MILOŠ ZAVRŠIO PRAVA, ALI SHVATIO DA JE ZANAT PRAVO BOGATSTVO: Ide od kuće do kuće i popravlja, od novca kupio STAN

"Uči školu da bi bio gospodin čovek", ovo je rečenica zbog koje Miloš Vučić (29) iz Šapca još uvek zadrhti kada pomisli na nju. Iako njegovi roditelji godinama imaju vulkanizersku radnju, otac mu je oduvek govorio da ne treba da prlja ruke nego da uči, da se obrazuje i da bude - advokat. Miloš ga je i poslušao, pa je upisao Pravni fakultet, međutim na drugoj godini studija shvatio je da je pogrešio jer, kako kaže, pare su u zanatu. Završio je prava, ali se time nikada nije bavio. I neće. On je vulkanizer, kao i njegov otac, ali ne bilo kakav nego mobilni - svojim kombijem ide od klijenta do klijenta i vrši usluge, a za samo tri godine uspeo je sam sebi da kupi stan u Beogradu.

„Treba učiti, treba biti obrazovan, ali ništa ne fali ni zanatu“, kaže odmah na početku razgovora Miloš, momak iz Šapca koji je već tri godine „sam svoj gazda“.

Miloš je završio prava, ali se time nikada nije bavio. Čak štaviše, kaže da ga to nije ni zanimalo onoliko koliko je zapravo njegov otac želeo da mu sin bude advokat.

„Moji roditelji imaju porodičan biznis. Tata je vulkanizer, a mama obavlja poslove oko administracije. I nekako su svi mislili da ću, logično, da im se pridružim u tom poslu, međutim tata je još odmalena govorio: Ti ćeš biti tatin advokat. Mene prava nikada nisu zanimala. Bio sam odličan đak, ali do četvrte godine gimnazije nisam znao šta ću da upišem. U međuvremenu, dok sam išao u srednju školu, pomagao sam tati u radnji“, priča nam Miloš.

Provodeći s ocem dva-tri sata „ispod automobila“, Miloš je lagano učio zanat.

I sam je bio začuđen stvarima koje je znao da uradi. Ipak, njegov otac nije odustajao od ideje da mu sin bude advokat. Samo advokat i ništa više.

„Ja sam uvideo da se razumem u automobile, znao sam sam da zakrpim gumu, da je promenim, izbalansiram, to mi je bilo zanimljivo, ali mi se dopalo kada su mušterije počele da me čašćavaju sa 200-300 dinara. Malo-malo, pa nakupim 2.000 dinara. Nisam želeo da izneverim oca, upisao sam prava i završio sam ih. Od mene dosta“, kroz smeh kaže Miloš.

A onda je, kaže, uvideo koliko vulkanizeri imaju posla i koliko se dugo čeka na njihovu uslugu.

Zbog toga je rešio da se pridruži ocu u radu.

„Tata nije bio oduševljen, naravno. A nisam ni ja što moram da radim s njim jer sam želeo da radim nešto sam, nešto originalno, a u sklopu ovog zanata. Kada sam video koliko je potražnja za vulkanizerima, odlučio sam da se ja nudim mušterijama, a ne da nas oni ‘pronalaze’ po gradu. Rešio sam da budem mobilni vulkanizer koji će ići od klijenta do klijenta i uspeo sam. To niko nije radio, za mene se brzo pročulo, posebno što su znali ko mi je otac, pa su valjda mislili da nisam loš, jer je tata dobar majstor“.

#related-news_1

Priznaje da su mu roditelji značajno olakšali početak posla – kupili su mu kombi koji su, potom, prilagodili potrebama ovog posla.

„Mnogo su mi pomogli, zaista jer drugačije ne bih mogao. Nisam imao toliko para koliko mi je trebalo za pokretanje posla, tako da sam bio u velikoj prednosti jer sam imao obezbeđeno sredstvo za rad“.

Miloš kaže da se nijednom nije pokajao što je odlučio da se bavi ovim zanatom jer je uspeo da zaradi dovoljno da kupi stan u Beogradu.

„Različiti su komentari ljudi, naravno. Govore da su mi mama i tata kupili stan, lako je meni kad imam vetar u leđa i slično. Naravno da mi je bilo lako jer sam imao njihovu podršku na samom početku, ali ja sam uspeo da pridobijem toliko klijenata za ove godine rada, da sam stvarno uspeo da kupim stan. Doduše, stan je u izgradnji, na periferiji grada, ali svakako sam zaradio sa njega i sam ga kupio“.

Kaže da bi voleo da proširi posao i da „vozi kombi“ po srpskoj prestonici.

„Znam da u Beogradu ima nekoliko mobilnih vulkanizera, svi su uglavnom mladi ljudi. Shvatili su da je to dobar posao. Ali ja bih svakako probao, pa da vidimo kako bi to išlo. Jer, ljudi u velikim gradovima stalno negde jure i žure, deluje mi da mnogi ne gledaju koliko šta košta, nego im je najvažnije vreme odnosno da im to što treba da urade ne oduzima puno vremena. I zato bih ja dolazio na njihove adrese“.

Za kraj razgovora kaže da tinejdžeri ne treba da se stide zanata jer je, smatra, u poslednje vreme zanat vredniji nego neki kancelarijski posao“.

„Realno, vulkanizer mesečno može da zaradi najmanje 1.000 evra. Ali najmanje. Tu je, zapravo, mnogo više para. Ima i troškova, naravno, ali tako je u svakom poslu. Mislim da je pogrešno od strane roditelja što ne razgovaraju sa decom o tome. Eto, ja nisam imao podršku od mog oca kada sam išao u srednju školu i kada sam shvatio da je ovo za mene. I on zna da je pogrešio jer je video da sam vrlo brzo postao svoj čovek, odgovoran, vredan, a fakultetska diploma nije na odmet. Nikad se ne zna šta će biti u budućnosti. Možda zaista budem advokat“, kaže naš sagovornik.

Bonus video:

(Espreso/Nova/Sanja Radovanović/Preneo D.M.)