Samo sam jednom duvao u životu i nije mi bilo ništa posebno! (FOTO)

Još od kada sam saznao značenje reči kanabis (marihuana, trava ili kako god je nazivali), to nikad nije bila tabu tema u mom okruženju. U porodici jeste, naravno, ali u mom društvu o tome se nije pričalo kao da je to nešto zabranjeno, da je greh duvati. Međutim, nisam se preterano često susretao s marihuanom. Jednostavno, nisam se družio s ljudima koji je često konzumiraju, iako mi to nije predstavljalo parametar po kome ću birati svoje društvo.

Ipak, pretpostavljao sam da ću jednog dana morati da je probam i da vidim da li je stvarno tako dobar osećaj "naduvati se". Valjda je normalno da svi probaju. Imao sam 20 godina, nas nekoliko je blejalo kod mog drugara u kafiću. Jedan njegov poznanik izvadio je travu na sto i napravio dva džointa. Zapalio je i krenuo da nudi, a skoro svi su prihvatili kao da se to podrazumeva.

Uzeo sam i ja (po prvi put u životu) i uradio s džointom ono što sam video da i svi ostali rade. Uvukao sam duboko, zadržao malo u plućima i zatim izbacio dim. Kako sam pušač, ukus mi je naravno bio znatno drugačiji, ali se sam proces nije značajno razlikovao. Kad smo završili s konzumacijom, krenulo je da deluje. Ali, izuzev toga što sam bio usporen nekih pola sata i smejao se više nego inače, apsolutno ništa epohalno se nije dešavalo!

Sutradan kad sam se probudio, razmišljao sam o tome kako ljudi vrlo često "troše" marihuanu tokom većeg dela života i propisno uživaju u tome. Meni nije bilo ništa specijalno, zaista. Tačnije, uopšte nisam imao želju da ikad više pušim travu, iako je ne bih kategorično odbio. Ali, valjda je to tako, nekome prija, nekome ne. Kao i s nekom hranom ili mnogim drugim stvarima.

Alkohol mi je dovoljan da se opustim u nekim situacijama i kada je ugodna prilika. I to je to.