TAMARA I BOGDAN SU PEŠAČILI OD BEOGRADA DO NIŠA OGRNUTI JEDNOM ZASTAVOM! Kad čujete šta im je bio CILJ - divićete im se! (FOTO)

Tamara Klarić i Bogdan Stevanović su 30. oktobra, pre osam dana krenuli ka Nišu peške. Oni su sinoć stigli u ovaj grad, a mališani zbog kojih su “pustili korak” sačekali su ih sa medaljama i tortama.

Naime, Tamara i Bogdan, dvoje mladih Beograđana pešačili su kako bi skrenuli pažnju javnosti na akciju prikupljanja novca za izgradnju nove zgrade dečjeg hemato-onkološkog odeljenja Klinike za dečje interne bolesti u Nišu.

Tamara je u razgovoru za Espreso.co.rs otkrila otkud ideja za ovu humanitarnu akciju, ali i kako je protekao put i sta im se sve dešavalo do cilja. - Krenuli smo prošlog ponedeljka i stigli juče u popodnevnim časovima. I dalje ne možemo da saberemo utiske. Ideja sama je nastala pred početak leta ove godine. Ja sam pozvana na pešačenje do Španije koje se održava svake godine. Nema humanitarni karakter nego je više zamišljeno kao druženje i upoznavanje zemlje. 200 kilometara je ruta, i iskreno bilo mi je žao što tako nešto ne postoji po Srbiji gde ima toliko toga da se vidi. Odmah sam počela da razmišljam kako bi bilo lepo to organizovati i ovde.

Na to se nadovezala naša priča s NURDOR-om koja traje već sedam godina, jer smo i Bogdan i ja od 2010. godine volonteri i učestvovali smo u mnogo akcija, i iste organizovali. Setila sam se te klinike u Nišu koja je najveći projekat na kom NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka) radi. Izgradnja te klinike traje već nekoliko godina. Došli su pred sami kraj i nedostajala su finalna sredstva koja su potrebna da bi klinika bila funkcionalna i eto sve te ideje su se sklopile u jednu sliku i meni ja palo na pamet da bih mogla da povežem pešačenje kroz Srbiju i da nekome pomognemo na taj način - objašnjava Tamara.

Ona dodaje da rodoljublje i nacionalizam, koji su se možda negde uspavali, mogu da se probude na jedan lep način tako što će oni pešačiti kroz našu zemlju i pokazati i Srbiju i naše ljude, i ono najvažnije - stići na cilj. Ovim je pružena prilika i drugim ljudima da učestvuju u njihovoj akciji i da pomognu klincima koji se le;e u Nišu, iz celog južnog regiona Srbije. - Stigi smo u Nis juče u popodnevnim časovima i upravo smo saznali da smo definitivno zaključno sa jučerašnjim danom prešli 2 miliona dinara skupljenih sredstava! Nastavak izgradnje počinje sutra i presrećni smo zbog toga. Imali smo priliku da provedemo vreme sa osobljem i načelnicom hemato-onkološkog dečijeg odeljenja Kliničkog centra u Nišu i sa svim ljudima na ovom putu koji je trajao osam dana.

Od kako smo došli u Niš neverovatna je neka lepa i dobra energija koju sa svima razmenjujemo i to je nešto što smo Bogdan i ja i hteli da probudimo. To je drugi smisao cele ove akcije. Imali smo osećaj da ljudima fali mali motiv, okidač da pokažu koliko dobra ljudi u Srbiji imaju u sebi - kaže naša sagovornica. Tamara nam je otkrila i kako je protekao put.

- Imali smo obezbeđen smeštaj od strane udruženja u gradovima u koje smo svraćali. Svesni smo bili da je to fizički izazovno, pogotovo za nas dvoje koji nismo aktivni sportisti. Bili smo svesni da ćemo morati da pravimo pauze. Prelazili smo dnevno između 30 i 40 kilometara i pešačili dok je dan. Svako veče smo svraćali u drugi grad i pretežno smo spavali kod porodica iz kojih su volonteri NURDORA ili kod porodica koje su prošle kroz lečenje svoje dece zajedno sa NURDOROM. Svaki dan smo dobijali poruke: "javite se danas, spavaćete večeras kod nas na toj i toj adresi". Svako veče smo spavali kod druge porodice i to je celoj prici dalo još dublji smisao i meni i Bogdanu još jedno povezivanje i sa tim ljudima, i proživljavanje njihovih pri;a sa njima. Upoznali smo i klince koji su se lečili, koji su sad već tinejdžeri i oni su nas čekali na ulasku u grad u koji dolazimo. Sve zajedno je imalo predivnu energiju i to nas je pratilo tokom ;itavog puta. Da su Tamara i Bogdan heroji ove dece, ali i svih nas, pokazuje i to što su ih tokom njihovog puta ljudi zaustavljali na ulici da im pruže podršku i pohvale ono sto rade. - Imali smo veliku zastavu koju smo nosili iz Beograda, a ukrasili su je klinci koji se leče u Tiršovoj i na Institutu za majku i dete na onkolologiji. Zastava je u oba odeljenja bila po nedelju dana pre našeg polaska i deca su pisala poruke i šta god je bio proizvod njihove mašte. To smo nosili čitav put, svirali su nam i mahali i nudili da nas povezu - kaže ona. Tamara objašnjava da su ljudi izlazili iz svojih dvorišta da ih pozdrave. Kako kaže, u više navrata su dobili sokove, vodu i voće... - Jedna mama iz Paraćina, kad nas je videla i presrela kolima, otrčala je do pumpe da nam kupi slatkiše. Zaista neverovatne priče koje ćemo uvek nositi sa sobom.

Tamara i Bogdan juče su došli na cilj, a doček koji im je priređen nikada neće zaboraviti: - Sačekali su nas ispred odeljenja koje već postoji na dečijoj klinici. Dočekali su nas porodica i prijatelji i naši prijatelji iz Nurdora. Bili smo pod tolikim pritiskom emocija, i dalje ne mogu sve utiske da saberem. Bilo je zaista emotivno, kako smo ušli u krug Kliničkog centra, izgubio se sav bol u nogama i leđima. Nosilo nas je nešto skroz drugo. Pred nas su prvo izašle sestre i poklonile nam pesmice koje su napisane za nas, a od malenog Uroša koji je trenutno pacijent ovde na odeljenju dobili smo male medalje koje nam je okačio na vrat. Neverovatno je bilo stvarno. Trebaće mnogo vremena da saberemo sve utiske - objašnjava Tamara. Tokom puta saznali su da im je organizovan i doček u Beogradu, večeras oko 9 časova. Akcija "Pruži korak" koju su ovo dvoje mladih ljudi pokrenuli pokazala je da je sve moguće uz malo želje i empatije prema drugima. Tamara i Bogdan su heroji klinaca koji se bore s opakom bolešu, ali i svih nas. Tamara, Bogdane, šta reći sem - bravo! Oni su pustili korak, pustimo i mi sa njima i pokažimo da je moguće!

(M. Božinović)