TOPALOVIĆI PRAVE SPECIJALITET KOJEM U SRBIJI NIKO NE MOŽE DA ODOLI: Otkrili u ČEMU JE CAKA, a tek da VIDITE ZARADU

Zbog mnogo rada i vremena koje treba uložiti u spremanje sira i kajmaka u odnosu na prodaju sirovog mleka, mnogi proizvođači su odustali od prerade mleka. Međutim, ima i onih koji nisu napustili ovu proizvodnju pa su i dalje prisutni na tržištu i nemaju problema sa plasmanom mlečnih proizvoda.

Mnogi ne znaju da je za jedan kilogram kajmaka potrebno čak 30 litara mleka, prenosi Agromedia.

„Iako deluje da nije teško spremiti sir i kajmak, praksa pokazuje da oko njega ima dosta posla i truda. Mnogi ne znaju da je za jedan kilogram kajmaka potrebno čak 30 litara mleka. Nakon muže krava mleko cedim u dezinfikovane posude, posle čega sledi kuvanje. Zatim se mleko odlaže na sobnoj temperaturi kako bi se posle 24 sata na površini posude formirao kajmak. Tako formiranu masu skidam, pakujem u posude i posolim“, objašnjava proces pravljenja kajmaka Gorica Topalović iz mioničkog sela Krčmar.

„Kada se skine kajmak da bi se dobio sir, mleko se zagreva na temperaturu do 30 stepeni. Zatim se u njega dodaje sirište i čeka se oko sat vremena dok se ne odvoji surutka od guste mase, usirenog mleka, takozvane – grude ili posirevine. Ta gusta masa se sipa u gazu i odlaže da se ocedi na čvrstu podlogu. Gruda se čvrstim predmetom pritisne i sa gornje strane kako bi se dobio pravilan oblik. Nakon izvesnog vremena dobijena masa se seče na kriške i soli po ukusu. Nakon toga sir se nalije posoljenom surutkom“, kaže Gorica.

Topalovići kažu da nemaju problema sa plasmanom sira i kajmaka, a sve količine koje se proizvedu u ovom domaćinstvu uglavnom prodaju na pijaci i kod ugostitelja. Na farmi je 7 krava i 10 koza.

„Za kvalitetan sir i kajmak prvenstveno je važna kvalitetna ishrana stoke, ali i način na koji se prerađuju i skladište ovi proizvodi. Ako je loša higijena i nedovoljno hlađenje u procesu pripreme, ni sir ni kajmak ne mogu da budu dobri. Za dobar sir i kajmak važna je masna jedinica, pažljiva prerada i odgovarajući uslovi“, napominje naša sagovornica.

„U zapadnom delu Srbije u Kraljevu, Čačku, Valjevu, proizvodnja sira i kajmaka za razliku od drugih krajeva Srbije. Vezana je klimatske uslove, ali pre svega bazirana je na tradiciji. Što se tiče samog kvaliteta i načina proizvodnje ovih namirnica u valjevskom kraju u odnosu na druga mesta može da bude u sistemu gajenja životinja. Tako, u selima oko Kraljeva ili u drugim pasivnijim krajevima, životinje su više na ispaši pa je tu značajan uticaj sastava trava na proizvode, gde one kroz svoj hemijski sastav daju poseban ukus i miris proizvodu kao što je kajmak ali i drugim mlečnim proizvodima“, kaže dr Radosav Vujić, savetodavac za stočarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo.

Nema tačnih podataka koliko se sira i kajmaka godišnje proizvede u Srbiji, ali se može govoriti o „skoro trostrukoj zaradi u odnosu na predaju sirovog mleka“.

Prema rečima Vujića „ako se uzmu u obzir količine mleka koje su potrebne za jedan kilogram sira ili kajmaka i cene po kojima ih proizvođači prodaju restoranima ili na pijaci, imaju neuporedivo veće prihode, čak dva do tri puta, nego kada bi isporučivali mleko“.

Bonus video:

(Espreso/Agromedia/Prenela T.Š.)