DAO JE ŽIVOT ZA SRBIJU, OPEVAO GA JE TOLSTOJ, A SRBI SU GA ZABORAVILI! Da li je ovo najveća SRPSKA SRAMOTA?

Nesrećna ljubav i tragične sudbine Ane Karenjine i grofa Vronskog dobro su nam poznate iz lektire. Ali, da li ste znali da je Lav Tolstoj lik Vronskog zasnovao na vojniku Nikoli Rajevskom koji je stradao herojski ratujući za Srbiju?

Rejevskog je pogibelj zadesila 20. avgusta 1876. godine u blizini sela Gornji Androvac kod Aleksinca. Njegovo telo, pre nego što će biti preneto i sahranjeno u Ukrajini, doneto u Sabornu crkvu gde se čitav Beograd oprostio od glavnog lika ruskog klasika i junaka sa ratišta.

Nikola Rajevski - plemić dobrovoljac

Tokom perioda srpsko-turskih ratova, od 1876. do 1878. godine, veliki broj vojnika dobrovoljaca iz Rusije se zaputio ka našoj zemlji kako bi se borili za slobodu i nezavisnost Srbije. Sa njima, jednoga dana, doputovao je i Nikola Rajevski, konjički pukovnik i oficir štaba glavnog komandanta timočko-moravske vojske Mihajla Černjajeva, pripadnik loze poznate ruske plave krvi i unuk generala Rajevskog koji je predvodio Baćuške protiv Napoleona.

Time se "Ana Karenjina" završava i počinju poslednji dani Nikole Rajevskog.

Tolstoj kazuje u ovom svom romanu: "... Posle nesreće Ane Karenjine, Vronski nije šest nedelja ni sa kim govorio. Mati ga nije smela nikako ostaviti samog. Oduzeli su mu sve čime bi se mogao ubit... Sam nam je Bog poslao ovaj srpski rat. Samo ga je odlazak na ratište mogao spasti..."

Obrazovan i bogat, Rajevski je odlučio da prati tradiciju svoje vojničke krvi. Za sobom ostavlja lagodan život i odlazi u Srbiju da se bori protiv Turaka.

Rajevski ili Vronski, demonstrirao je izuzetnu hrabrost na moravskom ratištu gde je i poginuo u 36-toj godini života.

Srce u Srbiji, telo u Ukrajini

Pripoveda se kako je Rajevski, neposredno pre pogibije, ručao i obrok zalio vinom. Nakon toga je krenuo na položaj izgovarajući poslednje reči: "Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju".

Ova želja Rajevskog je ispunjena. Prvo je sahranjen u porti manastira Sveti Roman kod Đunisa, ali je tu počivao svega par dana, tek dok njegova majka Ana Mihajlova nije došla u Srbiju.

Telo vojnika Rajevskog potom je prenetu u Beograd, tačnije u Sabornu crkvu. Tu je održano opelo za Nikolu Rajevskog uz najveće državne počasti, a pored velikog broja građana, prisustvovao mu je iknez Milan Obrenović. Telo vojnika potom je ispraćeno u selo Razumovska u Ukrajini gde je sahranjeno u porodičnoj grobnici.

Na mestu gde je Rajevski poginuo u Gornjem Androvcu 1903. podignuta je crkva Svete Trojice, u narodu poznata kao ruska crkva ili crkva ljubavi. U njegovu čast put koji vodi do ulaza u crkvu krasi drvored lipa koje su donete sa imanja Rajevskih u Ukrajini.

O prenosu u Kijev posmrtnih ostataka heroja sa Adrovca, pisale su sve ondašnje srpske novine. Italijan Đuzepe Barbanti, mladi advokat koji se borio na Drini, o ovome piše u svom dnevniku "Garibaldinci na Drini 1876":

"... Juče izjutra prisustvovao sam pogrebu jednog mladog ruskog pukovnika na bojnom polju na Moravi, po koga je majka naročito došla da ga prenese čak u Moskvu. Ko ne bi znao o čemu se radi i ko ne bi, u onom metežu, često imao pred sobom neutešni lik jedne žene, može biti da bi u tom našao uživanje. Bilo je kao prava svečanost. Od crkve do pristaništa gomile sveštenika i đakona obučenih u odežde sa hiljadu boja; vojnici u sto različitih uniformi, od dugačke odeće i od kozačkog kalpaka do vojnika sa straže u kapama slugu sa svakodnevnom uniformom, bezbrojna građanska lica i seljaci svakog doba starosti od kojih su jedni nosili zastave i posipali cveće, drugi išli ćutke i oborene glave, treći opet pevali u hiljade tonova i ko zna na koliko jezika, svakako neku pogrebnu misu. To je bila neodređena mešavina saučešća, veselosti, svečanosti, nešto čudnovato, neobično i može biti da je predstavljalo istinska osećanja te mase naroda prema mučeniku za srpsku slobodu i opraštanja sa tom nesrećnom staricom, i blagodarnost koju je narod izražavao na hiljadu načina njenom ranjenom srcu... Leš je stalno bio nošen otkriven... Kad se svrši sprovod, kako sam bio turoban, odoh da razgledam tvrđavu..."

Hroničar bečke "Zore" zabeležio je u septembarskom broju 1876. da je: "... od 4. do 5. septembra ležalo njegovo telo u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde je i njegova mati Ana došla bila, a 5. septembra držan je pokojniku svečan parastos, na kome je držao mitropolit lep govor, a oko 5. časova posle podne najsvečanije je otpraćeno njegovo telo na lađu. Činodejstvovalo je sa mitropolitom 24 sveštenika. U pratnji je bilo srpske i ruske vojske knez i mnogi velikodostojnici..."

Tako se Beograd odužio heroju sa Adrovca, pukovniku Rajovskom ili Vronskom, kakvog ga poznajemo iz Tolstojevog romana "Ana Karenjina".

Bonus video:

OBELEŽEN SVETSKI DAN KNJIGE: Mirjana Karanović poručila: Knjiga je uvek dobro društvo!

(Espreso.co.rs)