Dve česnice, dva badnjaka, dva puta farbanje jaja: Palim sveću u pravoslavnoj, mada mi katolička crkva nije strana!

Božić je najradosniji hrišćanski praznik i iako nisam imala ne znam kolIko sreće u životu, barem sam imala dva dana tog praznika.

Naime, u mojoj kući oduvek su se slavila dva Božića. Obeležavali smo Hristovo rođenje i 25. decembra po gregorijanskom kalendaru i 7. januara prema Julijanskom kalendaru.

Razlog tome je razlika u veroispovesti moje majke i pokojnog oca.

Otac, koji je rođen na periferiji Beograda i čija je cela porodica pravoslavne veroispovesti, nije bio vernik. Ipak, pravoslavni Božić se slavio, a i Uskrs se obeležavao prema običajima, kako kod babe i dede s tatine strane, tako i u našem domu.

Slavili smo i drugi Božić, tačnije kalendarski onaj prvi, 25. decembra jer je majka krštena u katoličkoj crkvi.

I tako je otkad znam za sebe.

Dve česnice, dva badnjaka, dva puta farbanje jaja.

Kad sam tek krenula u školu, nisam mogla da razumem zašto praznujem svaki praznik dva puta, a ostala deca samo jednom.

Tad mi je mama objasnila da postoje različite veroispovesti i da smo mi, iako oni nisu veliki vernici, obeležavali praznik jer se valja - u našem slučaju dva puta. Rekla mi je da je moja slobodna volja hoću li se krstiti, kao i da bi to trebalo da učinim u pravoslavnoj crkvi jer se vera nasleđuje s očeve strane.

I dan danas sam nekrštena, jer iskreno, poriv za time nisam osetila. Kad osetim potrebu da zapalim sveću, to činim u pravoslavnoj crkvi.

Takođe, ni katolička crkva nije mi strana jer sam više puta bila u njoj.

Kako su mi svi rođaci s majčine strane katolici, u njenom rodnom mestu nadomak Zrenjanina više puta sam bila u tamošnjoj crkvi.

Kao i svake godine, i ove se slama unosila dva puta u kuću, postilo se dva puta, unosila su se dva badnjaka... Iako otac nije s nama već 10 godina, pravoslavni Božić u našem domu slavi se zbog mene.

Možda nekome zvuči suludo ova priča. Ipak, iz ugla osobe koja je dete iz mešovitog braka i koja je oduvek slavila praznike duplo, to je sasvim normalno.

Svako ima pravo na različitost, a one se naravno moraju poštovati.

Bonus video:

Espreso intervju, Vesna Rakić Vodinelić