NEOBIČNA ISCELJENJA OD TEŠKIH BOLESTI: HILJADE LJUDI JE NAŠLO SPAS u crkvi u selu Stave kod Valjeva
Ilustracija, Foto: Dragana Udovičić

čudo!

NEOBIČNA ISCELJENJA OD TEŠKIH BOLESTI: HILJADE LJUDI JE NAŠLO SPAS u crkvi u selu Stave kod Valjeva

Nedaleko od Valjeva nalazi se selo Stave u koje dolaze ljudi iz cele Srbije u nadi da će naći spas i izlečiti se od teških bolesti

Objavljeno:

Za sveštenika Marjana Kneževića koji služi u Crkvi svetog Petra i Pavla pri Valjevskoj eparhiji, vernici imaju samo reči hvale, jer kako kažu, zahvaljujući njegovim molitvama desila su se prava čuda.

Bolesnici od raka su izlečeni, mnogi nepokretni su prohodali i izlečili se od raznih drugih teških oboljena, a ima i onih koji dolaze, jer ne mogu da imaju decu, rekla je meštanka sela Stave koja se, kako tvrdi, i sama uverila u moć molitvi i ozdravila. Međutim, kako kaže otac Marjan, on ne leči, već se moli za ozdravljenje vernika koji od njega zatraže pomoć, a „Bog je taj koji će nekoga izlečiti“.

Kroz Stave nedeljno prođu stotine vernika – mladih, starih bolesnih i zdravih, a godišnje više hiljada njih. Dolaze i ljudi sa Kosova, iz Republike Srpske, Hrvatske… Čak postoji i organizovan autobuski prevoz iz mnogih gradova do crkve u Stavama, posebno kada su praznici. Službe se vrše svaki dan, pa i subotom. Crkva svetog Petra i Pavla prilagodila se narodu, tako da služba radnim danima počinje u 17 časova, kako bi vernici koji rade mogli da dođu posle posla. Otac Marjan kaže da u crkvu dolaze ljudi sa raznim problemima, ali da je „put do izlečenja uz njegove molitve lakši samo za prave vernike“.

“Sa svakim vernikom koji dođe i želi da razgovara sa mnom ja to činim s ljubavlju i uz prijatan razgovor. Prvo je neophodno da se pronađe uzrok te muke, a to detektovanje se stiče iskustvom. Nekada 500 ljudi dođe do mene za 15 dana i kada se pronađe uzrok, kreće se sa molitvama. Oni koji dolaze ovde da traže pomoć moraju biti pravoslavni, u pravom smislu te reči. Pravoslavlje je pravoverje i pravoživljenje. Nije pravoslavlje da staviš na čelo etiketu pravoslavlje, ili da se obučeš pravoslavno, a da ostalo ne bude tako. Onaj koji veruje znaće kako treba da se ponaša, a ako ne veruje, onda mu nema pomoći ovde“, naveo je sveštenik. Otac Marjan u razgovoru s vernicima provede dnevno i pet, šest sati, a novinarima portala Mondo ispričao je kakva su se to čuda desila uz pomoć molitvi iz Jevanđelja koje se čitaju u crkvi u Stavama, iako ih u drugim pravoslavnim bogomoljama retko koji sveštenik koristi.

“Dolazio je jedan čovek čija je ćerka imala tumor na mozgu od osam centimetara. Trećinu su odstranili, ali više nisu mogli da joj ne bi oštetili čulo vida, sluha… Onda su došli na molitvu Jeloosvećenja (za bolesne), koja se održava na svakih 15 dana, a nekada i češće. Nakon par nedelja, otac obolele je doneo novi snimak i tumora više nije bilo – ostala je samo senka. Dete je živo i zdravo, ide u školu, i hvala Bogu, dobro je“, ispričao je otac Marjan.

Kako kaže, na molitve je dolazila i jedna žena sa galopirajućim rakom limfnih žlezda. “Nakon određenog vremena rak se smirio, a žena je još uvek živa i zdrava. Sličan slučaj bio je i sa jednom gospođom iz Osečine, koja se posle molitvi takođe oporavila, vratila se poslu i dobro je“, tvrdi sveštenik. Molitva je razgovor duše čovekove sa Bogom, a dužnost sveštenika je da propoveda i pomaže vernicima. Ako ima vere i nade, onda ima i pomoći, ali ako nema vere, tu onda ima malo nade, kaže otac Marjan.

“Mnogi su pisali da ja lečim, ali ja zaista ništa ne lečim, ja se samo molim, a Gospod leči i isceljuje, i spasava. Ja se samo molim, kao posrednik. Mislim da narod i dolazi, jer oseti da sveštenik želi da mu pomogne i da se u tome mnogo trudi. Da li će neko ozdraviti ne zavisi samo od njega, ili od tog vernika, koji se moli, već od Gospoda najviše… Ima tu toliko čuda da se zabeleži, ali, Gospodu se molimo i on isceljuje, a ne ja“, istakao je otac Marjan koji je rođen u Stavama gde u seoskoj crkvi radi 38 godina. „Dok smo razgovarali sa sveštenikom odlučili smo da ostanemo na službi koja počinje u 17 sati. Imali smo nešto više od sat vremena do početka. Za to vreme čuli smo još neverovatnih priča…“, kažu novinari koji su posetili crkvu u Stavama.

