PSI SU PUŠTENI! Skandalozna naslovna Ilustrovane politike podseća na vreme pre ubistva Ćuruvije i Đinđića
Naslovnica razjarila tviteraše, Foto: ilustrovana com

ŠTA VI KAŽETE?

PSI SU PUŠTENI! Skandalozna naslovna Ilustrovane politike podseća na vreme pre ubistva Ćuruvije i Đinđića

Odavno neka naslovna strana nije podigla toliko prašine

Objavljeno: 01.11.2018. 15:33h
  • 8

Na internetu je osvanula "rebusna" naslovna strana "Ilustrovane politike". 

Naime, na naslovnici je iskežen i razjaren pas, a u pozadini hrpa štampe "Vreme", "Danas", "Nin" u potpisu "Psi su pušteni, zašto ćute RTS i Politika".

Čini se metafora koja je trebala da bude prenesena javnosti je jasna, no tviterašica nije ostavila stvar nedorečenu, pa je ponudila i svoje objašnjenje iste, a kako kaže radi se o "direktnoj i neuvijenoj pretnji". 

 

- Kakva duboka mržnja, nesreća i moždani jad mogu da stave ovakvu naslovnu? Direktna i neuvijena pretnja onima koji se usude da misle drugačije. Divlji psi su pušteni sa lanca civilizacije - napisala je ona. 

Na ovu naslovnu stranu ravnodušna nije ostala ni Brankica Stanković, autorka emisije "Insajeder", pa je na svom zvaničnom Tviter nalogu iskazala svoj stav. 

- "Ćuruvija dočekao bombe"... "Đinđić meta slobodnog strelca"... "Psi su pušteni"... Ista matrica, isti mehanizam, isti rukopis... - napisala je ona.

A onda su usledili komentari:

Neki su bili šokirani:

Drugi su bili brutalno uvredljivi:

Jedan od tviteraša potrudio se čak i da da dijagnozu:

 

Drugi je rekao gde bi ovakav sadržaj trebalo da se svrsta:

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenjuju da naslovna stranica sa natpisom "Psi su pušteni" i prateći tekst u novom broju Ilustrovane politike predstavljaju "klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i medija, ali i svih onih koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji".

"Zastrašujuće je to što se ovaj list, koji već duže vreme širi mržnju i netrpeljivost, a profesionalne novinare i javne ličnosti proglašava za izdajnike i strane agente, crtajući im tako metu na čelu, nalazi u državnom vlasništvu, a država njime upravlja preko nadzornog odbora u kojem sedi i Suzana Vasiljević iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića", navodi se u zajedničkom saopštenju dve organizacije.

NUNS i NDNV ocenjuju da je autor ovog teksta i glavni autor Ilustrovane politike Đorđe Martić, urednik Politike ekspres u periodu kada je, pet dana pre ubistva novinara Slavka Ćuruvije, objavljen tekst "Ćuruvija dočekao bombe" Miroslava Markovića, koji je iste večeri pročitan i u Dnevniku RTS-a.

"Taj tekst je bio poternica i neka vrsta najave Ćuruvijinog smaknuća. Zastrašujuće je i to što se, slično kao krajem devedesetih kada je Vučić bio ministar informisanja, vlast ne zaustavlja samo na tekstu, već se o njemu na televizijskim stanicama vodi rasprava, čime se - sa jasnom namerom - povećava 'diseminacija' (rasejavanje) ovog skandaloznog poziva na linč", dodaje se u saopštenju.

Podsetimo se ovih tekstova koji su predstavljali najave onoga što će se dogoditi.

Naime, naslov "Đinđić na meti slobodnog strelca – haški Srbi naručili atentat", objavljen je u nedeljniku Identitet” koji se nalazio na kioscima 12. marta 2003. godine.

Tog dana u 12:35 časova dr Zoran Đinđić izašao je iz svog oklopljenog BMW-a serije 7 na dvorište zgrade Vlade u koje se ulazi iz Nemanjine ulice. Sedeo je iza vozača, s leve strane vozila. U trenutku kada se uspravio da uzme štake kojima se služio zbog povređene noge, čula su se dva pucnja u veoma kratkom razmaku. Zoran Đinđić pogođen je spreda ravno u srce.

