DA LI ĆE I SRBIJA VRATITI TRADICIONALNE VREDNOSTI? U Poljskoj i Rusiji počinju deci da daju stara SLOVENSKA imena!
Foto: Beta

O IMENIMA

DA LI ĆE I SRBIJA VRATITI TRADICIONALNE VREDNOSTI? U Poljskoj i Rusiji počinju deci da daju stara SLOVENSKA imena!

Pod pritiskom amerikanizacije, sadašnja deca nose imena koja su prenesena iz SAD, odnosno Engleske 

Objavljeno: 01.09.2018. 20:13h
  • 6

Pre amerikanizacije desila se hristijanizacija sa donošenjem tada modernih imena iz jevrejske, grčke i italijanske (latinske) kulture, a dolaskom Turaka na Balkan uz islam, balkanski Sloveni dobijaju nova, muslimanska, većinom arapska imena.

Pažnju slovenskih naučnika privukla su slovenska imena, nova, a potom i stara. Naime, danas diljem slovenskog sveta, mnoštvo ljudi nosi imena koja potiču iz nekih drugih naroda i kultura.

Pod pritiskom amerikanizacije, sadašnja deca nose imena koja su prenesena iz SAD, odnosno Engleske. Pre amerikanizacije desila se hristijanizacija sa donošenjem tada modernih imena iz jevrejske, grčke i italijanske (latinske) kulture, a dolaskom Turaka na Balkan uz islam, balkanski Sloveni dobijaju nova, muslimanska, većinom arapska imena. Na ovaj način izvorna slovenska imena su marginalizovana, kao nemoderna, odnosno svedena na beznačajnu meru.

Zato nije čudo što deo slovenskih naučnika, kao i ljubitelja slovenske izvorne kulture, traži istomišljenike diljem slovenskih država, a posebno u Rusiji. Oni se druže, sarađuju i razmenjuju saznanja sa ljudima koji su sebe spoznali kao Slovene (bez obzira na verske, političke, nacionalne itd. razlike), odnosno sa ljudima iz slovenskog sveta koji su dali prednost staroslovenskim, ili savremenijim imenima slovenskog porekla u odnosu na imena američkog, nemačkog, latinskog i dr. porekla.

Sloveni
Slovenifoto: Printscreen/Društvene mreže

Ova pojava ima svoje korene u poštovanju predaka, pozitivne tradicije i daleko je od besmislenog pomodarstva u nekim urbanim i ruralnim sredinama u kojima se deci daju čudna imena junaka sa TV i bioskopskog ekrana.

Posle raspada slovenske zajednice, odnosno kada su određena slovenska plemena ušla u orbitu uticaja stranih kultura, jezička kultura, jezička tradicija i običaji nisu dozvoljavali članovima društvene elite da (odmah) odstupe od kanona dvočlanog slovenskog ličnog imena (600 – 1000. godine naše ere).

Dete je postajalo, prema slovenskoj tradiciji, punopravni član zajednice (zadruge, roda, plemena, države) kada napuni sedam godina. Tada dete prelazi od ženskog pod muško starateljstvo.

Tom prilikom se upriličavao «obred uvođenja pod muško starateljstvo» (inicijacija) i dete je dobijalo novo ime, a staro koje je davano nezavisno od pola, pod uticajem osećanja i impulsa majke, predavano je zaboravu.

Novo, specijalno smišljeno ime, moralo je da odgovara karakteru deteta, kvalitetima koje u njemu žele da vide roditelji i rodbina. Imenu se pridavala još veća pažnja ukoliko bi se primetilo da dete ima slab karakter. Tada bi se odlučivali za ime koje treba da ga podseća na ono što nema, a treba da dostigne.

Florenski u jednoj svojoj knjizi sledi ovu praiskonsku, od Slovena prepoznatu istinu i piše: «Ali, to nikako ne znači da je između imena i ličnosti, tačnije između etimološkog značenja imena i njegovog energetskog značenja, nemoguće zapaziti bilo kakvu vezu.

Naprotiv, pažljivijim pronicanjem u ime i u ličnost koja ga nosi moguće je otkriti niti koje povezuju ime i ličnost, i postaje jasnije ono prvobitno tkivo, koje se preobrazilo u datu ličnost, a ovo tkivo je očigledno određeno razmatranim imenom.

