partizansko ime koje je znao, već je uprkos ogromnom bolu koji je preživljavao ćutao i odbijao da se pokori neprijatelju. 

Njegova majka i sestra su tada saznale da je Slava zarobljen i pokušale su da stupe u kontakt sa Folksdojčerom - jer su od prijatelja saznale da on oslobađa zatvorenike u zamenu za novac. 

Nažalost, on ih je primio ali je tada već bilo prekasno - Slavoljub je osuđen na streljanje, zbog kako im je rekao, nepoštovanja, psovanja i pljuvanja Nemaca. 

Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi. Kad su ga salušavali, rekao je: „Tucite, ubijte, pobeda je naša!“ – ispričala je svojevremeno novinaru „Ilustrovane politike“ Slavina sestra Olga Đonlić.

Slavoljubov život se završio u njegovoj osamnaestoj godini nakon što su mu na čelo nožem urezali petokraku a onda ga streljali sa grupom zatvorenika u blizini Šapca. 

Fotografija nastala neposredno pred streljanje pronađena je u godinama koje su usledile nakon rata, a potom je bila izložena u Muzeju pionira i omladine u okviru memorijalnog kompleksa "Boško Buha" - nakon što su mediji otkrili njegov identitet Opštinski odbor SUBNOR-a ga je predložio za narodnog heroja. 

Svoju spomen-bistu dobio je 1983. godine kod Prijepolja, a ona je rad vajarke Drinke Radovanović. Slavoljub je pored toga ovekovečen i u pesmi "Poema o ćutanju" koju je u njegovu čast napisao Ljubivoje Ršumović.

Slavoljubova bista koju je izradila vajarka Drinka Radovanović!
Slavoljubova bista koju je izradila vajarka Drinka Radovanović!foto: Printscreen / Wikipedia

BONUS VIDEO:

KOLAROV-BJELICA ILI DOK JEDNOM NE SMRKNE, DRUGOM NE SVANE! Evo i zbog čega. (KURIR TV SPORT)

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media