NOVINARKA ESPRESA OPLJAČKANA USRED BEOGRADA! Ovo je šema po kojoj krade uigrana ekipa džeparoša! (FOTO)

Imam 26 godina, moji najvoljeniji misle da živim u oblacima, i u ponedeljak ove nedelje sam prvi put opljačkana.

Nisam želela da verujem da takvi ljudi postoje.

Da iko krade, laže, vara...

Iako će se naći pametnjakovići koji će reći "evo je Trajkovića opet se samopromoviše", ovo je moj apel na čitaoce, ali i nadležne organe koji jednom za svagda moraju stati na put organizovanim grupama džeparoša, koji u talu sa sitnom ribom državnih institucija pelješe narod.

Naime, desilo se to da sam najpre bila "tipovana" ispred banke.

Nekoliko metara od banke u Makedonskoj ulici, u kojoj sam sa računa podigla 10.000 dinara ukraden mi je, tako da ni osetila nisam, novčanik.

Kasnije tokom večeri, ispostavilo se, nisam bila jedina žrtva bande koja "hara" oko "Staklenca".

Ovako je sve počelo...

Pada sneg. Muku mučim sa stvarima, kišobranom, kapuljačom. Dogovor sa drugaricom imala sam na Trgu republike u 17.10. Stižem ranije, i javljam joj da ću svratiti do banke, da me sačeka, jer kod sebe imam samo 800 dinara. Iako me je nagovarala da ona časti kafu, da se ne cimam do banke, nisam je poslušala...na kraju se ispostavilo da mi je ta odluka koštala, i to mnogo!

Banka u Makedonskoj ulici radi do 17 časova, i presrećna ulećem u ovu ekspozituru pet minuta pre zatvaranja.

Podižem 10.000 dinara i po prvi put u životu ne pakujem novčanik u torbu dok sam još u banci.

To radim ispred bankomata, ni ne sumnjajući da me neko možda posmatra.

Trpam novčanik u torbu, zakopčavam je, borim se sa kesom, kiobranom, kapuljačom...sve samo da se zaklonim od snega koji mi bije direktno u lice.

Već na sledećem semaforu velika je gužva, a iza mene uporno neko ide. Osećam da je neko iza mene. Računam, paranoična sam kad god podižem novac i ono čuveno - neće se to meni desiti.

Ipak, hoće.

Na sledećem semaforu, baš kod "staklenca", put mi preprečuje žena koja se pojavljuje nitokuda, zbog čega zastajem.

U tom trenutku zgazio me je pa se za mene pridržao čovek koji je sve vreme išao iza mene. Nadrndana, besno se okrećem i pogledam ga, a on pravi "facu nevinašca". Sekund kasnije kako se okrećem, osećam kako mi je torba lakša. Jedan pogled na nju bio je dovoljan da shvatim da je otkopčana a da novčanika - nema!

U tom trenutku, čovek koji me je sapleo me obilazi i ispred mene pretrčava ulicu iako je crveno. Shvatam šta se dešava, osvrćem se da proverim da novčanik nekim čudom nije ispao iz zakopčane torbe (mada kako bi se to zaboga pa desilo?) i dajem se u trk za njim.

Mimoilazi se i sudara sa ljudima, i neprirodno brzo prelazi putanju oko Trga republike, potom Sremske ulice pa sve do Brankove, gde trči za autobusom. Utrčava u bus, seda na prazno sedište, ne nadajući se da se jedna lujka dala u trk za njim.

Stala sam pred njega , ne razmišljajući preterano, i počela da urlam "odmah mi vrati novčanik". Nakon kraće rasprave, i njegovog pravdanja rečenicama "nisam ja majke mi", izvodim ga iz busa.

Tu skida jaknu koju pretresam, pokazuje mi stvari, a ja pomišljam kako imam sreće što se zbunio tako da ga nije proradilo na agresiju, jer bi mi neko drugi pa sve i da je kriv realno polomio sve zube u vilici za scenu kakvu sam mu priredila.

