VANJA BULIĆ: PISMENIJI sam od DEN BRAUNA i NE LAŽEM čitaoce! DOSTOJEVSKI je pisao TRILERE (VIDEO)
Smatram da su moje knjige zaista literatura, Foto: Espreso

espreso intervju

VANJA BULIĆ: PISMENIJI sam od DEN BRAUNA i NE LAŽEM čitaoce! DOSTOJEVSKI je pisao TRILERE (VIDEO)

Danas je knjiga roba, ali može se među najprodavanijim knjigama pronaći i one koje su umetnost

Objavljeno: 16.12.2018. 09:44h
Dejan Katalina
Dejan Katalina
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 15

Gost Espresa je Vanja Bulić, bestseler pisac i autor čuvene emisije "Biseri". U intervjuu za naš portal pričao je o svojim knjigama, novinarskoj karijeri, porodici i tajni svog uspeha.

foto: Espreso

Pre nego što smo počeli ovaj razgovor pričao si da si počeo da pišeš novu knjigu, možemo li nešto da saznamo o njoj?

- Problem je što već pet, šest dana pišem prvo poglavlje, a obično napišem poglavlje za dan. A to mora da bude onako nabijeno, pošto moj izdavač obično pusti prve dve, tri glave za čitaoce tako da to mora onako da šljašti. Radni naslov knjige je "Savin osvetnik". Reč je, naravno, o Svetom Savi. Evo, ispričaću ukratko početak. Ubijen je jedan ministar u svom kabinetu. Magla je bila, nema snimaka, još je on bacio nešto da se ništa ne vidi... Ko ga je ubio i zašto, kakav potpis ostavlja... Neću to reći da ne bih ljudima kvario užitak čitanja. Tako počinje knjiga. Ubica se sveti svima koji ne žive onako kako je Sveti Sava propovedao da se treba živeti. Dakle, ljude koji beže i od ovozemaljskih i od duhovnih zakona.

Na početku svake avanture svog junaka Novaka Ivanovića ubiješ po jednog čoveka. kako odlučuješ koga ćeš da ubiješ i na koji način?

- (smeh) Tako se pišu trileri. Moraš da nateraš čitaoca da krene u pogrešnom pravcu. Ko god čita trilere, on juri ubicu od prve strane. Tako da uvek napravim na početku nekoliko intriga. Pritom imam dve verzije, zvaničnu policijsku i onu ovog mog novinara koji paralelno istražuje slučaj. Onda imam tu i ovu zvrknutu novinarku Mušku, koja je omaž mojim dragim koleginicama iz "Duge". U svojim knjigama sam oživeo redakciju "Duge" čiji si ti bio najmlađi glavni urednik svih vremena, pošto neće više "Duga" izlaziti (smeh).

 

Ja sam mislio da je tvoj junak Novak Ivanović mutant između Novaka Đokovića i Ivana Ivanovića, a ti si mi objasnio da je on mutant Novaka Đokovića i Ane Ivanović?

- Ja sam tražio najpopularnije srpsko ime, ako knjige budu nekad prevedene, da i u svetu znaju o kome je reč. A svi smo priželjkivali da se Novak i Ana spare... Zamisli kakva bi njihova deca bila...

Znači on mu dođe kao neki sin Novaka i Ane?

- Jeste, on je njihov sin. Ne znam na koga liči, pošto ga nikad u knjizi nisam opisao, jer volim da ga svako zamisli na osnovu dijaloga, i prema svojoj mašti. I zato je knjiga bolja nego film: daje ti mogućnost da sam praviš slike.

Pitao sam te jednom ko bi glumio Novaka u eventualnom filmu, možda Bjelogrlić, a ti si mi rekao: "Možda, ako ikad pročita neku moju knjigu"?

- Svaki put mi obećava... Ja mu kažem: "Čoveče, snimio si Senke nad Balkanom, tamo su dve trećine izmišljeni događaji. Imaš ovih šest knjiga koje su sve to, što ne snimiš po njima nešto?". On kaže: "Jeste, svi su mi rekli da je to tako, ali nikako da stignem da pročitam". Dao sam letos u Nišu Milošu Bikoviću i Milošu Avramoviću "Jovanovo zaveštanje" da pročitaju. Glavni junak knjige je praktično Miroslavovo jevanđelje, koje je uvršteno u 120 nepokretnih dobara u istoriji ljudske civilizacije. U tu knjigu sam uvukao rusku mafiju, deo radnje se događa u Sant Peterburgu... Ima tu  dosta Rusije, KGB-a... Bila bi to odlična koprodukcija sa Rusima. 

foto: Promo

Kako objašnjavaš fenomen popularnosti tvojih knjiga?

- Nisam izmislio vruću vodu, to je žanr koji je trenutno najčitaniji u svetu. Neki kažu da je to istorijski triler, ali nije - istorija je sama po sebi triler. Znači, moraš da smisliš još jednu triler priču tako što ćeš rešavajući tajnu iz prošlosti rešiti nešto što je i danas tajna. A mislim da je malo i glavni junak "lepak". Obično su glavni junaci lečeni alkoholičari ili neki iz razvedenih brakova, a moj je čovek uzoran. Ima porodicu,dvoje dece, čak mu i žena pomaže u rešavanju slučajeva.  

Dobro, reci mi, na koju foru ti Srbima uspevaš da prodaš triler pored Cecinog "trilera"?

-  (smeh) Možda je fora u tome, što me često pitaju na književnim večerima, šta je u knjizi istina, a šta mašta. Zamutiš malo da ljudi ne znaju šta je šta. Kad mi je izašla prva knjiga poredili su me sa Den Braunom. To je jeste slična tematika, ali ja tvrdim da sam u literarnom smislu bolji od njega. Možda nemam toliko mašte kao on, ali sigurno bih je imao kad bih dopustio sebi da kao on lažem i izmišljam.

foto: Espreso

Da li je pisanje danas umetnost ili preduzetnički zanat?

- Ja sam prvo bio novinar i tako sam u sebi pronašao tu crtu za pisanje. Prve tri knjige su mi bile zbirke priča koje sam pisao iz novinarskog iskustva, kao kolumne. Danas je knjiga roba. Ali, mogu se među najprodavanijim knjigama pronaći i one koje su umetnost.

Šta je granica koja deli umetnost od zanatstva?

- To mora da odluči onaj koji čita. Smatram da su moje knjige zaista literatura.

Iako su žanrovske?

- Sve su knjige žanrovske. Sve knjige Dostojevskog su trileri, je l' tako? To su psihološki trileri. 

Da, jedan italijanski stručnjak za književnost je rekao da kada bi danas nekom izdavaču neko doneo "Anu Karenjjinu" rekao bi mu da promeni naslov, kraj i prepolovi rukopis?

- (smeh) Da, to je shvatio i Umberto Eko. Šta je uradio sa "Imenom ruže"? Skratio 150 strana. Onda je bio napad na njega kako je oskrnavio svoju knjigu. On je shvatio šta je novo vreme, upravo ovo o čemu si ti malopre pričao. Televizija i video su ubili čitanje. Danas "pobeđuje" knjiga u kojoj si naterao čitaoca da vidi sve to o čemu si pisao. Zato se piše u kratkim poglavljima, kao priče.

 

Pored proznih dela, pišeš i pozorišne tekstove. U čemu je ključna razlika?

- Mnogo dobro pišem dijaloge...

Dijalozi verovatno dolaze iz novinarskog iskustva pošto si poznat kao odličan intervjuista?

- Da, iz toga, i verovatno iz moje mladosti. Imao sam dve serije - "Drugo stanje" i "Lepa sela, lepo gore", i sad imam dve predstave - "Realiti obračun" i "Jače smo od sudbine". Obe predstave su urnebesne. Ja svojim prijateljima kažem: "Ako se u nekoj predstavi budeš smejao više nego u mojoj, vodim te na večeru". Ljudi izlaze krvavih očiju, bukvalno su plakali od smeha. A jednostavna je priča. Pevačica narodne muzike i glumica sreću se u kancelariji ministra, koji je na sastanku, i obe traže nacionalnu penziju. I jedna drugu počinju da ubeđuju koja je od njih dve više zaslužila penziju. Kad imaš to ukrštanje shvatiš da imaš priču o dve Srbije, koja ne mogu jedna bez druge.   

