DA LI SE U PRAVOSLAVLJU PALI SVEĆA ZA KUĆNOG LJUBIMCA? Oca Gligorija pitali ovo, a njegova reakcija je...

To nije pitanje o ljubimcima nego o nama ljudima... Šta doživljavamo... Ako me pitate o hrišćanstvu i pravoslavlju i pravoslavnoj crkvi , ono što je sigurno jeste da ne postoji takav vid staranja za naše kućne ljubimce nego da je naša percepcija o životinjama potpuno promenjena i da takvi porivi potiču iz toga - kaže otac Gligorije na pitanje posle kog je na tren zastao u neverici, pa duboko uzdahnuo a koje je glasilo sme li pravoslavni vernik upaliti sveću za dušu svog uginulog kućnog ljubimca.

On kaže i sledeće:

- Ljudi dolaze u crkvu, pitaju me šta mogu da uradim za svog kućnog ljubimca...

- Oni koji za sebe kažu da su pravosalvni hrišćani, znali bi da je to potpuno nespojivo s onim šta životinja predstavlja u celokupnoj tvorevini i načinu na kojima nam je dato da se brinemo o njima... Ta vrsta molitve posthumne ne postoji za životinje i to ne zato što je neko nekada bio zadrt nego zbog same logike čitave tvorevine i prave brige za životinje. Pitanje je zašto uopšte imamo potrebu da radimo nešto što našim ljubimcima ne treba umesto da izražavamo pravu brigu o njima... To nije prava briga - veli otac Gligorije objašnjavajući same postulate hrišćanstva a u njemu i pravoslavlja.

- Divno je što postoji prostor na kom životinje nakon nestanka s lica zemlje mogu da se sklone, da to bude organizovano. Verski obredi i paljenje sveća za životinje u nekim drugim religijama možda postoje ali u pravoslavnom hrišćanstvu ne postoje. Ne zato što je neko to zabranio nego zato što to nema logiku staranja o njima. Životinja je sastavni deo čovekovog postojanja i briga o njima je briga o našoj planeti ali molitva za životinju posle smrti... - objašnjava paroh.

On je potom sve pobliže objasnio ovako:

- Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih da budu kućni ljubimci, dajemo im krštena imena, što se prvi put dešava u našem vremenu, ceo pristup je o nama samima i nije poenta u našem psu ili mački kog beskonačno volimo i vidimo da pati, strada, tužan je ili srećan ali mu često dajemo one vrednosti koje mi shvatamo kao patnju ili radost - veli otac a onda je pričom iz svog života objasnio suštinu.

"Na parohiji sam imao belgijskog ovčara kog su držali u kavezu, divan pas"

- Na parohiji sam imao belgijskog ovčara kog su držali u kavezu... Divan pas, dugo je poživeo.... I stalno... dolazeći dugo sam ga gledao i stalno se pitao da li je on stvarno srećan ili su samo srećni vlasnici što imaju tako lepog psa...

Rođendani, garderoba za pse... ali cipelice čak i ne zvuče ludo

- Moje ključno pitanje je da li je psu potrebna takva vrsta brige...u smislu slavljenja rođendana, garderobe, smešnih naočara... cipelice čak imaju smisla i ne zvuče ludo jer se zimi ulice posipaju solju...

- Hvala Bogu, što bi rekli - reagovao je otac Grigorije na rezultate ankete u kojoj je 81 odsto građana bilo protiv verskih obreda za sve.

Otac Grigorije poznat je široj javnosti. On je sveštenik koji ispoveda zatvorenike a jednom prilikom je za medije kazao da je i u zatvoru i na slobodi čovek stvoren po slici Božjoj, te da svi, pa i oni koji su počinili najteže zločine, moraju da imaju priliku za oprost.

Bonus video:

(Espreso / Prva / Prenela: A.P)