SRBI SVE ČEŠĆE NOSE IKONU I SLAVSKI KOLAČ U KAFANU: Da li je GREH da SLAVU slavite van kuće, ispravno je...

Slavski kolač pored šanka, sveća na kariranom stolnjaku, ikona i kandilo u restoranu su sve češća slika sa moderne krsne slave.

„Išli smo u crkvu ujutru da presečemo kolač, a onda na ručak sa rodbinom i prijateljima u restoran", izjavila je pre četiri godine za BBC na srpskom Marijana iz Beograda.

Ona kaže da je u dogovoru sa suprugom odlučila pre nekoliko godina da „presele" slavlje u restoran, jer je bolje nego da im „tri dana dolaze gosti u kuću".

„Posluženje i nije toliko bitno, koliko mi je bitno da se vidim sa svima i sa svima ispričam", govorila je ona dodajući da neke goste viđa samo na slavama.

U Srbiji, mnogi poštuju tradiciju i obeležavaju krsnu slavu. Načini obeležavanja, međutim, menjaju se iz godine u godinu.

Kafedžije i vlasnici restorana su prepoznali mogućnost dobre zarade, pa su u ponude proslava krštenja, rođendana, venčanja uvrstili i slave.

„Trend ove proslave je počeo pre četiri, pet godina", kazao je tada vlasnik jednog restorana u Zemunu dodajući da obično na slavu u restoran dođe do 40 ili 50 ljudi: „Domaćini jednostavno nemaju mesta kod kuće da ih ugoste sve, a svakako je i domaćicama lakše".

Manje posla, više druženja

Marijana kaže da se njena porodica odlučila da goste dočeka u restoranu jer im nije bitno gde se taj dan obeležava, već da se porodica okupi. „Od tada nisam posle slave premorena i uspevam da se vidim sa svima", kaže ona.

Kaže da ima i porodica koje u njegovom restoranu slave slavu godinama i da se oko menija uglavnom dogovaraju. „Na jednom stolu postavimo žito, sveću i slavski kolač"...

Slavlje kod kuće

Milena iz Beograda takođe je tada za BBC na srpskom kazala da smatra da se „slava iz kuće ne iznosi" i da se u njenoj porodici slava sprema „po principu švedskog stola".

„Nikad mi neće biti jasno zašto se od slave pravi žurka", upitala je ona dodajući da u restoranu slavu slave „novokomponovani vernici".

Jedna Sanja je objasnila i kako je kod nje: „Prvog dana dolazi šira rodbina na ručak, a na večeru najuža rodbina i prijatelji", a na drugi dan slave dolazi društvo i eventualno oni koji nisu uspeli prvog dana da dođu.

Kaže da voli da sprema i slavi slavu, iako pre i posle praznovanja „padne na nos". „Ali mi bude drago kada sve ispadne kako sam zamislila".

Slava traje pet-šest dana

Etnološkinja i antropološkinja Vesna Marjanović izučava srpske običaje duže od 30 godina.

A za BBC na srpskom tada je kazala da je „slava prvo socijalni čin, a onda religijski". „Koliko god se i crkva trudila, to je manje-više ostalo okupljanje porodice, srodnika i prijatelja", kaže Marjanović.

Ona kaže da su moderna vremena donela izmene u stare običaje, pa se domaćice pre odlučuju da kupe slavski kolač, ali i da slavlje prebace u restoran, „jer je tako lakše". „Čula sam i priče da na severu Banata slave i po pet- šest dana", kaže Marjanović.

Setila se kako su joj domaćini na jednoj slavi u šali rekli da poslednjeg dana slave u goste zovu da „peru svecu noge". „To je zbog toga da se potroši sva hrana, koja je namenjena da se potroši tokom tog praznika", kaže ona.

Bonus video:

(Espreso/BBC na srpskom)