Sa njim ostajem 20 minuta, raspravljamo se, urlam na čoveka, molim da mi vrati lične stvari. Bespomoćna sam se, ne videvši čak ni jednog policajca na ulici i rasplakala, a posle svađe sa njim čovek za kog sam mislila da je pljačkaš odlazi.

Kad sam shvatila da ne mogu da vratim ni vreme unazad, a kamoli novčanik i novac, odlazim u MUP u ulici Majke Jevrosime da prijavim krađu. Izveštaj je napisan, ali ono što mi je bilo čudno jeste rečenica policajca koji mi je rekao da ne vadim odmah nova dokumenta, već da samo blokiram sve kartice, jer nije isključeno "da će me zvati iz Čistoće kad nađu novčanik".

I tako i bi. Opljačkana sam u 17.05 na Trgu republike.

U 21 sat majci je zvonio telefon, a mladić sa one strane žice pitao ju je da li poznaje Suzanu Trajković. Posle potvrdnog odgovora on je rekao da je radnik "Čistoće" i da je u kanti pronašao novčanik sa sve dokumentima.

Novčanik sam preuzela iste večeri, a momak koji je tog dana praznio kante po centru rekao mi je da je na istom mestu pronašao tri novčanika. Moju sudbinu doživela je devojka iz Kragujevca i još jedna žena iz Beograda.

Te noći, posle burnog dana koji sam mahom proplakala, mahom dumala po glavi šta sam pogrešno uradila i zašto su zaboga ljudi takvi, nisam mogla da zaspim. Vrtela sam se po krevetu i prisećala reči momka iz "Čistoće", ali i čoveka za kog sam mislila da me je opljačkao. Ono što sam shvatila jeste da samim centrom grada ordinira ozbiljna grupa ljudi, uigranih pljačkaša koji su tu da iskoriste loše vreme, cegere u rukama i jedan minut vaše nepažnje.

Čovek kog sam uhvatila verovatno je deo te grupe. Ipak, njegov zadatak verovatno je bio samo da mi okupira pažnju. Njegova putanja vodila je ka Zelenom vencu dokle sam ga pratila, a moj novčanik pronađen je samo 10 metara niže od semafora, na okretnici autobusa 27 i 96. On je bio tu da zamaskira lopovluk, da me saplete, da pođem za njim ako sam dovoljno luda kako jesam.

I bi mi čudno kad je pristao da izađe iz busa. Bilo mi je čudno i kad je mi je rekao "sećam se ja tebe" iako sam bila umotana u kapuljaču, šal i jedva da sam se videla od kišobrana. Bilo mi je čudno i što se pravdao. Pitala sam ga zašto trči ako nije on - rekao je da ide iz 29-tog novembra i da žuri na 16 na Zeleni venac. Trčao je za autobusom koji je mogao da uhvati kod Skadarlije, kod frizera da se podšiša, iako se po kosi videlo da je nedavno uredno podšišana. I pustila sam ga. Jer novčanik nije bio kod njega. Dok sam ga jurila, moj novčanik, već ojađen i prazan bio je u kanti za smeće.

Ovaj ponedeljak zadao mi je veliku lekciju.

"Skratili" su me za 10.800 dinara.

Umalo da ostanem i bez dokumenata.

Ipak, ono što sam shvatila jeste da ću svoje iskustvo pričati svima, i upozoravati na ovu veoma uigranu ekipu.

I da, ako vam se desi kojim slučajem isto, nemojte vaditi nova lična dokumenta. Već će vas neko iz "Čistoće" pozvati, jer su oni sa radom ove ekipe i te kako upoznati, a za čast od 1.000 dinara spremni su da se iscimaju i pronađu nesrećnog, već ojađenog vlasnika novčanika.

P. S: Ovo nije jedna od produkcija Espresa. U pitanju je istiniti događaj koji je preinačen u tekst.

Bonus video:

U ŽELEZNIKU KOLAPS, SVE STOJI, NIŠTA BOLJE NIJE NI KOD ADE: Snežno jutro u Beogradu zakočilo saobraćaj!