ROMIMA, TRANDŽAMA I GEJEVIMA SRBI POSEBNO ŽELE DA CRKNE KRAVA! Kako smo se borili protiv diskriminacije
Foto: Filip Plavčić, Nebojša Mandić, Profimedia

retrospektiva

ROMIMA, TRANDŽAMA I GEJEVIMA SRBI POSEBNO ŽELE DA CRKNE KRAVA! Kako smo se borili protiv diskriminacije

Espreso se kao društveno odgovorni medij već više od tri godine, s akcentom na 2018. godinu koja je za nama, bavio problematikom diskriminisanih grupa

Objavljeno: 12.01.2019. 22:00h
Suzana Milosavljević
Suzana Milosavljević
Urednik rubrike Vesti
  • 13

Diskriminacija se u Srbiji, slobodno možemo reći, odomaćila.

Da komšiji "ne crkne krava" i da svi koji se razlikuju po nacionalnosti, veroispovesti i seksualnoj opredeljenosti budu prihvaćeni isto - odlika je tolerantnosti. Ipak, pitanje je koliko na tom polju napreduje srpsko društvo?

O ljudskim pravima i pravima na različitost se danas priča više nego ranije ali je i uprkos tome diskriminacija i te kako prisutna. Espreso se kao društveno odgovorni medij već više od tri godine, s akcentom na 2018. godinu koja je sad za nama, bavio problematikom diskriminisanih grupa. 

Pokušavali smo i radionicama da se stavimo u kožu diskriminisanih grupa, kako bismo na kratko uvideli kako je njima. Na pola minuta stavili smo se u kože Roma, gejeva, lezbejki, beskućnika, katolika, HIV pozitivnih osoba, osoba sa invaliditetom, ateista, katolika, muslimana, starih osoba, migranata, transrodnih osoba, Albanaca... Ovako smo se proveli: 

Pokušali smo da pomerimo granice, da apelujemo na pravo na različitosti i nužnu toleranciju kako bi svi zajedno živeli bolje. Ovako smo mi to radili sa ugroženim kategorijama, u nadi da ćemo svakim tekstom promeniti jednu osobu koja vrši diskriminaciju. Ako smo o uspeli, onda je naša misija uspešna. Nego, da se podsetimo kako smo to radili..-

Osobe sa invaliditetom

U Srbiji negde između 560.000 i 800.000 osoba živi sa nekim invaliditetom. Većina njih suočava sa nerazumevanjem i diskriminacijom. Ni mi sami nismo viđali ljude u kolicima kako se druže u kafićima. Drznuli smo se da pitamo zašto je to tako: 

O njima smo, kao o ljudima koji imaju prava kao osobe koje nemaju invaliditet, pisali nebrojeno puta: 

 

LGBT zajednica

Ugroženi u Srbiji svakako su najviše pripadnici LGBT populacije. I tokom godine koja je za nama trudili smo se vam približimo njihove različitosti. 

Romi

Rame uz rame s pripadnicima LGBT zajednice po količini nasilja koje trpe samo zato što su drugačiji su - Romi. 

Napadi na njih, nažalost, vrlo su česti. 

 

Kako bismo apelovali na probleme koje imaju, trudili smo se da vam njihove životne priče približimo koliko god je to moguće...

 

Migranti i izbeglice iz zemalja regiona

Vera, boja kože i nacionalnost za diskriminatore najčešći je razlog za osudu. Na svojim plećima to osećaju migranti s Bliskog istoka, kojima je Srbija samo usputna stanica...

 

Kako im je, mogu da razumeju samo izbeglice...

Stari ljudi

Oni koji i sami često kriju da su diskriminisani stub su ove nacije. Stari ljudi najčešće su zapostavljana kategorija našeg društva... Najčešće se u poznim godinama susreću sa suromaštvom, ali i saznanjem da za njih niko ne haje.

Osobe sa HIV-om

Oni koji pored teškog saznanja da su HIV pozitivni dokaz su da muka uvek ne ide sama. Jer, ovu bolest obavezno prati diskriminacija s brojnim neprijatnostima, kojima smo se takođe bavili...

Žene

Verovali ili ne, najveći broj pritužbi koje stižu na adresu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je diskriminacija žena u sferi rada i zapošljavanja, rekla je ranije poverenica Brankica Janković.

 

Kako su fizički slabije, ne samo što su diskriminisane, već su često i žrtve nasilja, mahom od strane svojih muževa, njihovih glavnih diskriminatora. 

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti za Espreso je sumirala 2018. godinu, ali i otkrila prioritete u borbi protiv diskriminacije u 2019. godini. 

foto: Fonet

- Umesto borbe PROTIV, prethodnu godinu iz ugla institucije na čijem sam čelu, sumirala bih kao borbu ZA ravnopravnost, uvažavanje različitosti, poštovanje prava. Naš prioritet i u 2019. biće da nas građani i građanke Srbije doživljavaju kao instituciju kojoj mogu da se obrate i koja može da im pruži adekvatnu zaštitu. Svesni smo da taj posao često nije jednostavan i da ćemo ponekada biti usamljeni u osudama diskriminacije. Istorija pokazuje da je razumevanje drugog i drugačijeg prečesto bilo nerealno, čak i nemoguće. Odnose među ljudima i društvima u svetskim razmerama u 2018. opisivala je reč “toksičan”.

- Nažalost, i u Srbiji je javni prostor bio prepun diskriminatornih, ali i drugih uvredljivih izjava, zbog čega smo više puta reagovali upozorenjima. Ipak, uverena sam da je u našem društvu mnogo više onih koji prepoznaju toleranciju, ravnopravnost, humanost, solidarnost, kao naše ključne vrednosti i deo našeg kulturnog identiteta. Nastavićemo i u 2019. godini, da, pored rada po pritužbama građana, kroz saradnju sa državnim organima i drugim akterima, srovodimo sve one aktivnosti koje mogu doprineti daljoj izgradnji moderne i demokratske Srbije, u kojoj žive ravnopravni građani i uživaju sva ljudska prava i slobode, koja štite jake institucije.

Brankica je svim građanima Srbije putem Espresa poželela srećnu Novu godinu: 

- Pored dobrog zdravlja, svim građanima i građankama Srbije u 2019. godini želim smanjenje nejednakosti i bolji materijalni položaj, bolje uslove za dostojanstven život i rad, posebno mladim ljudima, efikasnije institucije, međusobno uvažavanje i toleranciju.

Bonus video: 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media