NAPRAVIĆU POLICE, KUPIĆU BMW, OROBIĆU PARFIMERIJU, PROBAĆU DOBRO VINO, DUKS, GITARA... Kako ČASTIMO sami SEBE

Za nama su praznici, vreme kada, oficijelno, darujemo nešto drugima. Što voljenoj osobi, što deci, što roditeljima, rodbini, prijateljima, ponekom strancu...

Vraćamo se onim običnim danima koje često nazivamo kolotečina i o kojima s toliko jeda i čemera pišemo na društvenim mrežama - kukajući, psujući, zapomažući, šaleći se i gurajući tako od petka do petka (ko ne radi i za vikend).

Elem, istraživači opšte prakse u svetu su sproveli neke ankete koje su pokazale da ljudi vole da običnim danima poklone sebi nešto, pogotovo onog dana kada im legne plata.

Nekad je to garderoba koju su već ranije ošacovali, nekad obuća, ali ima i onih koji se odlučuju za knjige, muzički instrument, masažu, gastronomski užitak, putovanje preko vikenda, koncert... Ide to nekad i do automobila.

Kažu naši znalci da je slična situacija i u Srbiji koja takođe sve masovnije pati od konzumerizma, pa pošto nismo u mogućnosti da sprovedemo šire ispitovanje, pokušali smo da u redakciji saznamo šta se najčešće poklanja samom sebi.

Anketu smo sproveli na dan plate, a evo do kojih smo saznanja došli...

- Deo plate koja nam stiže u petak već je u mojoj glavi spreman za kaput u Zari (ultrasnižen i ultraprelep). Inače, svaka plata znači "orobiti" parfimeriju, barem - kaže naša koleginica Suzana Trajković, a na nju se nešto opširnije nadovezuje kolega sa sportske Aleksa Radosavljević:

- Postoje razni načini, poprilično sam kreativan kada je to u pitanju, ali nema ništa što me više ispuni nego kada podignem parice, pa sa dragim ljudima sednem za neki okrugli sto, ispred nas je oval mesa, flaša rakije, neko dobro pivo, a razgovor krene sam od sebe i traje do duboko u noć. Takođe, ono na šta mi nikada neće biti teško da dam novac su putovanja, ali ne kako bih obilazio arhitekturu, kulturne spomenike i ostalo, već kako bih samo promenio sredinu i napunio baterije za naredne izazove na nekom rajskom mestu. Moram da kažem da sam poprilično srećan što živim na Balkanu, pošto je ovo podneblje na kom imate sve - od suptropskih letovališta do zimske idile na visokim planinama regiona. Postoji još načina da se novac potroši, ali da ne produbljujem sada tu temu...

Naš glavni urednik Saša Stajić našao se i u malom problemu zbog onoga što je hteo da pokloni sam sebi:

- Hteo sam da ugodim sebi i počastim se duksericom od 7.000 dinara. Dobio sam pretnju razvodom. Toliko o (skupim) zadovoljstvima. Sve se obično završi na knjigama ili novim srpskim diskovima. Pazar od poslednje plate: Džejms Elroj i "Moja mračna mesta", odnosno Adrijan Čajkovski "Deca vremena", odosno disk niške super grupe Igralom - kaže Staja, dok je zamenik urednika Igor Ćuzović jasno poručio:

- Kupiću sebi šampitu!

Za gastronomski užitak se opredelio i pomoćnik glavnog urednika Darko Zlojutro:

- Kupiću sebi kilogram krompira i ispeći police, pa preko toga slanina i lička basa, ah miline - kazao je i potom nam objasnio da su police zapravo lički specijalitet.

Koleginica Milka Radović je imala tipično ženske želje za čašćavanje same sebe, ali i neke daleko hedonističkije:

- Videla čizme, koštaju 17.000, pa nisam baš sigurna da ću ih kupiti. Eventualno ako bude neko sniženje. Inače, kad god dobijem platu volim da kupim neke poklončiće svojoj deci (četvoro sestrića) i da kupim, probam, popijem neka dobra vina.

Kolega Filip Plavčić ima svoje favorite:

- Ja uglavnom kupim neki muzički instrument kad želim da se častim (ishod toga je 11 gitara, dve violine, dve klavijature, gusle...). Ili kupim BMW (smeh).

Koleginica Sofija Vrebac takođe je imala na umu muzičke instrumente:

- Znam kako ću sebe častiti, ako ne od ove onda od neke naredne plate. Kupiću sebi novu gitaru pošto mi je staru, koju sam inače, da tako kažem, nasledila od ujaka, "oteo" njegov sin - moj brat.

A kako se racionalno troše pare i raspolaže budžetom, kulturno nas je edukovao kolega Nikola Džoni Marković:

- Dokle god su primanja redovna i uobičajenog, očekivanog iznosa, ne mogu da zamislim trošenje para kroz koncept "čašćenja". Verovatno zbog toga što sam (preterano) proračunat, pa imam mesečnu excel tabelu u kojoj precizno klasifikujem projektovane troškove i novac koji treba odvojiti za svaki aspekt života. Radost potrošnje obično usledi kada uleti neka "tezga", posao sa strane, pa potrošnja pređe u domen (uslovno rečeno) iracionalnog. U tim situacijama ne pazarim ništa što ne bih pazario inače, samo se opredelim za nešto što je malo skuplje, "fensije" nego inače, bilo da se radi o putovanju, dobrom restoranu, ili garderobi koja mi u tom trenutku baš i nije neophodna.

Pitamo i vas - kako častite sami sebe?

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)