SNIMAK KOJI TERA SUZE NA OČI I PONOS U SRCE: Deda Đorđe, čuvar srpskog groblja, RECITUJE čuvenu PESMU! (VIDEO)

Priprema za jednu od najvećih godišnjica u istoriji Srba uveliko je u toku.

Sutra će u gradu Solunu biti obeležena stogodišnjica od proboja Solunskog fronta.

Čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, Đorđe Mihailović već pola veka dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.

Ali, i putnike namernike koji su svesni značaja kako ovog mesta tako i junaštva onih čije kosti počivaju na ovom mestu.

Iako je priprema sutrašnjeg događaja zahtevna, Đorđe Mihailović, dočekao je pitomce Vojne i Policijske akademije, koji će sutra položiti vence na ovom mestu, srdačno i sa osmehom, ali i poučnim istorijskim pričama.

Zatekli su ga kako na ulasku na srpsko vojno groblje Zejtinlik stavlja srpsku zastavu i postavlja vence.

Ovo je, kako je rekao, ispunjenje jedne od njegovih najvećih želja - da dočeka stogodišnjicu od proboja Solunskog fronta.

Pažnju i oduševljenje svih prisutnih izazvao je recitujući pesme čuvenog pesnika Vojislava Ilića mlađeg, teatralno, oštro, bez premca i zastajkivanja, osećajuci svaku izgovorenu reč.

Neznani tuđince, kad slučajno mineš

pored ovog svetog zajedničkog groba,

znaj ovde su našli večno utočište

najvćci junaci današnjega doba!

Roditelj je njihov hrabri: hrabri srpski narod,

Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,

Koji je sve staze iskušenja prošo

I čiji su borci, divljenja dostojni,

Padali od zrna, od gladi i žeđi,

Raspinjani na krst, na Golgote visu

Ali čvrstu veru u pobedu krajnju

Nikad, ni za časak, izgubili nisu.

Ovi stihovi odzvanjali su danas Zejtinlikom, a svi prisutni gledali su i slušali bez daha.

Onaj ko do danas nije znao značaj ovog istorijskog događaja, koga ova priča nije dirala, a ko se našao na ovom mestu uz čuvara srpskih grobova zasigurno je poneo svu veličinu i značaj onoga što su srpski vojnici u Prvom svetskom ratu postigli.

Đorđe Mihailović rekao je danas svim prisutnim kako može da prođe i ceo mesec da niko ne poseti francuske ili engleske grobove, ali kako nema dana da nema posetioca na srpskim grobovima. Dodao je još i kako je njegov deda bio učesnik u proboju Solunskog fronta, vojnik dobrovoljac.

- Moj deda Srbin iz Crne Gore bio je vojnik dobrovoljac i kada je probijen Solunski front ostao je ovde kao čuvar. Zvao se Savo Mihailović. Posle njega moj otac Đuro Mihailovic bio je takođe čuvar, a sada sam i ja čuvar već 58 godina. Imam 90 godina - rekao je Mihailović.

Nastavio je da objašnjava kako nema naslednika, ima ćerku.

- Žene svuda mogu da rade, ali ovde ne mogu, mogu samo muškarci. Ćerka mi je udata, ali ima dve lepe devojke. Dobro, imamo lepe devojke, ali nemamo sina da bude čuvar - iskren je Mihailović.

S prisutnima je podelio i svoju anegdotu od pre četiri godine, kada se teško razboleo.

- Dva meseca sam bio u bolnici. Lekari su me posle ta dva meseca poslali kući da umrem. Na internetu se pojavila pogrešna vest kako sam ja umro. Delegacija iz Srbije htela je da otvara grob mog dede, jer ću i ja jednom tu da budem sahranjen, ali ja se onda pojavljujem kao Lazar - živ sam. Nisam mogao da nastavim da radim kao ranije, imam pomoćnika. On dosta radi - objasnio je, kako ga od milja u Solunu zovu, čika Đorđe.

O tome koliko je ova godišnjica značajna za porodicu Mihailović, ali i da je cela porodica posvećena ovom pozivu govori i sama činjenica što je i žena ovog čuvara danas bila nazočna, učestvujuci u pripremama i prodajući svoje rukotvorine.

Mihailović je sve prisutne oduševio i svojim poznavanjem, kako imena tako i prezimena svih onih koji su sahranjeni na srpskom vojnom groblju Zejtinlik, kao i mesta na kojem kako on voli da kaže, večno počivaju.

BONUS VIDEO: Espreso intervju, Dragan Đilas