Što takođe dobro pokazuje da ti odlično korespondiraš sa željama publike?

- To su moje želje! Ja tako živim. Ja sam srećnik. Imam šestoricu drugara sa kojima sam bio u istom orkestru i u istom razredu, sa kojima s družim ceo život. Mi smo svi kumovi međusobno. Maltene ja i moj razred pečemo rakiju zajedno. Mi smo rasli zajedno i beogradska smo priča, pa je tu lako otkriti šta ljudi žele da čuju i pročitaju. Ako imaš talenat da to prebaciš u pisanu reč... Sećam se da su celog života Momu Kapora napadali da samo zapisuje šta drugi pričaju. Jeste, i drugi isto to čuju, ali ne umeju da napišu. Znaš, ima kolega koje me stretnu i kažu: "Ove knjige ti dobro idu". Kažem: "Idu, idu". Pitaju: "Je l' ima tu love?". Kažem: "Ima". A oni će: "E. moraću i ja nešto da napišem"

foto: Dragana Udovičić

Kažu da u Srbiji ima više pisaca nego čitalaca?

- Mislim da to nije istina. To pričaju ovi što se zakače na pisce voditelje. A i onda kad nabrajaju dođu do pet... Među njima takođe imaš onih koji dobro pišu. Milim da Jelena Bačić Alimpić odlično piše. Meni je trebalo deset godina da pobedim predrasude kako sam samo voditelj koji razgovara sa Brenom, Draganom i ostalima. Na kraju krajeva, ako su i pratili te razgovore mogli su da vide da su drugačiji od onih koji drugi rade. Sećam se kad sam bio na TV Politika, a urednik zabavnog programa je bio Robert Nemeček. On je tada rekao: "Ljudi se dele na rokere i idiote, a Bulić je roker". U vezi toga imam i angedotu. Imam ja promociju svojevremeno u Sremskoj Mitrovici mog romana "Zadah belog". Pošto sam tada bio voditelj u modi, negde 1999, ljudi se masovno skupili ispred, traže mi autograme, ja potpisujem... Onda im kažem: "Izvol'te sad unutra na promociju knjige", a oni svi u fazonu: "Neka hvala". Ja unutra pred šest ljudi pričam o knjizi, a oni svi ostali vire kroz staklo. Sad me više niko na književnim večerima ne pita ništa o televiziji, samo razgovaramo o knjigama. 

Pored pisanja knjiga i pozorišnih predstava vratio si se i na televiziju. Šta ćeš opet tamo?

- Ljudi te pozovu i ponude dobre pare... (Ostatak možete čuti i videti u videu)

Relativno skoro si postao deda, skoro svi mediji su to objavili....

- Ja nikom iz medija to nisam rekao... Ali su čuli pa su me zvali da se slikam sa unukom, može i naslovna... Meni je to bezveze. Prvo moram da pitam Todora da li hoće, a on je još mali i nije progovorio, a nema mi ništa gluplje nego staviti detetu ono crno preko očiju ili zamagliti glavu... Pola njih će da kažu: mora da je dete, da sad ne kažem šta, čim mu kriju glavu. 

Često si u porodični časopisima, rado se odazivaš, kako ti vidiš taj fenomen zavirivanja kroz ključaonicu?

- Nemam šta da krijem. Meni kažu: "Ej, vide ti se slike, neko će te pokrasti". Ko danas krade slike? Šta će da mi uzmu? Ne mogu kamin da mi odnesu! Pare koje imam držim u banci. Nisu neke velike, ali su slatke. Odazivam se zato što mislim da svojim porodičnim životom i pričom o njemu mogu da pomognem nekom ko je u krizi. Kažu mi često, ti si mudar, hvališ ženu po televijziji, a pitaj boga šta radiš okolo. Čekaj, to možeš da radiš i kad ne hvališ ženu, je l' tako?

BONUS VIDEO:

"UBOLI" NJEGOVU PESMU! Čitav hor mirno čeka početak, samo on NE PRESTAJE DA ĐUSKA! (VIDEO)

(Espreso.rs)

   

 

 

 

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media