„Ovde se čuda dešavaju“

Ljubazna žena u maloj kafani, gde osim domaće kafe sa ratlukom, “žestine“ i piva, nema skoro ništa drugo da se popije, upitana da ispriča nešto o ovom neobičnom mestu u koje hrle vernici, prvo je rekla – otac Marjan.

“U Stave dolazi mnogo ljudi, skoro svi oni idu kod oca Marjana. On je i meni pomogao. Mnoga deca su ovde progovorila i mnogi se izlečili“, rekla je ova žena koja godinama radi u seoskoj kafani i služi goste iz cele Srbije. Ona je ispričala da je imala pre nekoliko godina jake bolove u peti koje je “izlečila zahvaljujući molitvama“. Kako kaže, onda je počela sa molitvama kad god je imala slobodnog vremena i to joj je “pomoglo da reši probleme“. “Sve to je istina. Ali, to je samo za one koji veruju u njegovu molitvu i poštuju je. Mnogi ljudi su se oslobodili od bolova, raznih zala, rakova, deca su mnoga prohodala i progovorila…“.

U podnožju planine Medvednik na oko 130 kilometara od Beograda Slavoljub Srećković, veseli 62-godišnji meštanin sela Majinovići, od Stava udaljenog par kilometara, takođe je potvrdio da se “u Stavama čuda dešavaju“. “Kod sveštenika je dolazila i jedna žena sa detetom koje nije govorilo, ali se čudo desilo zahvaljujući molitvama. Kada su izlazile iz crkve, devojčica koja ne govori, progovori i kaže – ’mama ja sam žedna’, a mama pade na zemlju. Mnogo njih se izlečilo, ali ja nisam školovan da to mogu da objasnim“, rekao je Srećković.

Bliži se vreme liturgije. Već oko 16:30 u Stave su počeli da pristižu automobili sa raznim registarskim oznakama, a među njima, najviše Beograđana i vernika iz Valjeva. Parking ispred male crkve za nekoliko minuta bio je skroz pun. Zvuci drvenog klepetala oglasili su početak litrugije i u 17 sati svi su ušli unutra, a vrata crkve se zatvorila. Otac Marjan počeo je sa molitvama. Među vernicima je bilo i dece, mladih i starih, svi su se klanjali, a bogosluženje je trajalo sat i po vremena.

Za one koji ne idu u crkvu često, prizor pomalo neuobičajen, jer je većina vernika vršila duboki poklon – klečeći, rukama i čelom dodirujući pod, ponovo dižući se sa zemlje i tako nekoliko puta. Veliki pokloni (metanije) najčešće se praktikuju za vreme velikoposnih bogosluženja, dok nedeljom i praznicima nisu dozvoljene, jer su to dani duhovne radosti zbog vaskrsenja Isusa Hrista. Služba je završena nešto pre 19 časova, a u mestu Stave, u podnožju planine Medvednik, mrkli mrak. U selu kao da više nema žive duše, osim vernika, koji su izašli iz crkve.

U Stavama postoji i jedan neobičan drveni putokaz koji vodi ka „energetskim poljima“. Od Stava udaljeno sedam kilometara, na oko 600 metara nadmorske visine, dolazi se do misterioznih polja ograđenih bodljikavom žicom. Na ulazu u krugove, obeležene belim ciglama i belim i crvenim kanapom, istaknuto je upozorenje: „U energetskim poljima stojite na sopstvenu odgovornost. Pre stajanja u energetskim poljima o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama posavetujte se sa lekarom“.

U tim energetskim poljima, koje je otkrio izvesni Dragoslav Kovačević čije su ime i fotografija istaknuti na tabli, ljudi takođe “pronalaze spas“. Kako smo čuli od meštana, najčešće dolaze oni koji boluju od raznih tumora i koji su podvrgnuti zračenjima. Međutim, u krugovima na vrhu planine, nismo zatekli nikog. Meštanin Majinovića Slavoljub Srećković ispričao je da u „polja idu oni koji su pri kraju“. “Nije to magija, već kao neka struja. Tu dolaze oni koji su primali hemoterapije i koji su puno zračeni. Nadaju se da će im ta polja pomoći“, kazao je Srećković.

Uglavnom, nešto slično kao sada već popularni Najdanovi krugovi kod Bele Palanke, koje je Najdan S. Rakić otkrio uz pomoć viska dok se vraćao iz vinograda. Za njih se veruje da imaju jaka geozračenja koja mogu da izleče od raznih bolesti. Novinari Monda su upitali i oca Marjana za energetska polja i on im je rekao da se sigurno „nešto oseća gore“ , međutim, njemu se taj odlazak u polja uopšte ne sviđa, jer kako kaže, čudno se ponašaju ti ljudi u krugovima.

“Moguće da je tamo bio nekada neki hram. Oni to zovu energetsko polje, jer navodno ima magnetnih polja. Ali, čini mi se da oni tu nešto magijaju – podignu ruke ka nebu i viknu: ’Gospode, da li će da ozdravi taj i taj, pitaju ko će i da li će da ozdravi’“, rekao je sveštenik i ponovio da je tu bila verovatno neka svetinja (hram, grob nekog sveca, oltar…) iz koje sada “izbija sila“. Za oca Marjana znaju vernici iz cele Srbije, a da li njegove molitve mogu da pomognu, to najbolje mogu da kažu oni koji su potražili spas u maloj crkvi u podnožju valjevske planine Medvednik.

Bonus video

Emisija Kratki espreso!

(Espreso.co.rs/Mondo)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.