Muž mi je oteo troje dece i odveo ih u Tursku: Mama, ja te volim, hoću kod tebe! (VIDEO)

Slavici Burmazović verovatno nikada na pamet nije palo da će joj se život pretvoriti u pravi pakao kada ostane bez onog najvrednijeg - svoje dece!

Dok sedi u svom domu, sa suzama u očima gleda slike svojih kćerki i sina. Aiša (11), Esma (10) i Tarik (4) su jednog jutra oteti, strpani u taksi i nekoliko sati kasnije bili su u potpuno drugoj zemlji. Pogled pun tuge i tišina. Izgovara reči polako, sećajući se onoga što je najviše boli. - Oteo je njihov otac, Ejup Sabri Jundžu. On je već bio u zatvoru zbog pronevere novca, priča nam Slavica.

Poslednji put svoje mališane je videla 18. avgusta prošle godine. Njena patnja ne prestaje, a utehu ne može naći ni u čemu. Sve dok ne zagrli svoje najmilije.

Ona objašnjava da ju je njen nevenčani suprug Ejup Sabri Jundžu pretukao, pretio joj pištoljem, da bi nekoliko dana kasnije kidnapovao decu uz reči " Nikada ih više nećeš videti". - On i ja smo živeli u vanbračnoj zajednici i imamo troje dece. Gotovo uvek je bio odsutan, a kada se vraćao kući, dobijala sam batine.

Slavica priča da ju je na dan otmice probudio i uz pretnju pištoljem poslao u prodavnicu, a kada se vratila, njega i dece nije bilo. Poslao joj je poruku u kojoj je objasnio da ih vodi na more. Odmah je pozvala policiju.

- Kupljene su povratne karte koje su trajale 7 dana. Policija u tom trenutku ništa nije mogla da uradi, dok to vreme ne prođe. Već sam tada znala da ih je oteo i da ih neće vratiti.

- Podnela sam tužbu protiv njega, a odluka suda bila je da se deca vrate majci, odnosno meni. Starateljstvo mi pripada po zakonu, a moja deca su u Turskoj od avgusta meseca prošle godine!

- On ih je očigledno kidnapovao, a kako ih je izveo iz zemlje, uopšte ne znam, jer je pasoš mog sina istekao, a nije dobio moju dozvolu da izađe iz Srbije. Slavica retko kada može da čuje svoju decu, kontakt telefonom je zabranjen, pa krišom razmene koji poruku preko interneta ili je ćerke pozovu iz škole koju pohađaju.

- Nikad nisam mogla ni da pomislim da će mi se ovo desiti! Moju decu čuva njegova sadašnja žena, koja po Fejsbuku non stop kači njihove slike iznad kojih piše: "Pobedila sam te"! To se na mene odnosi. Devojčice me pozovu, plaču mi, žele nazad, a ja se svim silama borim da ih vratim. Muškarca s kojim je bila opisuje kao nasilnika i psihopatu, koji je tukao, ali koji je jednom prilikom nasrnuo i na malenu Aišu:

- U početku je sve bilo normalno, kao i u svakoj vezi. Vremenom, sve je više preuzimao kontrolu nadamnom. Nisam smela da mrdnem. Kad nam se zajednica već raspala i kad sam mu saopštila da ga ostavljam, skočio je, uhvatio me je za kosu i udario pet puta u glavu. - Tom prilikom pukla mi je bubna opna i zub. Moju malu Aišu je udario u bubrege, kad mu je odgovorila nešto što mu se nije dopalo.

Ejup i Slavica svoju vezu su započeli 2001, a poslednji put su se čuli 10. septembra 2015. kad joj je on, kako kaže, oštro ponovio: - Srbija je za mene igralište. Nikad ih više nećeš videti. Možda se to desi kad postanu ponoletni. Ako uopšte budu hteli da te vide.

Od ćerki je poslednji poziv dobila prošlog petka, iz škole koju pohađa. Počeo je raspust, pa veruje da su kod kuće i zato ne smeju da je zovu. Svakoga dana budi se sa samo jednom željom - da ponovo vidi svoju decu i da ih zagrli. Dok odlazimo iz njenog stana, Slavica nam se beskrajno zahvaljuje. Iz njenih očiju nazire su se nada, zahvalnost i tuga.

Zatvara vrata svog stana, iza kojih stoje hladni hodnici koje odavno nije ispunio dečiji osmeh.