Milan Veruović, telohranitelj koji je stajao pored njega, pogođen je u abdomen drugim hicem. Zoran Đinđić je klinički mrtav stigao na operacioni sto. Pokušaji reanimacije nisu uspeli. Milan Veruović je spasen. 

Nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, odlukom vlade Srbije ugašeni su listovi Nacional i Identitet. To je učinjeno jer je otkriveno da su vlasnici Identiteta bili Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija. Glavni i odgovorni urednik bio je Gradiša Katić, koji je tokom Sablje i uhapšen. Prema izjavi svedoka saradnika Zorana Vukojevića, Gradiša Katić je bio prijatelj Dušana Spasojevića iz devedesetih godina.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine
Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine foto: Profimedia

"On je za njegove potrebe objavljivao članke u novinama u kojima je radio. Bagzi ga je vodio tamo dole u Bujanovac, objavljivao je članke o jedinici. Onda ga je Dušan postavio za glavnog urednika u listu kome su posle dali ime Identitet".

Još jedan primer koji ovo pokazuje je čuveni komentar u Ekspresu 'Ćuruvija dočekao bombe', koji je pročitan i u jutarnjim vestima RTS-a. Tri dana kasnije Slavko Ćuruvija je ubijen.

Naime, Đorđe Martić, glavni odgovorni urednik Politike ekspres koja je u vreme NATO bombardovanja objavila tekst pod ovim naslovom, na taj način je proglasila Ćuruviju izdajnikom i žigosala ga kao stranog plaćenika, da bi samo nekoliko dana kasnije bio ubijen.

Podsećanja radi, Martić je tada po nalogu Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića objavio tekst "Ćuruvija dočekao bombe", nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije.

Ivan Stambolić, nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije ubijen je 25. avgusta 2000. godine  na vrlo svirep i surov način, koji je šokirao srpsku javnost. Osuđeni su pripadnici nekadašnje JSO, ali je do danas nepoznato ko su naručioci.

Ivan Stambolić ubijen je 25. avgusta 2000. goidne
Ivan Stambolić ubijen je 25. avgusta 2000. goidne foto: Youtube printscreen

Iza ubistva, prema presudi, stoji nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a da li je posredi bio Miloševićev sukob sa svojim nekadašnjim partijskim drugom, ili osveta Miloševićeve supruge Mire Marković, nije poznato. 

Oboje su imali motiv, ali Mirin je bio mnogo ličniji. Naime, ona nikada nije Stambolićevom stricu oprostila ono što je smatrala izdajstvom njene majke, Vere Miletić.

Vera Miletić, ubeđeni komunista, skrivala se u jednom stanu u Beogradu kada su je 1943. otkili i uhapsili agenti Specijalne policije. Miletić je zverski mučena i ubijena u banjičkom logoru 1943. godine, kada je Markovićeva imala svega dve godine, a posmrtno je od strane svoje partije optužena i za izdaju zemlje. Jedan od njenih partijskih drugova bio je Petar Stambolić, stric Ivana Stambolića.

Međutim, samo mesec dana pre izbora održanih 24. septembra, koje je Milošević izgubio od Vojislava Koštunice, i posle kojih je 5. oktobra izgubio i vlast, Stambolić je ubijen, a nalogodavci, organizatori i izvršitelji svojski su se potrudili da zametnu sve tragove, i da nikada ne budu otkriveni.

Ivan Stambolić
Ivan Stambolić foto: EPA / Duletacka

Zato su Stambolića presreli na Topčideru, i to na stazi dok je trčao, i pod pretnjom oružjem naterali ga da uđe u kombi. Prevezli su ga na Frušku Goru, gde je ubijen pucnjima u potiljak, a njegovo telo bačeno je u jamu sa živim krečom.

Stambolićevo ubistvo je otkriveno čak tri godine nakon što se dogodilo, a za njega su pravosnažno osuđeni čelnici Državne bezbednosti (DB). Na sudu je utvrđeno da je njegovo ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkih protivnika. Takođe, utvrđeno je da su ga oteli i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije.

Bonus video:

Espreso intervju - Vuk Jeremić

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media