PAVLE JE SVETAC, MNOGO MI NEDOSTAJE: Unuka patrijarha otkriva koja mu je knjiga bila omiljena (VIDEO)
Milkovićeva se sa radošću seća svog dede Pavla, Foto: profimedia, stefan kojic, espreso.rs

ekskluzivno ZA ESPRESO

PAVLE JE SVETAC, MNOGO MI NEDOSTAJE: Unuka patrijarha otkriva koja mu je knjiga bila omiljena (VIDEO)

Patrijarh Pavle preminuo je pre 9 godina, a njegova unuka Snežana Milković priča samo za naš portal o stvarima za koje se malo zna

Objavljeno: 15.11.2018. 17:30h
  • 115

Živeće večno. Tog 15. novembra 2009. godine prestalo je da kuca srce patrijarha Pavla, a građani od tada redovno posećuju njegov grob, mole se njegovim moštima i pale sveću za njegov spokoj.

Baš na njegovom grobu, kraj njegove večne kuće, zatekli smo Snežanu Milković, unuku počivšeg patrijarha Pavla, kako mirno i dostojanstveno pali sveću za pomen na svoga dedu. Ona nam otkriva mnoge stvari koje smo malo znali o patrijarhu.

Kako se danas osećate, na ovaj datum kad se obeležava deveta godišnjica od smrti patrijarha SPC, vašeg dede?

- Osećanja su svaki dan ista, mnogo mi nedostaje. Značio mi je mnogo i božji blagoslov je bio da odrastem uz njega, da mi bude tu, da mi bude podrška u nekoj dilemi. Datumi su uvek tu da još više pokrenu sećanja. Svakog 15. novembra se ovde okupimo i setimo ga se. Možda treba da budemo svesni da takvi ljudi postoje, koji su veliki duhovnici, dobri ljudi, a takvih ima još kao što je bio moj deda Pavle. Mi smo zatrpani informacijama o ubistvima, samoubistvima, nesrećama, bizarnim ponašanjima nekakvih viđenijih ljudi... Potrebno je zato da se na današnji dan setimo i pitamo gde smo mi, kao i da se potrudimo da budemo bolji, kako je uvek moj blaženopočivši deda Popa (patrijarh Pavle), kako sam ga zvala.

Šta je to čega se prvo setite kad se pomene patrijarh Pavle? Možete li nam ispričati neku anegdotu?

- Mnogo puta sam to rekla, prvo čega se setim jeste njegovo nasmejano lice. On je imao britku pamet i izuzetnu duhovitost. Bio je u stanju da u sekundi smisli odgovor u nekoj prilici. Na primer, jednom sam ga vozila kolima, to su bile zaista retke situacije, jer je uvek išao prevozom. Da ne zaboravim da vežem pojas ja sam na instrument tablu stavila nalepnicu na kojoj je pisalo: "Veži se". On je onda seo, vezao pojas i rekao mi: "Znam ja psihologiju policajca, kad vide ovu sedu bradu reći će: "Ajde brzo da mu naplatimo kaznu dok još ima vremena". On je uvek bio takav, ako je želeo nešto da vam prigovori ili mu nešto nije bilo pravo, on je to činio na duhovit naćin. Nije želeo da se ni sagovornik oseća neprijatno, ali da ipak shvati šta mu je zamerio. Sećam se, tako da sam jedne Nove godine imala neke šljokice na noktima, a on mi kaže: "A da mi središ nokte?" Ja u čudu pitam: "Što da ti sredim, pa sređeni su ti?!" A on mi kaže: "Ma da se sjaje kao tvoji i da se vide daleko". (smeh) Naravno da sam shvatila poruku, ali to je dobar primer na koji je on način prigovarao. Prosto vas uvede u smeh i vi u dobrom raspoloženju shvatite grešku. On je bio strog prema sebi, ali tolerantan prema drugima i umeo je da prašta.

foto: Stefan Kojić

Kako komentarišete što je porta manastira Rakovica puna i što ljudi masovno dolaze na grob patrijarha Pavla?