Kada se u to pronikne, onda postaje jasno kako i u kojoj meri se ime simbolički odražava u datoj ličnosti, koja ne samo da u površinskim slojevima protivreči etimološkom značenju imena nego svojim dubljim slojevima ovo značenje istovremeno i potvrđuje». Na primer osmotrimo imena poput:

Bogumil – da bude mio Bogu;

Gosterad – da se odlikuje gostoprimstvom;

Mstislav – da bude nadmoćan nad iskušenjima, odnosno đavolom;

Jaroslav – da bude čestit, plemenit, na dobrom glasu, hvali, da ima istinsku, neporočnu slavu;

Ljubomir(ka) – da bude veliki ljubitelj mira, itd., itd.

Kako vidimo, prema staroslovenskim verovanjima ime je bilo zakletva i magijski znak, povezano sa čovekom, tj njegovim nosiocem.

Blagodareći leksičkom sastavu imena (dva člana), sačuvanim običajima i tradicijom, mi mnogo znamo o kulturi i sistemu vrednosti naših predaka. Evo primera iz različitih sfera života:

Žizn(ь) (sufiksi – bit, žir) – slede imena – Vlastibit, Žiroslav, Domažir.

Poželjne vrednosti (dobro, drago, milo, rado) ugrađivale su se u imena – Dobrogost, Ljubomir, Ljubivoje, Ljubivoj, Radomir, Ratislav, Radoslav, Rastimir, Milostrij.

Odrečne, nepoželjne vrednosti (ne) davale su imena – Niklot, Nemir, Negoslav, Nerad.

Smisao poznanja (misli, misao, vid) ugrađivan je u imena – Mislibor, Gostevid, Bolemisl.

Društveno ustrojstvo (derži, gradi, vladi) u osnovi je imena Deržikraj, Gradislav, Vladimir.

Gostoprimstvo (gost) osnova je za imena – Ljubogost, Dobrogos, Radogost.

Vojna organizacija (polk/puk, voj) davala je inspiraciju za sledeća imena – Svjatopolk, Vo(j)islav.

Borbena gotovost (budi, kresi) – inspirisala je imena - Budivoj, Kresislav.

Borba (bori, rati) – Borignev, Ratibor.

Vojna vrlina (svjato, jaro, pako) – Svetomir/Svjatomir, Jaroslav, Pakoslav.

Čast, slava (čti, slav) – Čtibor, Tomislav, Boleslav.

Porodica (brato, strij, sestro) – Bratomil, Želistrij, Sestromil.

Sopstvenost (semi) – Semisl, Semavit.

Vera (Bog) – Bogosav/Boguslav, Hvalibog, Molibog, Boguhval.

Ovi primeri otkrivaju prisustvo vrednosti, osećanja, verovanja, društvenog načina života, organizacije života u uslovima rata. Ovde je potrebno naglasiti da u sistemu staroslovenskih imena nema sistema davanja imena kao kod drugih indo-evropskih naroda i jezika gde je to rađeno po životinjama, oružju, profesiji (zanatu) kojim su se bavili i sl. Dakle, radi se o svetski unikatnoj kulturnoj baštini.

U Poljskoj, kao i u drugim slovenskim državama, postoje tri različita morfološka tipa imena.

Prvi tip – dvočlano ime predstavlja osnovni, najstariji i najizvorniji obrazac davanja imena (drugi tim ishodi od dvočlanih imena, a treći, najprostoji je davanje jednočlanih imena). Ono se sastoji od dve među sobom slagajuće reči sa tačnim sintakstičkim smislom.

U Poljskoj, tokom srednjeg veka ovakvih imena je bilo u upotrebi oko 600. Međutim, ova su imena, sa primanjem hrišćanstva zamenjena jevrejsko-grčkim i latinskim imenima, da bi tokom XV – XVI veka bila skoro potpuno istisnuta. Od ovoga su bila izuzeta imena gde su određeni hrišćanski hramovi nosili imena slovenskih svetaca, koji su to postali, a da su zadržali slovenska dvočlana imena. Na primer, Česlav, Kazimir, Stanislav, Vaclav, Vladislav, Vojceh. Takođe, dvočlana slovenska imena su se zadržala među poljskim plemstvom, posebno ona koja su trajala duže (dinastije): Jageloni (na primer: Vladislav Varnenski), Vazi (na primer: Vladislav IV, Vaza).

U XVI i XVII veku još su se po Poljskoj mogla sresti imena: Bronislava, Dadziboga, Dobrogosta, Deržislava, Jaroslava, Miroslava, Mstislava, Pšemislava, Pšeclava, Vladimira, Zbigneva. U XVIII veku u Poljskoj davanje slovenskih dvočlanih imena drastično opada.

