NADA JE IZBEGLA IZ HRVATSKE I POMAŽE DRUGIMA: U srpskom gradu jedina je hraniteljica za odrasle, ovo je njena priča

Nada Vlaisavljević iz Taraša i njena familija trenutno su jedina hraniteljska porodica za starije osobe u Zrenjaninu i njegovoj okolini.

Danas se ljudi uglavnom odlučuju da budu hranitelji deci, ali i stariji ljudi zaslužuju da nađu dom.

Nada već godinama brine o starijim osobama, a za Espreso priča o svojim motivima.

Izbegla je iz Hrvatske što se po akcentu da primetiti, po obrazovanju je tekstilni tehničar, a kaže da je hraniteljstvom oduvek želela da se bavi. Na kraju dana oseća se ispunjeno, jer zna da je nekome pomogla tog dana, spremila mu obrok, s njim porazgovarala, ili ga pak utešila.

- Prošla sam edukaciju koju je sprovodio Centar za socijalni rad, sa još mnogo porodica, a na kraju je ostala samo moja, da se bavi hraniteljstvom za odrasle osobe. Kroz našu kuću prošlo je do sada dvanaestoro starijih ljudi. Najstariji je imao 92 godine - započinje priču ova humanitarka i dodaje da je suprug zaposlen što je jedan od uslova za ovakav poduhvat pored ljubavi koje ima na pretek.

Nada je za u svojoj porodici trenutno zbrinula tri odrasle osobe, a novac koji dobija za svoj "posao" i novac koji dobijaju korisnici, joj je sasvim dovoljan.

- Centar za socijani rad odobrava samo tri osobe, i ja trenutno u kući imam tri odrasle osobe koje negujem. Inače, imam prostora za više osoba koje bih negovala, ali i mnogo volje, pravo da vam kažem. Imam momka od 26. godina ovde, devojku koja je 1978. godište i muškarca koji 1960. godište. Svi oni imaju neki zdravstveni problem, zato i nisu u drugim institucijama, kao na što je sigurna kuća ili dom za stara lica. Dakle, sve je po planu i zakonskoj proceduri. O njihovom teškom životu ne bih da govorim, zaista im nije lako. Centar za socijalni rad u Zrenjaninu im je ponudio soluciju da pređu u hraniteljsku porodicu.

U mirnom mestu kao što je Taraš, Nada smatra da ima prostora da se napravi malo selo za starije osobe, o planovima, kaže otom potom, a svakako je bolje da takve osobe budu u porodicama nego u domovima. Ističe da joj nije teško ni u jednom trenutku da brine o svoje troje dece, dvoje unučadi, suprugu i tri korisnika koje je zbrinula. Nada kaže da će se hraniteljstvom baviti dokle god bude mogla. Obuku je prošla u centru za socijalni rad u Zrenjaninu,a ona taj način ophođenja prema ljudima nosi u sebi. U sve se uputila srcem, a smatra da je to zaista jedini pravi put da se nekome pomogne.

- Smatram da bi trebalo da postoji više ovakvih porodica i da svako ko može, ukoliko za to ima prostora, treba da se bave hraniteljstvom. Mnogi nisu svesni koliko je ljudima potrebna pomoć. Moja deca su odrasla gledajući kako se postupa sa ljudima koja je potrebna pomoć. MI imamo naknadu od strane ministarstva za naš rad. Imam baštu, posejemo nešto, utovimo neko pile, pa se snalazimo. Ima za sve. Lepo je živeti u gradu, ali selo pruža dosta mogućnosti. Ako kuvam ručak za naš šestoro, pa biće i za nas devetoro - objašnjava Nada.

Njeno troje korisnika je zbrinula najbolje što može, žive u odvojenim kućama na jednom imanju. Korisnici imaju svoje odvojene sobe, kupatila.. Prema njima sa ophodi ravnopravno kao i prema svojoj deci.

Ponekad joj korisnici pomognu da skupi pokošenu travu, jer nisu sposobni za neki teži rad. Nada dodaje da joj je mnogo žao što se više ne promoviše hraniteljstvo za starije osobe i da bi volela da se društvo aktivira više, a da ministrastvo ponovo aktualizuje ovu temu.

BONUS VIDEO: