VOZAČI, PAŽNJA! Posle poskupljenja GORIVA, snađite se sami i poslušajte OVE SAVETE: UŠTEDEĆETE više od 1.600 dinara mesečno!

Korišćenje klima uređaja može da izazove premorenost, glavobolje i probleme sa disanjem, ali i da utiče na veću potrošnju goriva.

Neke vozače od potencijalnih zdravstvenih problema više bole finansijske “nevolje”.

Naime, neracionalnim korišćenjem klima-uređaja potrošnja goriva u gradskim gužvama na kraćim deonicama može da poraste i do pet litara na 100 kilometara.

To se može dogoditi vozačima koji redovno voze kratke deonice (do pet kilometara) tokom najvećih gužvi. Naime, klima najviše troši u prvom periodu rashlađivanja, a ukoliko se vozilo pri tom kreće izuzetno sporo, potrošnja će lako da poraste i za pet litara.

Ipak, klima u pravilu ne troši više od 2,5 litara goriva na 100 kilometara u jakim gradskim gužvama te oko 1,5 l/100 km, kad su gužve nešto umerenije. Na otvorenom putu klima-uređaj troši između 0,5 i jednog litra na 100 kilometara, a na autoputu oko 0,3 l/100 kilometara.

Sve ove vrednosti važe za prosečan gradski automobil sa ručnom, manuelnom klimom. Veći modeli i modeli sa automatskom klimom trošiće manje. Naime, automatska klima se stalno prilagođava uslovima, a ručna po pravilu uglavnom radi na 100 posto snage. Zbog toga ručna klima može da potroši i 80% više goriva od modernijeg automatskog sistema.

Gašenje klime kako bi se uštedelo gorivo ima ekonomskog smisla samo u gradskim gužvama.

Tako ćete uštedeti više od 1600 dinara goriva mesečno tokom najvećih vrućina, ali gašenje može da izazove znojenje, neugodne mirise i, najvažnije, pad koncentracije. Naime, boravak u prevrućem automobilu dodatno će umoriti vozača i uticati na pad njegove koncentracije, što može da bude prvi korak prema nezgodi. Neki od zdravstvenih problema koji se pak javljaju upotrebom klima-uređaja su problemi sa suvom kožom i prehlade. Pridržavanje nekih osnovnih uputstava smanjiće rizik od svih tih pojava.

Glavno pravilo je da ne koristite klima-uređaj preterano, odnosno da ne rashlađujete unutrašnjost auta na 20 stepeni ako je napolju 35.

Temperaturni šok koji telo doživi nakon izlaska iz tako ohlađenog automobila glavni je uzrok većine zdravstvenih problema. Temperatura u autu bi trebalo da bude maksimalno sedam do deset stepeni niža od spoljne. Odabir pravog klima-uređaja je pola uštede. Za drugu polovinu odgovoran je sam vozač.

1. Ručna klima

Ako je stalno koristite na maksimalnoj snazi i pritom vozite kratke gradske deonice, prosečno povećanje potrošnje biće veće od dva litra goriva na 100 km.

2. Automatska klima

Prilikom kupovine automobila odaberite model sa automatskom klimom. Ona se automatski prilagođava potrebama pa troši i 40% manje.

3. Otvorite prozore

Unutrašnjost ćete mnogo brže rashladiti ako prvih nekoliko stotina metara vozite sa svim otvorenim prozorima. Nakon toga ih zatvorite i upalite klimu.

4. Parkirajte u hladu

Oni koji parkiraju u hladu u velikoj su prednosti. Unutrašnjost auta će nakon dva sata biti i 20 stepeni hladnija nego u autu koji je stajao na suncu.

5. Preniske temperature

Ne nameštajte klimu na 19 kad je napolju 32. Osim povećane potrošnje, izlažete se riziku od toplotnog udara. Kad su napolju 32 stepena, u autu bi trebalo da bude 25.

6. Filter klime

Filter klime treba redovno čistiti. Jasno je da vrlo lako postaje leglo zaraza disajnog sistema, ali i generator dodatne potrošnje goriva.

7. Održavanje klime

Mnogi vozači klima-uređaj uopštee ne održavaju što je greška. Osim što je to prvi korak prema kvaru, neodržavani klima-uređaj troši više goriva.

BONUS VIDEO: ULUBILI STE BRANIK? Ne očajavajte, rešenje je u običnoj vreloj VODI!

(Espreso.co.rs)