Situacija se menja u XIX veku i povezana je sa interesom za poljsku istoriju i snaženje poljskog nacionalizma. Tada se počinju objavljivati kalendari sa slovenskim imenima, ali ovo je i vreme hristijanizacije slovenskih imena. Tako što je drugi član ostajao slovenski, a prvi se uzima iz hrišćanstva tzv. hibridna forma). Takva imena su: Jan – Janislav, Julian – Julisav, itd.

Obnovu staroslovenskih imena podstakla je, takođe, romantičarska literatura koja je obilovala staroslovenskim i staropoljskim motivima, kao i staroslovenskim imenima.

Između dva svetska rata popularnost dvočlanih slovenskih imena je rasla zahvaljujući delatnosti istraživača jezika i slovenske mitologije. Popularizaciji slovenskih dvočlanih imena doprinosili su kalendari i knjige čiji su pisci koristili pseudonime sastavljene od dvočlanih slovenskih imena. Bilo je i pokušaja poput onog u novini «Zadruga» da se ne objavljuju puna imena autora teksta – osim inicijala, ako ono nije bilo slovensko.

Danas u Poljskoj deluju organizacije, na primer, «Niklot», «Krak», «Ljubuš», ukorenjene u zanimanju za Slovenstvo, koje od svojih članova traže da menjaju ime ukoliko nije dvočlano, slovensko.

U ovom povratku slovenstvu u Poljskoj prednjači Krakov. Na primer, trenutno u ovom gradu ima 800.000 imena Stanislav, Kazimira 300.000, Vojceha, Vladislava, Česlavova i Vladimira po 200.000, Bogdana 130.000.

U Poljskoj je često i ime Bogumil, Boguslav, Boguhval, Svjatoslav. Ova imena su popularna zbog njihove povezanosti sa hrišćanstvom. Međutim, ima i imena koja nemaju mnogo veze sa hrišćanstvom, poput Zbignjev (400.000), Jaroslav, Miroslav, Veslav, Zdislav (po 200.000), Pšemislav (130.000), Boleslav, Bronislav, Radoslav (po 80.000).

Od muških imena obrazuju se ženska, na primer: Stanislava (300.000), Kazimira (1450.00), Vladislava (140.000), Česlava (100.000), a popularna su i imena: Vaclava, Bronislava, Ljudmila, Dobroslava, Slavomira, Zbigneva i Zdislava.

Doprinos poljskom (krakovskom) pokretu za vraćanje i upotrebu staroslovenskih imena dao je i Borimir Borovčak. Naime, Borimir se tako i nije zvao. Njegovi roditelji, kao rimokatolici, dali su mu latinsko (italijansko) ime Rafaelo. Kada se upoznao sa izvornim staroslovenskim imenima, rešio je da kroz obred inicijacije promeni svoje ime u Borimir (koje znači «boriti se sa neprijateljem za svoj mir/svet»). Ono odgovara njegovom prezimenu i karakteru. Međutim, nekoliko godina nije mogao da promeni ime.

U saglasnosti sa poljskim zakonima o ličnim imenima bilo je prihvaćeno samo desetak slovenskih imena (uz mnoštvo jevrejskih, nemačkih i latinskih), ali ne i Borimir. Zakon (Pomenuti Zakon je pod pritiskom javnosti ukinut), istovremeno, dozvoljava da se promeni prezime i to u nemačkom duhu (na primer Viljk (Vuk) u Volf.

Da bi se sačuvala dvočlana slovenska imena kao etnokulturna znamenitost, koja nas razlikuje od drugih jezičkih grupa, neophodna je akcija popularizacije ovih imena i kulture.

Rusija, odnosno njeni naučnici koji su shvatili značaj ličnih imena za očuvanje sopstvene slovenske kulture, doprinose očuvanju dvočlanih imena na više načina. Jedan od načina afirmacije slovenskih dvočlanih imena jeste objavljivanje naučnih i publicističkih radova o ovom pitanju.

Problem sa imenima nije jedini problem slovenske savremene kulture. Na primer, u velikom delu slovenskog sveta 24. maj se slavi kao Dan slovenske pismenosti, odnosno Dan Ćirila i Metodija, a u Srbiji ne. Ali, ima tendencija da se u nekim školama slavi sporna «Noć veštica» (Halloween).

Sukob sa sopstvenom istorijom i tradicijom jeste sukob sa dubokim ne samo sociološkim posledicama.

(VIDEO) NEMA POJMA SA ROLERIMA, A KRENULA NIZBRDO: Posle njenog zakucavanja vrata su promenila oblik!

(Espreso.rs / Fakti.org) 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media