- Radujem se, jer to daje nadu. Moramo te dobre stvari da negujemo i da verujemo da će biti bolje i da takve stvari narod vidi i da dolazi na pravo mesto i da se na pravi način moli da nam bude bolje.

Šta se dešava s rodnom kućom patrijarha u Kućancima u Hrvatskoj?

- Sad se pravi spomen kuća i odavde je odnesen krst patrijarha Pavla. I danas se tamo služi liturgija za upokojene. Mislim da će tri episkopa služiti liturgiju. Ti Srbi koji su tamo su mnogo veći Srbi od nas i oni to moraju biti kako bi se izborili za svoje srpstvo i pravoslavlje.

Ljudi patrijarha Pavla već nazivaju svetiteljem, šta mislite hoće li ga SPC proglasiti za svetitelja?

- Mislim da hoće i verujem da hoće. Kad će to biti ne znam, ali mislim da ga je ona sahrana već proglasila za svetitelja. Sećam se dedinog komentara kad se raspravljalo o tome da li da neko bude proglašen svecem: „Hoće li neko biti više svetac ako ga mi proglasimo?“ Ja mislim da jeste svetac.

foto: Privatna arhiva

- Sećam se još od najranijeg detinjstva da je dolazio kod nas, kada je bio vladika raško-prizrenski. Tada smo stanovali u Madridskoj ulici, a čim bi došao kod nas ja bih napustila igru i trčala da s njim uđem u kuću, jer je to za mene bio veliki doživljaj. Kad on dođe ambijent postane praznični, baka i mama brzo trče i gledaju čime će da ga posluže, a on je nama deci, ali i ostalim ukućanima uvek nešto donosio. Donese nam po jednu bombonu, jednu dunju ili jabuku, jer je govorio ako donese više mogli bismo da se prejedemo. A onda, kad mi da tu dunju kaže: "Čuvaj, drži to da ti baka Agica ne uzme da kuva kompot, ja sam to doneo tebi".

foto: Youtube printscreen

Ona se još jednom priseća posebnog odnosa koji je patrijarh Pavle imao prema deci.

- Uvek je bio raspoložen da s nama popriča, mogli smo da ga pitamo šta god smo hteli. Nekad je baka znala da kaže: "Brate šta ti njoj stalno pričaš, a on joj je odgovarao: "Pa ko velim, mlada je, možda nešto i zapamti". Voleo je decu.

Kako kaže, nikad nije nametao konkretne i eksplicitne savete, već uvek kroz primere.

- Ako hoće da nas nešto nauči onda je to bilo kroz bajku, kroz priču iz Žitija svetih, ili iz kineskih bajki, a često je pominjao "Jadnike" Viktora Igoa, to mu je bila omiljena knjiga. Uvek kroz primer, pa ko ume da zaključi ume. Nikad nije rekao treba da se ponašaš ovako ili onako, ili treba da veruješ u Boga. Ako ja nešto pitam, onda dobijem odgovor, ali uvek na takav način.

 

A onda se dotakla i njegove skromnosti, po kojoj su ga svi pamtili.

- Živeo je u Patrijaršiji u jednoj sobici koja je veličine ostave, dva metra sa dva i po, a to znam jer je krevet bio od zida do zida. U njoj je bio krevet, ormar i jedan sef. Kad pričamo o njegovoj skromnosti, svi pričaju o tome kako je malo jeo. Jeo je onoliko koliko treba. Znate da je on studirao medicinu dve godine, uvek je jeo ono što telu treba, govorio je "ni telu više nego što mu treba, ni duši manje nego što joj treba". Imao je jedno poštovanje prema hrani, naravno nije nikad jeo previše, vodio je računa da hrana bude raznovrsna, da se svaka mrvica hleba pokupi, da se nijedna mrvica ne baci. Što se tiče skromnosti, ona se nije ogledala samo u tome da je on skromno jeo, živeo, njegova skromnost je bila što nije imao trunku sujete, što je bio pristupačan, što je svako mogao da mu priđe, da ga pita, nije smatrao sebe važnim, i u tome jeste njegova veličina. Kada je neko veliki, onda nema potrebu da to dokazuje-

Pogledajte video intervju s unukom patrijarha Pavla:

(D. Z. / M. R.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media