PROSLAVILI 66 GODINA MATURE! Ovi ljudi okupljaju se svake godine kako bi SLAVILI ŽIVOT! (FOTO) (VIDEO)

Vladan kaže kako su nekada imali obroke u školama u podrumu gde su im služili mleko u prahu, a ponekad i parče žutog sira, ako im se posreći. Takođe, priseća se i čuvene čorbe "beršle" koja se pravila od integralnog pirinča. "Imati pun želudac, bila je misaona imenica".

Teniske patike i luksuz!

Vladan kaže da je u redovima za čuvene patike koje su svi želeli bilo po 150 ljudi svako jutro jer bi ustajali u 5h ujutru i čekali da se otvori prodavnica "Borovo" koja i dalje postoji. Mnogi bi uzalud čekali jer se patike brzo prodaju, ali nisu odustajali.

Patike bi automatski dobijali, i oni koji osvoje 1,2 i 3 mesto u tračanju oko Kalemegdana. Jedan od njih bio je pomenuti Vladan Sremčević.

- Pobedio sam u trci, pa sam na poklon dobio patike, dali su mi manji broj, ali ja nisam odustajao.

Nosio sam ih po ceo dan, a posledice kada su u pitanju noge i prsti osećam i dana danas.

M.R kaže kako su se nekada hranili u menzi u dvorištu preko "Er karti". Er 1 je bila najjača karta i nju su imali rudari, dok su oni posedovali Er 2 kartu kojom su kupovali hranu.

- U naše vreme imao sam platu 1.600 dinara mesečno. Stanovao sam u internatu gde sam bio obezbeđen kad je u pitanju hrana, pranje veša i sve to me je koštalo 900 dinara. Ostatak sam trošio na igrankama jer nije bilo mnogo stvari koje ste mogli da kupite, kaže M.R i dodaje:

- Ja sam tek u 3 godini škole kupio 30 metra štofa u Knez Mihailovoj. U pitanju je bila teget boja i to je postalo moje prvo odelo koje sam obukao baš za diplomski.

Do cipela je bilo jako teško doći, ali sam ja uspeo da kupim "Gumiš", kako smo ih zvali jer su gore bile obložene kožom, a dole su rezbarene kao automobilske gume.

Čuvene igranke

Pri svakoj opštini, školi, Domu Kulture održavane su čuvene igranke koje su svi obožavali. Svakog četvrtka, subote i nedelje svi smo išli na igranke kako bi se zabavljali, ali i upoznali mlade dame, priča M.R i dodaje:

- Ko ne zna dobro da igra "truba", nema devojke za njega. Obožavali smo te večeri i po celu noć smo igrali bečki i engleski valcer, rumbu, tango..

Slušanje američke muzike je u to vreme bilo zabranjeno, ali oni su igrali "svoje igre".

- Čim bi završili sa radom, sklanjali bi klupe iz učionice i pravili bi igranke. Iz kuhinje smo dobijali hranu, a do alkohola u to vreme nisamo mogli. Igrali smo na patosu od dasaka premazanim crnim lojem, sve dok ne popadamo, priseća se M.R.

Išli smo na igranke 3 puta nedeljno na različirtim lokacijama. Jedna od njih je bila i u ogromnoj sali u Glavnoj pošti Srbije gde sam upoznao svoju ženu - najveću ljubav u mom životu. Zvala se Bosiljka, preminula je, ali mi je ostavila najveće blago, dvoje dece i tri unuke, kaže Vladan Sremčević.

Jelena Stojadinović jedina devojka među ovim momcima kaže kako je redovna na svim okupljanjima.

- Bilo nas je 16 devojaka koje su upisale školu '48 godine. Bar 10 nas je diplomiralo, ali je samo jedna završila i fakultet.

Ona kaže kako su praksu okupljanja započeli na prvih 10 godina mature i više nisu prestajali. Kaže kako, redovan datum okupljanja bio je juče, a danas je bilo svečano okupljanje jer su slavili dan diplomiranja.

- '71 godine smo se prvi put našli i tada je započela naša redovna praksa okupljanja. Nakon toga viđali smo se svake pete godine, a sada se viđamo svake godine i plus jednom mesečno zakažemo, pa ko se pojavi, priča Jelena koja za razliku od mnogih u to vreme nije živela u Internatu.

- Stanovala sam u Zemunu kod rođaka za vreme škole da bi se posle preselila na Novi Beograd. Inače sam sa sela, pa sam imala običaj da leta provodim tamo sa mojim koleginicama, to su bila prelepa vremena, priseća se Jelena i kare kako je i ona uživala u igrankama.

- Išla sam na igranke, to su bili lepi događaji. Devojke su uvek nosile suknje, takva je bila moda, ali je sve to bilo jako skromno, priseća se Jelena.