ODRASLA SAM U PRAVOM SRPSKOM GETU, A NIKAD NISAM... Pa odakle onda VAMA, drugari, ideja da to radite???

Tri mlade osobe, u razmaku od svega nekoliko dana, preminule su usled prekomernog uzimanja sintetičkih droga.

Ove stravične smrti mladih duboko su potresle našu zemlju, i naterale nas da stavimo prst na čelo i dobro razmislimo. Tako su na površinu isplivali i frapantni podaci koji kažu da je svaki drugi mladi čovek u Srbiji od 15 do 30 godina barem jednom ponuđen drogom.

Zanimljivo je da čak 74 odsto mladih poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko je konzumira.

Postavlja se onda, barem iz ugla onih koji nikad nisu bili uživaoci iste, pitanje - zašto bre, deco to radite?

Stručnjaci su ti koji kažu da adolescenti, osim što su radoznali, imaju želju da budu prihvaćeni u društvu, da se dopadnu nekome ili da jednostavno pobede ličnu nesigurnost tako što će uzimati drogu.

Odakle vam ideja da svoju nesigurnost, zaboga, pobeđujete narkoticima?

Ne postoje li daleko zdraviji i valjaniji načini za to, da se pokažete i dokažete?

Opet pitam - zašto?

Ko kaže da u društvu (koje daleko od toga da je normalno) morate biti uživaoci narkotika da biste bili "in"?

Ko kaže da je to pravi put ka dopadanju vršnjacima, i ko kaže da takvima kakvima na taj način žudite da se dopadnete uopšte i treba da se dodvoravate?

Kažu takođe "u mom kraju se tako živi, svi su se drogirali pa sam morao i ja"...

Ma nemoj?

Odrastala sam u bukvalno pravom "getu", jer šta je Padinjak ako ne "geto".

Gudre, marihuane i "žutog" ovde je bilo vazda lakše kupiti nego bocu za plin, ako ne daj Bože nestane struje.

Cigareta mi je ponuđena prvi put u četvrtom razredu. Marihuana u sedmom. Pre nego što je popadala najveća narko grupa leve obale Dunava ovde se kokain, pričaju, nosio u džakovima.

Odrastala sam u kraju od kog je i Bog digao ruke, i evo sve do 26. godine života ni cigaretu nisam okusila. Narkotike koje sam, ponavljam, često imala na dohvat ruke, nikad nisam konzumirala.

Loše društvo ovde bilo je, slobodno se može reći - svako društvo. Stvar je samo hoćeš li ga prihvatiti ili ne.

Zapravo, stvar je u tome želiš li da živiš - i kako.

Molim samo za dušebrižnike, kakvih se uvek nađe, da ne pomišljaju da kažu "lako je njoj, nije imala ni jedan pravi problem u životu". Jer, da se razumemo, imala sam ih sijaset.

Poenta je jedino i isključivo u tome koji ćeš izlaz izabrati, i na koji ćeš se način izboriti sa problemom.

Vodila sam se uvek onom da mera dobrog zdravlja nije biti dobro uklopljen u društvo koje je bolesno iz temelja.

Jer da je bolesno - prebolesno je. Razjedeno je poput pluća zahvaćenih kancerom. Narkotici nam ubijaju decu, i one su najveća rak rana ove zemlje.

Zato možda, i nije tako bitno biti "kul" i u ekipi ljudi koji su "in".

Ovaj svet je velika pozornica, na kojoj svako igra svoju ulogu. Potrudite se da vaša traje što duže.

Bonus video: