SELO ŠTITARAC JE NAJTUŽNIJE SELO U SRBIJI! Ovde je i VREME stalo, a meštani nemaju vodu skoro 30 GODINA! PIJU PRLJAVU VODU IZ POTOKA I MOLE NADLEŽNE DA REAGUJU! (FOTO) (VIDEO)

Iako su samo 6 kilometara udaljeni od centra Knjaževca, a 2 kilometra od regionalnog puta za Staru planinu, meštani sela Štitarac već 30 godina nemaju pijaću vodu. Umesto u slavinama, vide je samo u mutnim potocima.

U selu nisu pretežno staračka domaćinstva, ima mladih, a i dece koja svakodnevno putuju u školu u Knjaževac. Nema autobusa, ali ih vozi taksi koji je obezbedila mesna zajednica, da deca ne idu peške. U Štitarcu ima i par porodica iz Vojvodine, koje su ovde kupile kuću i bave se pčelarstvom.

U selu je uveden internet, a pojačan je i signal mobilne telefonije. Ipak, tamo se nalazi oko pet seoskih česama, ali one ne rade sada već skoro 30 godina.

U ovom "tužnom selu" nema škole, doma kulture, ambulante, pošte, rasvete, puteva…ovde kao da je život stao.

Pored nedostatka vode, meštani se žale na loše puteve, odrone, ali kažu i kako im često nestaje električna energija. Iako imaju veš mašine, vodu nemaju, pa veš uglavnom peru u koritima.

Oni žele da im se uvede voda, koju bi naravno plaćali jer je selo aktivno, ali svake godine sve više propada zbog nedostatka osnovnih uslova.

U našem selu treba mnogo da se radi i popravlja. Upravo iz tih razloga sam prihvatio mesto predsednika mesne zajednice jer ne želim da selo odumre. Mnogi ni ne znaju da naše selo postoji na mapi, a kamoli sa kakvim problemima se mi susrećemo, kaže za Espreso, Danilo Krstić, predsednik Saveta mesne zajednice u selu Štitarac.

On je dodao kako ljudi u 21. veku nemaju vodu, put ni mobilne telefone, i to na samo 6 kilometara od centra Knjaževca, i 2 kilometra od regionalnog puta za Staru planinu i Pirot.

Meštani mi kažu da piju vodu iz mutnog potoka i to me je doslovno ostavilo bez teksta, objašnjava Krstić.

Naime, njegov otac je poginuo u velikoj tragediji koja se dogodila u rudniku ’’Soko’’ kod Sokobanje, a u kojoj su poginula 29 rudara.

16. januara 1998. godine, oko 20:15h, odjeknula je jaka eksplozija, digla se prašina, metan se zapalio, a među poginulima bio je i moj otac, Radomir Krstić. Nakon što se to dogodilo, preuzeo sam sve brige na sebe, od vođenja domaćinstva do staranja o bolesnoj majci, kaže Krstić.

Kako je dodao, život ga nije mazio sve ove godine, oženio se, ali nije imao sreće u braku. Kada se razveo, posvetio se svom selu jer želi da promeni "nešto na bolje".

- Vredan sam, radan, i neću da odustanem. Nemam nikakva primanja i samohran sam roditelj. Živim sa detetom i majkom od njene male penzije, a bavim se stočarstvom, rekao je Krstić i dodao:

U braku sam dobio devojčicu, a onda je moja žena posle nekoliko godina od detetovog rođenja rekla da ide u Bosnu da izradi ličnu kartu, i više se nikada nije vratila. Ćerka mi sada ima 15 godina, ide u srednju školu i sve ove godine ja se brinem o njoj, a o mojoj bivšoj ženi ništa ne znamo. Nikada se više nije javila, ni meni, a ni detetu, priča Danilo za Espreso.

Krstić ima ovce i 2,5 hektara zemlje, ali ona nije plodna. Kraj u kojem on živi je brdovit, ruralan i nema uslova da se poljoprivreda podigne na viši nivo.

- Ja imam jednu veliku želju, a to je da kupim sakupljač za seno. Nemam dovoljno novca, a potreban mi je kako bi radio i normalno živeo, objašnjava Krstić.

Iako mu je majka bolesna, trudi se da pomogne koliko može. Ajvar, punjena paprika sa sirom, kuvani paradajz, retko ko može tako dobro da napravi kao ona, što ističe i ponosni sin.

Ukoliko želite da pomognete Danilu, (a time i selu Štitarac), da kupi sakupljač za seno, možete ga kontaktirati preko njegovog FEJSBUK PROFILA.

Pogledajte bonus video: